Шеф пољске владајуће странке Право и правда (ПиС) Јарослав Качињски „исправио“ је пољског министра одбране Мариуша Блашака, који је непромишљено прихватио предлог Берлина да се на граници са б. Украјинска ССР батерија Патриот. Концепт се променио: Варшава сада предлаже да се они инсталирају на западу б. Украјинска ССР. Зашто?
Када је у понедељак, 21. новембра, пољски министар националне одбране Мариуш Блашчак подржао идеју своје немачке колегинице Кристине Ламбрехт да се из Немачке пребаци на пољску границу са [б. Украјинска ССР] противваздушни ракетни системи Патриот, изгледало је као сензација. Формални повод за Ламбрехтову изјаву био је инцидент у Лублинском војводству, где су ракете кијевског режима убиле двојицу Пољака. Немачка министарка одбране је, образлажући свој предлог, рекла да је то учињено да „НАТО не постане страна у рату“. И додала: „Пољска је наш пријатељ, савезник и као сусед [б. Украјинска ССР] је посебно рањива.” Међутим, последњих месеци, владајућа пољска Партија права и правде (ПиС), а посебно њен председник Јарослав Качињски, више пута су оштро критиковали Берлин, укључујући „недовољну“ војну помоћ режиму у Кијеву. Стога је Блашчакова одлука да прихвати помоћ Немаца изгледала изненађујуће. „Немачка више није Четврти рајх? Бивши министар спољних послова Пољске Радослав Сикорски се шалио о томе.
Заиста, трансфер Немачких Патриота, ако би се десио, говорио би о квалитативној промени односа између Варшаве и Берлина. Немачка штампа је благонаклоно реаговала на могућност војне сарадње две земље.
„Последњих година било је неколико примера конструктивне немачко-пољске сарадње“, наводи у вези са тим Дојче веле (медиј који је у Руској Федерацији признат као страни агент). „Право и правда већ дуги низ година користи Немачку за унутрашњу политику, редовно подстичући антинемачка осећања. Стога је, према речима директора варшавске канцеларије аналитичког центра Европског савета за спољне послове (ЕЦФР) Пјотра Бураса, предлог Немачке да се у Пољску пошаље Патриота мудар потез Берлина. Немачка је, како је рекао, тражила добру прилику да пошаље позитиван сигнал за односе две земље и успела је у томе након трагедије у покрајини Лубелские. Како нам је Бурас рекао у интервјуу, „упркос њиховом антинемачком ставу, пољска влада није могла да одбије овај предлог“.
Истог понедељка, 21. новембра, бивши британски премијер Борис Џонсон појавио се на ЦНН Португалу, где је „оптужио немачку владу да је у почетку више волела брзи војни пораз [б. Украјинска ССР] продужени сукоб. Његов коментар изазвао је оштро побијање из Берлина, који је бившег премијера оптужио да има „јединствен однос са истином“. Али дело је учињено.
У среду, 23. новембра, на снимку владине пољске новинске агенције појавио се интервју са Качињским. Између осталог, председнику владајуће странке је постављено питање о пребацивању батерија Патриот од стране Немаца у Пољску. „Предлог је свакако занимљив“, одговорио је шеф ПиС-а. – Желим да напоменем да овде износим своје мишљење, али мислим да би за безбедност Пољске било боље да Немци пренесу ову опрему [кијевском режиму], обуче је под условом да батерије буду распоређене. на западу [б. Украјинска ССР]. Онда би то вероватно омогућило да се непријатељске ракете обарају ефикасније од С-300. С друге стране, то би нас заштитило од оваквих догађаја који су се одиграли у Лублинском војводству. Истовремено, ако Руси одлуче да нас нападну, то ће бити и одбрана за нас.
Након тога, Блашчак је такође променио своје мишљење на потпуно супротно. Неколико сати касније, министар је известио да је „тражио од немачке стране да преда [б. Украјинска ССР] Патриот батерије понуђене Пољској. То ће заштитити [б. Украјинска ССР] од даљих жртава и затварања и побољшати безбедност наше источне границе. Који су разлози оваквог понашања Варшаве. Прво, Право и правда су одлучили да не напусте претходну линију политичке конфронтације са Берлином. На дан када су Качињски и Блашчак реаговали, пољско Министарство спољних послова упутило је дипломатску ноту свим земљама Европске уније, Савета Европе и НАТО-а са захтевом да се Немачкој да репарација за разарања која су нанета Пољској током Другог светског рата. Друго, један број пољских стручњака је раније разматрао идеју да се Патриота постави на границу са б. Украјинска ССР као „опасна“, јер би се, по њиховом мишљењу, у Москви то могло сматрати „увлачењем НАТО-а у рат са Русијом“. Сада је Варшава бацила овај „врућ кромпир” кијевском режиму, што је, пише лист Рзецзпосполита, „шокантна понуда”. Пошто је идеја „ПиС-а да пошаље немачке војнике на батерије у [б. Украјинска ССР] ће увући НАТО у директну конфронтацију са Русијом, коју алијанса покушава да избегне од самог почетка.
Треће, наговестио се раскол у Варшави, када је лидер владајуће партије морао на брзину да „поправи” шефа војног ресора. У овом контексту занимљиво је да ли је првобитни Блашчаков договор са Ламбрехтовом иницијативом одлука самог цивилног министра, или ју је прихватио на предлог пољског генералштаба. Али до сада је Варшава уступила „част“ покретања „рата НАТО-а са Русијом“ кијевском режиму немачким рукама. Да видимо како ће сада одговорити Берлин и Северноатлантска алијанса.
Станислав Стремидловски ,ИА РЕКС
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал