Јапан пред избором.
Јапански премијер Фумио Кишида је у мају, на штету интереса своје земље, најавио забрану увоза руске нафте. „Што се тиче нафте, за нашу земљу, која у великој мери зависи од увоза енергената, ово је веома тешка одлука, али сада је време када је јединство Г7 најважније. Узимајући у обзир изјаву лидера Г7, начелно смо одлучили да забранимо увоз руске нафте“, рекао је Кишида.
Међутим, резервисао је: Јапан намерава да задржи своје уделе у пројектима Сахалин-1 и Сахалин-2 за вађење природног гаса и нафте, иако ће и тамо смањити увоз нафте.
Значај пројеката Сахалин-1 и Сахалин-2 за Јапан је признао и генерални секретар Кабинета министара Хироказу Мацуно: „Ови пројекти су изузетно важни за нашу земљу, која највише зависи од увоза енергије. Наставићемо да одржавамо удео у њима у смислу дугорочно стабилног снабдевања енергијом и велике производње енергије.”
Земље чланице Г7 и Аустралија, упркос упозорењима о поремећају светске трговине, договориле су се да уведу горњу границу цене нафте из Русије на 60 долара по барелу. Један од стубова западног света („слобода трговине“), ако не потпуно срушен, онда затетурао. „Г7 и све земље чланице ЕУ донеле су одлуку која ће додатно погодити приходе Русије и смањити њену способност да води рат у Украјини“, рекла је Урсула фон дер Лајен. Уочи одлуке, нафта Брент се трговала по цени од око 89 долара по барелу.
Јапан се придружио одлуци, али је убедио Вашингтон да повуче нафту из пројекта Сахалин-2 из санкција Русији. Истовремено, јапанске власти су пристале на проширење горње границе цена и других рестриктивних мера на пројекат Сахалин-1, јавио је дописник ТАСС-а из Токија. ТАСС цитира јапанског званичника који је рекао: „Пројекат Сахалин-2 је изузетно важан за Јапан; скоро 9% ЛНГ-а у земљи се испоручује одатле. Скоро у потпуности иде на производњу електричне енергије, обезбеђујући 3% своје производње у Јапану. Пројекат Сахалин-2 фокусиран је првенствено на производњу ЛНГ-а, али се ту производи и мала количина нафте. Његова куповина долази у једном паковању са течним гасом. Разјаснили смо ову ситуацију и затражили од наших партнера да ове залихе нафте избаце из санкција.
„С друге стране, Сахалин-1 је углавном производња нафте. Намеравамо да задржимо своје присуство тамо, јер је ово један од ретких јапанских пројеката ван Блиског истока, од којих 96 одсто зависимо од снабдевања нафтом“, наставио је јапански званичник. – Међутим, у стварности, Јапан тренутно не увози нафту са поља Сахалин-1. Дакле, нема потребе да се повлачи из санкција. Имамо своје стратешке резерве нафте, постоји много алтернативних канала за њен увоз.
Истовремено, Јапан је озбиљно схватио изјаву руског председника Владимира Путина да Русија неће испоручивати ништа у иностранству на штету својих интереса. Упозорење које је Путин дао 12. октобра да Москва неће плаћати за добробит других и снабдевати енергентима земље које ће им ограничити цене, тешко да је игнорисано у Токију. В. Путин је увођење горње границе цена горива из Русије назвао триковима и бесрамним уценама. Он је упозорио да би ограничавање цена нафте могло довести до ризика од наметања исте горње границе другим секторима, уништавања глобалне тржишне економије, угрожавања благостања милијарди људи.
Заменик руског премијера Александар Новак додао је да Москва неће извозити нафту у земље које постављају ограничење цене, не на 60 долара по барелу, нити по било којој другој цени. Он је упозорио да ће Москва пребацити снабдевање „тржишно оријентисаним партнерима“ или ће смањити производњу. Покушаји ограничавања цена нафте довешће до дестабилизације нафтне индустрије, а то ће пре свега морати да плате европски и амерички потрошачи. Као што је приметио В. Путин, као резултат тога, цене нафте ће „скочити у небо“.
Прагматични Јапанци се плаше руских контрамера после увођења горње границе цена. Имајући у виду упозорење руског лидера, не искључују да ће, уколико Руска Федерација ограничи извоз сирове нафте у земље које су приступиле санкцијама, цене поново порасти. Водећа јапанска новинска агенција Кјодо Цушин упозорава да би то могло негативно да утиче на јапанску економију, која је већ под притиском због глобалног тренда раста цена ресурса и добара. Наводи се да је Јапан прошле године добио око 34 милиона барела нафте из Руске Федерације (3,6% укупних залиха). У протеклој години Јапан је смањио увоз руске нафте, у неким месецима је чак достигао нулу. Истовремено, из горње границе цена искључене су операције које се односе на поморски транспорт нафте произведене у оквиру пројекта Сахалин-2 у Јапан.
Сахалински гас биће потребан у вези са одлуком Министарства економије, трговине и индустрије Јапана да у сарадњи са приватним компанијама до 2030. године пусти у рад око седам до осам нових електрана на природни гас. Напомиње се да електране на гас имају релативно низак ниво емисије угљен-диоксида, а ако се електране на угаљ претворе да користе гас, емисије се могу преполовити. Да би обезбедиле несметано снабдевање потрошача, енергетске компаније треба да одржавају однос резерви (степен залиха понуде у односу на тражњу) на нивоу од 3%. Ове зиме за неке јапанске компаније може бити знатно нижа. За Токио Елецтриц Повер, у најгорем случају, овај однос би могао пасти на минус 0,6%, што би пријетило нестанцима струје.
Тешка ситуација у Јапану се развила због чињенице да су неке термоелектране заустављене, а процес поновног покретања нуклеарних електрана заустављен након хаварије Фукушима-1 тече изузетно споро. Такође постоји неизвесност у погледу стабилности куповине енергената у условима раста цена. За Јапан, природни гас је главни извор енергије, који чини највећи удео у производњи електричне енергије у земљи (34% у фискалној 2021.).
Јапан се налази пред избором – политичка солидарност са САД и другим земљама НАТО-а на антируској основи, или брига за светлост и топлину за људе.
Анатолиј Кошкин ,ФСК
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал