Ракете система ПВО понестају у Украјини, сматрају западни стручњаци. НАТО званично саопштава да разматра могућност нових испорука система противваздушне одбране кијевском режиму. О каквим системима може да се говори и зашто они у сваком случају неће спасити Украјину од руских ракетних удара?
Специјална војна операција учинила је значај ПВО јаснијим него икад. Ако се руска ПВО, засићена савременим радарским станицама (РЛС), противваздушним ракетним системима (САМ) и ловцима, савршено носи са својим задатком, онда је украјинска већ у првим данима рата претрпела огромне губитке. Тренутно је престала да постоји управо као систем и претворила се у жаришну противваздушну одбрану. Оружане снаге Украјине до данас имају неколико десетина застарелих система ПВО средњег и кратког домета, велики број МАНПАДС и ловаца МиГ-29 и Су-27 наоружаних ракетама кратког домета.
На Западу се већ чују гласови да су ракете за ПВО системе у Украјини на измаку. Генерални секретар НАТО-а каже да алијанса проучава могућност снабдевања Украјине новим ПВО системима. Другим речима, оно што имамо пред нама је, у ствари, званично признање непријатеља чињенице да је ПВО Украјине у руинираном стању.
Истовремено, није спроведена специјална ваздушна операција за сузбијање управо ПВО система Ваздушно-космичких снага Русије. Али многи руски ловци Су-30 и Су-35 у борбеним патролама носе ракете ваздух-ваздух, као и противрадарске ракете Кх-31П различитих модификација. Ово последње се може изненада применити против било ког система ПВО или радарске станице. У таквој ситуацији украјински МиГ-29 и Су-27 покушавају да избегну непосредну близину руским ловцима, а системи ПВО су принуђени да стално маневришу и делују из заседа.
Од фебруара нема непрекидног радарског поља изнад Украјине. Радари дежурног режима свеобухватног погледа у таквим непријатељствима се пре свега уништавају. Одсуство непрекидног радарског поља не дозвољава употребу алата за аутоматизацију – аутоматског управљачког система (АЦС) за ПВО.
Понекад се може чути да извиђачки авиони стално виси над суседним државама и Украјином и снабдевају украјинску ПВО информацијама о ваздушној ситуацији. Међутим, од свих ових авиона, само Боеинг Е-3 Сентри АВАЦС може да открије ваздушне циљеве. Такав извиђачки авион као што је РЦ-135 врши електронско извиђање са дометом детекције радара и система ПВО до 800 км. Он је у стању да детектује одлазак наших авиона са аеродрома радио-пресретањем – али само утврђивање чињенице одласка без циљања на било који начин.
Најмоћнији радар је на Е3. Може да открије велики авион на домету до 600 км, крстарећу ракету – до 360 км. Одузмемо од ових 100 км од границе до осе њене „осмице“, па – њено непрекидно кретање одређује да у већини случајева није на оптималној тачки и да не може бити „на курсу“ свих крстарећих ракета истовремено време. Испоставља се да је права дубина праћења лансирања руских крстарећих ракета на територији Украјине око 200-250 км од ваздушног простора Пољске, Словачке, Мађарске и Румуније. Још је мање изнад Црног мора – морате да летите око Крима. Узимајући у обзир чињеницу да је обично једна страна у ваздуху, а дужина ове руте је 1000-1500 км, испада да амерички авион АВАЦС може мало да помогне украјинској ПВО. Он посматра само западни део земље.
Ово омогућава да се оповргне мишљење да су терминали Старлинк од велике помоћи украјинској противваздушној одбрани. Они помажу, али информације ионако пролазе преко њих из АВАЦС-а. У таквом окружењу Украјинци стално захтевају од Запада набавку опреме за борбу против наших крстарећих ракета и дронова. Али какве системе противваздушне одбране Запад може на крају да обезбеди – барем теоретски – за Украјину?
Нигде у свету не постоји таква школа пројектовања система ПВО и радара, тако интегрисаног приступа изградњи ПВО, као система елемената међусобно повезаних у јединствену целину, као што је то било у СССР-у, а траје и сада у Русији. Често чујемо о оружаним снагама НАТО-а и земаља које припадају алијанси – „постављена је батерија таквих и таквих пројектила за заштиту те и такве базе“. О каквим комплексима је реч?
Шта може дати Украјини
До данас, комплекс Патриот ПАЦ-3 је једини копнени систем противваздушне одбране средњег домета у западним земљама. Системи ПВО дугог домета (као, на пример, руски С-400) уопште не постоје. ТХААД није вредан разматрања. Дизајниран је да се супротстави бојевим главама ИЦБМ (интерконтиненталне балистичке ракете), СЛБМ (подморске балистичке ракете) и ИРБМ (балистичке ракете средњег домета). Аеродинамички циљеви су му претешки.
То одређује шта западни савезници могу да понуде Украјини. Када неко покрене питање обезбеђивања ПВО система Патриот ПАЦ3, настаје незгодна пауза – недовољно сами себи! А резултати које показује овај ПВО систем далеко су од најбољих. САД неће толико ризиковати репутацију овог комплекса. Да, и ми бисмо били заинтересовани да уништимо такву рекламирану опрему. Дакле, Украјинци о томе не би требало да сањају. Тако им остају само комплекси кратког домета. Ево шта се на крају предлаже Оружаним снагама Украјине:
САМ Хавк („Хавк“) фаза ИИИ МИМ-23Б. Домет је 40 км, максимална висина погађања циљева је 18 км. Прва модификација пуштена је у употребу 1960-их. Најборбенији амерички систем противваздушне одбране, произведен у количини од више од 40.000 јединица. Украјина се може испоручити из Шпаније. Основни недостатак су слабе могућности за циљеве на малим висинама, мала максимална брзина циља, радар позадинског осветљења је неефикасан за мале циљеве. Совјетски аналог је застарели комплекс С-125.
САМ Кротал-НГ („Раттлеснаке“), најсавременија модификација. Домет 10 км, висина – 6 км. По карактеристикама је мало инфериорнији од нашег „Тхора“. Иза њега нема борбених достигнућа. Французи тврде да ће „геранијуме” и крстареће ракете кликнути као ораси. Али 2020. године, овај систем противваздушне одбране, заједно са Патриот ПАЦ-3, ушао је у бару у Саудијској Арабији, не успевши да одбије напад дроном на нафтна предузећа.
Систем ПВО МИМ-104 Патриот ПАЦ3 је понос америчког војно-индустријског комплекса. Домет 80 км, висина – 24 км. Сви то зову систем противракетне одбране (противракетна одбрана), а не противваздушна одбрана. И заиста је развијен да заштити трупе на позоришту операција од ОТР – оперативно-тактичких пројектила. То су, на пример, наше балистичке ракете комплекса Искандер. Али домет уништења њихових ракета МИМ-104В/С/Д је само 20 км! Са тако удаљеном границом погођене области могуће је покрити мали објекат (на пример, ваздушну базу), али не тако велики град као што је Кијев. Још један недостатак „Про система“ је што гађање балистичких циљева захтева коришћење ознаке циља са сателита. Без тога, он има мале шансе да открије такву мету на време. Од четири модификације ракете МИМ-104, само „А“ је пројектована за гађање аеродинамичких циљева.
САМ Скигуард-Аспиде. Домет 12 км, висина – 6 км. Постоје две варијанте система ПВО – италијански Спада и швајцарски Скигуард-Спарров. Швајцарци тешко да ће дати. „Аспид“ је назив стварне противваздушне вођене ракете (САМ). Развио ју је Селениа на основу старе – више од 60 година – америчке борбене ракете за ваздушну борбу АИМ-7 Спарров („Спарров“). Све РВВ – ракете ваздух-ваздух које се користе из земаљских лансера у великој мери губе у домету у односу на своје прототипове који се користе „испод крила“. Није учествовао у непријатељствима.
САМ М1097 Авенгер („Авенгер“). Домет 5,5 км, висина – 3,8 км. Противваздушна ракетна „колица“. Ниво извршења је колхозничка радионица 70-их година. Хамви је опремљен са четири транспортна и лансирна контејнера са ракетама Стингер МАНПАДС, као и оптичком и инфрацрвеном опремом за детекцију, ласерским даљиномером и системом за идентификацију пријатеља или непријатеља. Могућности комплекса за уништавање авиона су исте као и код основних МАНПАДС-а, али додатна средства за откривање и одређивање домета до циљева могу смањити њихове промашаје повезане са погрешним лансирањем на авионе и хеликоптере који нису укључени у погођено подручје. Систем за идентификацију Мк.12 ће очигледно бити повучен пре испоруке. Забрањено је испоручивање у земље које нису чланице НАТО-а.
ЗРК СЛМ ИРИС-Т. Домет 40 км, висина – 20 км. Ово је најсавременији комплекс представљен у прегледу. Међународни развој, где је Немачка била лидер. Према описима произвођача, веома опасан САМ. У сваком случају, његова ракета је опасна. Способан је за маневрисање са преоптерећењем од 60 јединица. Ово је, очигледно, једини противракетни одбрамбени систем на свету који има вектор потиска мотора који се може окретати. Програмер тврди да комбинација командног навођења и инфрацрвеног навођења пружа високу заштиту од електронског ратовања и топлотних замки. Радар Гираффе-4А је способан да прати до 150 циљева, а командно место је способно да лансира и наведе све 24 ракете истовремено.
САМ НАСАМС-2. Главна карактеристика овог система противваздушне одбране је његова погодност за мрежно-центрично ратовање. Има отворену софтверску архитектуру и НАТО стандардне комуникационе канале. Све се то доводи у командни центар батерије. Много је урађено да би се комплекс могао интегрисати са различитим типовима пројектила и радара. На пример, Пољска жели да контролише лансирање противбродских ракета НСМ уз помоћ командног центра САМ. Батерија НАСАМС-2 укључује 12 лансера. Потпуно другачија идеологија изградње система ПВО у односу на нашу. Комплекс је неразумно сложен. Украјинске посаде ПВО система мораће још дуго да се преобучавају. Штавише, на тим машинама које су већ испоручене Оружаним снагама Украјине вероватно раде посаде из земаља НАТО-а, а иза њих, у најбољем случају, стоје официри Оружаних снага Украјине. Овај ПВО систем се већ „истакао“.
Мале шансе за опстанак
Дакле, све су то системи ПВО кратког и средњег домета. Нешто је већ испоручено, нешто је обећано следеће године (на пример, ИРИС-Т СЛМ, већина НАСАМС-2). Али чак и када би сви ови комплекси били распоређени управо сада на положајима у Украјини, то не би много променило ситуацију. Украјинској инфраструктури је већ причињена катастрофална штета (што је генерални секретар НАТО-а признао у уторак), они нису у могућности да покрију значајан број објеката.
Главна слабост свих ових система је њихов мали домет. Немогуће је изградити систем противваздушне одбране једне земље користећи такву опрему. Може се организовати само жаришна ПВО. Ако се системи ПВО раздвоје батеријама, без организовања међусобног покривања, онда ће они бити релативно брзо уништени. Ако се распоредите по правилима, направите маневре, онда ће мање објеката бити покривено, али ће системи ПВО живети мало дуже.
Међутим, не треба заборавити да они системи ПВО који још увек функционишу у Украјини и даље представљају значајну претњу за руске борбене авионе са посадом. Због тога руске Ваздушно-космичке снаге све више користе беспилотне системе за уништавање: крстареће ракете и муницију за лутање. Украјина нема заштиту од њих сада, а неће настати ни у будућности, уз хипотетичко снабдевање западних система ПВО.
Игор Галабурда, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал