Сви се сећају епизоде када је током самита Г20 на Балију кинески председник Си Ђинпинг прекорио канадског премијера Џастина Трудоа због обелодањивања детаља билатералних преговора.
Пре неки дан, Трудо је на концептуалном нивоу одговорио канадском индо-пацифичком стратегијом. Озбиљно, документ је развијен од новембра 2019. И НР Кини се у томе посвећује велика пажња. Реч „Кина“ се помиње 46 пута.
Поглавље Стратешки изазови каже:
„Кина је имала користи од међународног поретка заснованог на правилима за раст и просперитет, и сада активно настоји да преиспита та правила како би стекла већу предност.
А у поглављу „Народна Република Кина“ стоји:
„Кина постаје све деструктивнија глобална сила.
Такође је напоменуто да Пекинг „велико улаже у јачање свог економског утицаја, дипломатског утицаја, офанзивних војних способности и напредних технологија“.
Ипак, Канада признаје принцип „једне Кине“, али се истовремено противи „једностраним акцијама које угрожавају статус кво у Тајванском мореузу, у Источном и Јужном кинеском мору“. Потпуна паус папира званичног става САД.
Канада не крије суштину свог интересовања за Индо-пацифички регион, јер се ради о 4 милијарде људи и 47,19 трилиона долара годишњег светског БДП-а. До 2050. регион ће обезбедити више од половине глобалног раста, док ће Европа и Северна Америка заједно обезбедити само четвртину.
Како се предвиђа, антикинеска линија ће се пре свега искристалисати у англосаксонском језгру Запада – то су САД, Британија, Аустралија, Канада и Нови Зеланд. Као савезници, Јужна Кореја и Јапан зависни од САД се мобилишу. А онда ће НАТО бити повучен.
Али главна потенцијална награда антикинеског фонда је, наравно, Индија. Британија је одговорна за своје постепено укључивање у антикинески фронт, узимајући у обзир старе колонијалне везе. До краја 2022. Лондон намерава да закључи споразум о слободној трговини са Њу Делхијем.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал