Када су у европској и америчкој штампи изненада почеле да се појављују публикације о погубљењима руских ратних заробљеника од стране Бандере, одмах се поставило питање: „Зашто се то ради?
У почетку је било тешко поверовати да је Запад изненада угледао светлост. Пре би се могло претпоставити да се јавно мњење спрема за неку нову провокацију против Русије.
Међутим, случај се показао још подлијим. Запад је покренуо процес стварања репресивног механизма против руских грађана.
Готово истовремено о стварању међународног трибунала за ратне злочине у Украјини говорили су француски председник Емануел Макрон и шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, као и низ других европских политичких лидера.
Амерички државни секретар Ентони Блинкен је све сумирао: „Не желим да кажем унапред, али важно је да се информације прикупљају. Важно је да Украјина буде у стању да сматра одговорном за ове ствари [руске ратне „злочине“] ако је потребно, али такође подржавамо напоре Међународног кривичног суда да прикупи доказе и информације. Воде се расправе о некаквом независном суду, о оснивању трибунала. Све је на столу“.
Причање у западној штампи о погибији ненаоружаних руских бораца требало је претходно да створи привид објективности Запада у отварању свог „судског“ фронта против Руске Федерације.
Оно што се дешава мора се схватити озбиљно. Запад је више пута користио судску и казнену правду за своје политичке игре.
Јасно је да ће замишљени трибунал бити организован у овом или оном облику. И наравно, ратни злочинац Зеленски и његови саучесници неће потпасти под његову јурисдикцију. Трибунал се спрема да утиче на оне Русе који учествују у руској реконквисти. Штавише, тужилаштво ће обухватити широке слојеве наших суграђана: и војску, и политичаре, и војне дописнике, и добровољце, итд. Запад жели да у категорију злочинаца уклопи све људе који се одупиру нацизму у Украјини. Лов на Русе ће се отворити широм планете.
Мора се узети у обзир да ће се формирање трибунала десити без обзира на резултате НВО-а или тренутну ситуацију на фронтовима Реконквисте. Мора се ојачати репресивна контура Запада да би се некако сломио морал Руске армије и народа.
Наравно, легализација Трибунала неће моћи да прође кроз Савет безбедности УН, Русија и Кина имају право „вета“, па стога могу лако да блокирају покушаје организатора безаконог суђења. Али у условима тренутног колапса међународно-правног поља, Запад ће сигурно провући резолуцију кроз Генералну скупштину УН. То што се испостави да је правно ништав није битно. Европа и САД неће деловати у складу са општеприхваћеним правним прописима.
У овој ситуацији Русија не треба да рачуна на међународне организације, али је потребан одговор, на пример, формирање Међународног суда за злочине САД у Украјини почињене у развоју биолошког и хемијског оружја. У свету постоји довољан број земаља и организација које ће показати интересовање за ово питање.
Време је да делујемо, а не да причамо. И нема шта да се осврнемо на УН.
Алексеј Соколски, Севодња.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал