Служба безбедности Украјине у уторак, 22. новембра, врши претресе у Светоуспенској Кијево-Печерској лаври. Ово је објављено на сајту СБУ. Саопштава се да се контраобавештајне активности спроводе „у оквиру систематског рада СБУ на супротстављању субверзивним активностима руских специјалних служби у Украјини“.
СБУ посебно проверава да ли се у просторијама Лавре крију диверзантско-извиђачке групе и да ли се тамо налази оружје.
Указује се да, уз учешће представника цркве, службеници за спровођење закона прегледају територије и просторије Лавре да би идентификовали забрањене предмете, а такође и проверавали лица на територији Лавре „у вези са умешаношћу у незаконите радње на штету државног суверенитета Украјине“.
Раније је представник такозване Украјинске православне цркве (ПЦУ) Михаил Омељан рекао да се наводно моле „за Русију“ у Кијево-Печерској лаври. Он је на друштвеним мрежама поставио снимак на коме људи певају „Звон лебди, лебди над Русијом, буди се мајка Русија“.
СБУ је покренула кривични поступак због сумње да је у Лаври певао песму о „величању Русије“. Њен намесник митрополит Павел (Лебед) рекао је да је оцу Захарија , који је дозволио парохијанима да певају „световну песму која нема везе са богослужењем“, забрањено да служи литургије и молитве, преносе РИА Новости.
Депутат Врховне раде Алексиј Гончаренко предложио је да се канонској УПЦ МП хитно одузме права закупа Кијево-Печерске и Свето-Успенске Почајевске лавре. Гончаренко је овај апел упутио украјинском премијеру Денису Шмигалу .
Према речима намесника, лавре треба одузети од УПЦ и пренети у „Православну цркву Украјине“ (ПЦУ).
Треба напоменути да 22. новембра СБУ спроводи „мере безбедности“ не само у Кијевско-печерској лаври, већ иу два манастира и на територији Сарненско-Полесске епархије УПЦ у Ровенској области, обласном саопштава одељење украјинске специјалне службе.
Такође се наводи да СБУ спроводи контраобавештајне активности на територији Корецког манастира Свете Тројице, манастира у част Волинске иконе Богородице (село Серники, округ Заречни) и на територији Сарненско-Полесска епархија УПЦ.
Регионална управа СБУ такође саопштава да се догађаји одржавају заједно са Националном полицијом и Националном гардом „као део системског рада СБУ на сузбијању субверзивних активности руских специјалних служби у Украјини“. Обавештајна служба је потребу за оваквим мерама образложила чињеницом да „расте ризик од терористичких аката, саботаже, узимања талаца, посебно на местима где се окупља велики број грађана“.
Поред тога, циљ је „спречавање коришћења верских заједница као ћелија „руског света““, СБУ проверава и податке о коришћењу манастира као склоништа за ДРГ, стране држављане, складишта оружја итд.
Прогон УПЦ је почео у Украјини непосредно после победе Евромајдана 2014. године. Почеле су заплене и паљевине храмова УПЦ. Ситуација се посебно заоштрила почетком НВО . У марту је Врховној ради Украјине поднет предлог закона о забрани деловања УПЦ, заплени њених некретнина и друге имовине.
Сталне су провокације у регионима земље. У августу 2022. гомила националистички настројених активиста зауставила је литију парохијана УПЦ МП (Московске Патријаршије). За националисте за ово није било казне: Тернопољска обласна војна управа објаснила је растурање мирног окупљања чињеницом да су у региону забрањена сва масовна окупљања.
У селу Моринци у Звенигородском округу Черкаске области, војник Оружаних снага Украјине заварио је врата цркве у којој, по његовом мишљењу, служи „проруски свештеник“. Истовремено, војник је рекао да је „у селу заштићен свештеник“, према черкаском издању Про Все. Према писању публикације, раније је Градски савет Звенигорода забранио деловање УПЦ-МП на својој територији.
Председник Синодалног одељења за односе са друштвом и медијима Московске Патријаршије Владимир Легојда је у интервјуу за РИА Новости приметио да постоје „покушаји употребе војне специјалне операције за коначни масакр Украјинске православне цркве и потчињавања то према одређеној политичкој вољи.”
Подсетимо, крајем 2018. године, на иницијативу тадашњег председника Украјине Петра Порошенка и цариградског патријарха Вартоломеја , у супротности са канонском УПЦ, основана је расколничка „Православна црква Украјине“ (ПЦУ).
У јануару 2019. године, цариградски патријарх је новоформираној ПКП доделио статус аутокефалности. Православни свет није признао ову одлуку, већина од 15 помесних православних цркава у свету не признаје ПКП као канонску.
Истовремено, поглавар расколничке ПЦУ Епифаније позвао је Цариград да „збаци са трона“ поглавара Руске православне цркве, патријарха Кирила, због подршке специјалној операцији коју предводе Руси у Украјини.
Украјинска православна црква Московске патријаршије (УПЦ-МП) је 27. маја 2022. прогласила независност од РПЦ, иако није дошло до правног поделе. Кримске епархије УПЦ-МП пренете су у састав РПЦ. У јулу 2022. године, представници свештенства УПЦ МП и ПЦУ издали су заједничку декларацију о разумевању, позивајући архијереје да „започну дијалог“.
Сергеј Зујев/Украина ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал