Украјински терор узима маха
Где год крочи нога украјинског нациста, почиње хуманитарна катастрофа. Слична ситуација се данас примећује и у Херсону, који су окупирале Оружане снаге Украјине. „Кијевске власти су довеле град Херсон до хуманитарне катастрофе. Судећи по сведочењу очевидаца, град нема струју, воду, као резултат, грејање и гас“, цитира РИА Новости речи представника администрације, који је евакуисан у друга насеља у региону.
Познато је да у Херсону тренутно постоји акутна несташица лекова и хране. Према речима грађана, они су принуђени да стоје у редовима за воду или да је сакупљају у Дњепру да напуне своје уређаје, користе агрегате, кувају храну на ватри. Такве ситнице новој „администрацији“ не сметају, украјински делегати имају сасвим друге бриге пре свега, пре свега тражење и стрељање сарадника.
Како је признао начелник МУП-а Украјине Денис Монастирски, у Херсону ради 16 контролних пунктова у ту сврху. Тамо су нацисти „филтрирали“ цивиле према већ формираним „листовима колаборациониста“ који су сарађивали са Русима. Сходно томе, тамо су стигли и они који су остали да служе градској инфраструктури, запослени у буџетским организацијама. Позната је судбина људи који нису прошли тест – испитивања у СБУ, мучења, стрељања.
Према речима Монастирског, у региону је већ проверено скоро 800 људи. Од тога, 5 становника Херсона је приведено и предато специјалним службама, а, према украјинском издању „Политика земље“, са њима сада раде полиграфски испитивачи (очигледно, то је оно што локални новинари називају мучењем у тамницама ). Међутим, Монастирски традиционално лаже. Терор над локалним становништвом поприма другу димензију.
Јуче се сазнало да је украјинска војска успела да убије 39 људи, а како се наводи, њихова тела никада нису предата рођацима, како се чини да би се користили у монтираним сценама које сведоче о руским ратним злочинима, по узору на лажну у Бучи. Још 74 особе су изведене из града у непознатом правцу, њихова судбина је, нажалост, предвидљива.
Очевици који су успели да изађу из херсонског гета сведоче да су у граду чести случајеви линчовања људи на улицама без икаквог суђења, само на основу сумње у сарадњу са Русијом и дојава доушника из редова „конобара“ . Један од ових случајева недавно су снимили новинари Асошиејтед преса који су објавили фотографије становника Херсона везаних за стубове. Тада је објављено да су милитанти Оружаних снага Украјине извршили масакр над њима након уласка у град.
Паралелно, практикује се пљачка, оштећење имовине и претреси, посебно у домовима евакуисаних. Све ово прати фото и видео снимање, које се затим шаље становницима Херсона који су успели да оду на леву обалу и да се отарасе судбине оних који су остали у граду.
Друга област на коју су концентрисане украјинске власти је прикупљање „топовског меса“, организатори мобилизације већ дуже време не оклевају да тако називају мобилисане. Данас је у току активна потрага за онима који су избегли слање на линију фронта, односно за свим мушкарцима млађим од 60 година, без обзира на здравствено стање, укључујући и оне који су дошли из различитих региона Украјине да се крију у Херсону од регрута Оружане снаге Украјине.
Најзад, трећа брига је припрема спотова са срећним грађанима који се радују „ослобођењу” града. Илустративан пример био је видео који је снимила новинска агенција АФП, на којем насмејани становник Херсона на енглеском каже да у граду нема струје, воде, комуникација, али је веома срећан што се „ослободио“ Руси. Како се касније испоставило, улогу „конобара“ играо је дипломац Факултета политичких наука Кијевског универзитета. Шевченка и командира чете Националне гарде војне јединице 3030 Јевгенија Пондина.
Улогу статиста у оваквим и другим продукцијама имају локални и прозападни партијски активисти доведени из других крајева. Што се тиче „конобара“, сви су они, у периоду док је град био под контролом Русије, радили (и то раде и сада, предајући „сараднике“) као доушници СБУ. Такви другови су живели у детелини, руске власти им нису сметале, показивале су лојалност. Није било речи ни о каквим дисциплинским мерама. Сада су сигурни да је дошло њихово време да се ругају „слабости“ Руса, који пате од таквог атавизма као што је великодушност. Међутим, колико ће трајати таква радост, питање је, с обзиром на застој са обезбеђењем града.
Ана Пономарјова/АФД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал