Због недостатка резерви муниције министарка одбране Кристин Ламбрехт на мети критика, а прве испоруке борбених авиона Ф-35 могле би да касне из техничких разлога.
Фебруарско обећање канцелара Олафа Шолца да ће одрешити „државну кесу” за војску како би Бундесвер преузео водећу безбедносну улогу у Европи, непуних десет месеци од почетка рата у Украјини, почело је да се круни и све више постаје магловити циљ. Немачка министарка одбране Кристин Ламбрехт нашла се на мети критика коалиционих партнера, јер војсци недостаје муниција, а прве испоруке америчких борбених ловаца Ф-35 могле би да касне због техничких проблема.
Поврх тога, главни портпарол владе Штефен Хебестрајт морао је да саопшти да обећано повећање немачке потрошње за одбрану ове, али ни следеће године, неће достићи два одсто бруто домаћег производа.
У поверљивом допису Бундестагу Министарство одбране је упозорило на потенцијалне ризике у уговору вредном 10 милијарди евра о куповини борбених авиона Ф-35 пете генерације од САД. Према плану, Берлин намерава да купи 35 авиона компаније „Локид Мартин” и првих осам ловаца најновије генерације требало би да буде испоручено немачким ваздухопловним снагама 2026. године. Борбени авиони Ф-35 требало би да до 2030. године замене застарелу немачку флоту бомбардера „торнадо”, који могу да носе и нуклеарно оружје.
Бајденова администрација дала је у јулу „зелено светло” за куповину авиона, муниције и пратеће опреме и Шолцова влада има рок да до краја године финализује споразум с америчком компанијом. Војни стручњаци у писму Одбору за буџет немачког парламента, пак, указују да су безбедносни захтеви САД изузетно сложени, тако да се „не могу искључити кашњења и додатни трошкови пре почетка летачких операција”, наводи немачки „Билд”.
Министарство је саопштило да остаје неизвесно да ли би неопходна реконструкција у ваздухопловној бази Бухел на југозападу Немачке, где би требало да се налазе авиони, могла да буде завршена до 2026. године. Указано је и на друге факторе који би могли да увећају предвиђене трошкове, укључујући инфлацију, флуктуацију курса долара и повећање трошкова производње тако сложених авиона.
Немачка влада је у понедељак практично одустала од свог обећања да ће брзо повећати потрошњу за одбрану на најмање два процента своје економске производње – прекршивши кључну обавезу преузету неколико дана након руске инвазије на Украјину, да намерава да постане озбиљна војна сила.
„Још је отворено да ли ће тај циљ бити постигнут 2023. године”, рекао је Штефен Хебестрајт, додајући да је његово „опрезно очекивање” да ће Немачка то ипак успети у оквиру овог законодавног периода, који се завршава 2025. године, преноси портал „Политико”.
Према процени НАТО-а, на коју се позива Блумберг, немачка потрошња на одбрану ове године износи око 1,4 одсто БДП-а. То је знатно испод онога што издвајају остале чланице алијансе: Француска 1,9, Велика Британија 2,1 и САД 3,5 одсто.
Изјава портпарола владе долази у тренутку све веће критике стања одбрамбених снага земље, поготово што је Шолц неколико дана по уласку руских трупа у Украјину у парламенту најавио прекретницу у немачкој одбрамбеној и безбедносној политици, што је подразумевало и формирање додатног фонда од 100 милијарди евра за набавку војне опреме.
За немачку владу, кашњења у издвајању за одбрану прете да постану још већи проблем за њен имиџ и кредибилитет у време кад Берлин настоји да преузме већу улогу у обезбеђивању одбране и безбедности на европској и међународној сцени. Да није лако прећи с речи на дела кад је реч о јачању војне моћи показује и то што се министарка одбране Кристин Ламбрехт нашла на удару владајуће коалиције након што се открило да није наручила довољно резервне муниције упркос познатим несташицама због испоруке Кијеву.
Миленко Пешић/Политика
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал