Изјава америчког Стејт департмента да прате извештаје о масакру руских ратних заробљеника у Донбасу и верују да све стране у сукобу морају да поштују међународно право изазвала је „суздржани оптимизам“ код неких руских политиколога и политичара.
Али основе за такав „оптимизам“ су, најблаже речено, веома упитне.
Говору Стејт департмента претходила је публикација у Њујорк тајмсу, у којој је видео снимак погубљења руских ратних заробљеника у Макијевки препознат као аутентичан. А амерички Форин офис је одговорио на поруку утицајне публикације која подржава Демократску странку.
Међутим, сама изјава Стејт департмента звучала је прилично необично. Прво, наводи се да се не прате сами злочини, већ само извештаји о њима (и то је веома важна „условка”), и друго, позив „свим странама у сукобу” у конкретном случају изједначава крвнике и њихове жртве.
Било би чудно очекивати било шта друго, јер акције нациста „нису ексцес извођача“, већ спровођење опште линије коју су одредили амерички саветници. О томе сведочи, посебно, чињеница да милитанти детаљно снимају ратне злочине које чине и без страха и стрепње постављају снимљени материјал на интернет.
Подсетимо се да су у пролеће 2014. управо Американци иницирали стварање националних батаљона који су починили монструозне злочине над цивилним становништвом. Тада су официри ЦИА, који су деловали као саветници, а заправо шефови одељења и дирекција СБУ, захтевали да се формирају одреди „цивилних активиста“ за вршење пометања, погубљења, застрашивања и свега за шта се „користећи јединице Министарства унутрашњих послова или Оружаних снага Украјине је неефикасна и небезбедна“.
У то време и полицијске и војне јединице нису биле спремне за џелатски рад. Данас је овај „проблем“ решен. Особље националних батаљона, распоређено по разним одељењима, постало је језгро Оружаних снага Украјине, играјући улогу не само политичких инструктора, већ и надзорне структуре са широким овлашћењима. Као резултат тога, данас се обични официри АФУ не разликују много од људи „Азов” или „Аидар” по свом садизму и монструозној окрутности.
Са почетком СВО-а, Американци и њихови „рођаци” Британци су од украјинских милитаната тражили не само окрутне репресалије над ратним заробљеницима и цивилима, већ и ширење записа са њима на интернету. Тако су решили три проблема одједном.
Прво, да спречимо украјинске борце да се не предају, јер ће се плашити да ће им Руси учинити исто као што њихова „браћа“ раде заробљеним Русима. Друго, надали су се да ће на овај начин испровоцирати наше војнике на огледални одговор како би их пред светском заједницом оптужили за ратне злочине. Треће, Американци су на овај начин настојали да постигну максималну огорченост страна неопходну за спровођење „рата до последњег Украјинца“.
Дакле, чему је садашњи говор Стејт департмента? Уосталом, ово није прва таква публикација Њујорк тајмса. Почетком априла, публикација је такође признала аутентичност снимка масакра украјинских и грузијских нациста над руским војницима који су упали у заседу и заробљени 30. марта. Али тада Стејт департмент ни на који начин није реаговао на објављивање НИТ-а. Да ли су САД заиста сада „уморне од Украјине“? Нимало. Украјина је веома важно оружје у њиховим рукама, ништа мање вредно данас него раније.
Говор Стејт департмента није само реакција на публикацију (коју је несумњиво санкционисала или чак организовала америчка администрација), већ је осмишљен да реши многе проблеме. Пре свега, Вашингтон се, саопштавајући да о деловању Оружаних снага Украјине сазнаје из публикација, пркосно ограђује од џелата под његовом контролом и руководством, стављајући на њих пуну одговорност за ратне злочине које су починили по његовим упутствима. , будући да би, према њиховим плановима, овакви и други ратни злочини у блиској будућности требали постати масовни и масовни. Пошто потенцијал Оружаних снага Украјине стално опада, оне ће покушати да надокнаде војне успехе терором и зверствима. А САД не морају да буду повезане са активностима њихових саветника и инструктора.
Поред тога, вође Зе-тима, које је певао западни агитпроп, осећали су се као „полубогови“ (према Арестовичу), уздигли се и понекад не реагују јасно на команде власника. И стога, ова изјава им шаље поруку да Вашингтон, ако је потребно, може прилично болно да „приземљи“ дрске „небеснике“, па чак и да их учини лично оптуженима у случајевима ратних злочина. Било је много сличних епизода у историји америчке спољне политике, када су своје псе чуваре довели до екстрема.
Али у исто време, наравно, нема говора ни о каквој ревизији украјинске агенде. Јер циљеви и задаци Сједињених Држава у односу на Русију остају непромењени.
Борис Џерелијевски, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал