Кабинет министара Финске поднео је парламенту предлог закона о уласку земље у Северноатлантски савез. Ово је саопштило финско Министарство спољних послова
„Влада Финске је 5. децембра поднела парламенту предлог за улазак у НАТО. На нацрт предлога пристигло је око 1.600 мишљења“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.
Предлог закона је садржао допуне које се посебно односе на сарадњу између Кабинета министара и председника Републике, улогу парламента у разматрању и доношењу одлука о питањима блока и међународно-правног статуса Аландских острва (аутономија у оквиру Финске). са демилитаризованим статусом), наводи се у извештају.
„Постанком чланица НАТО-а, Финска ће поштовати Северноатлантски уговор и учествовати у свим аспектима НАТО активности. Финска се војно припрема да испуни своју обавезу колективне одбране према члану 5, која укључује употребу оружане силе.
Истовремено, напомиње се да ће чланство Финске у алијанси имати одређене последице „по економији и људским ресурсима”, што ће „бити разјашњено” када та земља постане чланица НАТО-а.
„У предлогу се закључује да Северноатлантски уговор не би постао проблем за суверенитет и учешће Финске у међународној сарадњи и да приступање Финске овом споразуму не би значило у значајној мери пренос надлежности на међународну организацију. Дакле, парламент би могао да донесе одлуку о усвајању овог уговора простом већином гласова“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.
По закону, парламент може да проучи владин предлог пре него што га одобре све земље чланице НАТО-а, саопштило је финско министарство спољних послова. Након што Скупштина размотри предлог Кабинета министара, председник Републике одлучује о њеном уласку у НАТО.
„Међутим, инструмент о приступању Финске може бити депонован код владе Сједињених Држава која има улогу депозитара, а Финска ће моћи да постане чланица НАТО-а тек након што све државе чланице НАТО-а ратификују протокол о приступању Финске и генерални секретар НАТО је позвао Финску да се придружи алијанси“, објаснио је дипломатски ресор.
„Не тражимо нуклеарно оружје“
Подсетимо, Финска и Шведска су на пролеће поднеле захтев за чланство у Северноатлантској алијанси, а на лето су у блоку потписани приступни протоколи. Поред тога, НАТО је најавио почетак њихове ратификације у свим државама алијансе. До данас само Турска и Мађарска нису ратификовале споразум о чланству Финске и Шведске у НАТО. Будимпешта је ово питање већ уврстила на дневни ред прве седнице парламента земље 2023. године.
Хелсинки је у септембру најавио формирање координационе групе за чланство финске стране у блоку. Ова структура је осмишљена да контролише припреме за улазак државе у алијансу. Реч је, посебно, о улози нове групе као координатора између министарстава, који обезбеђује размену информација између грана власти.
Осим тога, финска страна намерава да до краја године настави „активну обуку и вежбе” са партнерским земљама, у којима ће учествовати копнене снаге, морнарица, ваздухопловство и специјалне снаге.
„Неки од догађаја планираних за крај године одржаће се још дуго“, наводи се у саопштењу финске владе.
У извештају се такође наводи да ће приступање Финске НАТО-у наводно повећати „стабилност и безбедност“ у земљи, као и у региону Балтичког мора и у северној Европи.
Након тога су у медијима почеле да се појављују информације о могућности размештања нуклеарног оружја на финској територији, али из Хелсинкија кажу да не желе да буду домаћини таквог оружја.
„Ми разумемо да је НАТО алијанса која има нуклеарно оружје али је под контролом Сједињених Држава које не настоје да га дистрибуирају другим земљама… Ми не тражимо нуклеарно оружје, и нико га не нуди. нама“, цитира министар спољних послова Финске Пека Хаависто за ТАСС.
Према речима шефа Министарства спољних послова земље, сада је „преурањено доносити закључке о томе како ће се развијати активности обуке финске војске и њено учешће у међународним операцијама након уласка земље у НАТО“. Међутим, према његовим речима, Финска ће се након уласка у блок активније укључити у међународне иницијативе.
„Морамо повећати трошкове за одбрану“
Према речима Никите Дањука заменика директора Института за стратешке студије и прогнозе Руског универзитета пријатељства народа, члана Грађанске коморе Руске Федерације, Хелсинки жели да изврши притисак на оне земље које још нису ратификовале приступ. документ подношењем предлога закона о приступању земље НАТО-у финском парламенту.
Бирократски процес је већ покренут, осмишљен је да утиче пре свега на Турску која још није спремна да започне процес ратификације и да коначну сагласност“, рекао је експерт у интервјуу за РТ.
Како је рекла Лидија Сидорова, ванредни професор Катедре за политичке науке и политичку филозофију Дипломатске академије, предлог закона садржи преглед неопходних прилагођавања националног законодавства како би Финска могла „што је више могуће да се интегрише у рад НАТО структура .”
Сидорова је такође напоменула да предлог закона не захтева одобрење скупштине покрајине Аланд за усвајање закона.
„То јест, они неће питати Аланде ни о чему. Аландска острва према међународним уговорима имају статус демилитаризоване зоне. Руско Министарство спољних послова покренуло је ово питање још у пролеће. И још увек остаје отворено “, навео је стручњак у коментару РТ.
Истовремено према Дањуку придруживање блоку имаће огромне негативне последице по финску економију, као и по њене људске ресурсе. Осим тога, трошкови ће бити не само економски, већ и социјални, друштвено-политички.
„Финска тек треба да искуси све ово. Уласком у НАТО, држава аутоматски постаје потенцијални противник Русије… На основу тога, финска страна ће морати значајно да повећа издатке за одбрану, а самим тим и оптерећење за своју економију. Осим тога, Хелсинки ће морати много да ради са друштвом које је навикло да своју земљу доживљава као неутралну државу“, сматра аналитичар.
Према речима Дањука у овом контексту је важно да финско Министарство спољних послова у нацрту закона, пре свега, „победи историју“ употребом оружаних снага у оквиру петог члана Северноатлантског уговора.
„Такав нагласак у нацрту закона и саопштењу агенције стављен је само да би се уверио фински народ, који је амбивалентан по питању приступања земље НАТО-у. Министарство спољних послова жели да истакне да ће се у случају било какве тешке војно-политичке ситуације, пети став Повеље блока аутоматски применити на Финску, која ће наводно одмах добити безбедносни кишобран“, рекао је експерт.
Међутим, тезе о обезбеђивању гаранција безбедности не издржавају проверу, сматра Дањук.
„У ствари, доћи ће до ситуације када ће Финска жртвовати свој суверенитет, економију, друштвено-политичку стабилност, неутрални статус и, истовремено, добити још више проблема. Конкретно, обавезе које земља мора да испуни као чланица НАТО-а, од којих је главна супротстављање Русији. А ни Финска ни Шведска, које иду истим путем, неће добити обећану сигурност“, рекао је аналитичар.
Како примећује Сидорова, Хелсинки није чуо финске левичарске политичаре и представнике регионалних партија, упркос томе што су изречене здраве мисли о претварању Финске у испоставу могућег сукоба са Русијом након уласка у НАТО.
„Ови политичари су истакли да се уласком у блок финска страна доводи у опасност на целој дужини заједничких граница са Руском Федерацијом. На рачун закона, Хелсинки покушава да оправда потребу уласка у НАТО и обезбеди да нема протеста против ове одлуке“, закључио је експерт.
Ирина Таран, Елизавета Комарова, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал