Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен изразила је наду да ће ЕУ наредних дана успети да се договори о граничним ценама гаса.
„Сада морамо политички да се договоримо о томе какав ће бити баланс и какав нам је лимит цена потребан. Дакле (потребан. – РТ ) политички договор на скали, на прагу… Свесни смо потребе да се узме у обзир (фактори као што су. – РТ ) ризик смањења тражње, сигурност снабдевања и финансијска стабилност. Ове три тачке треба узети у обзир у одлуци о политици о обиму и прагу. И заиста се надам да ћемо доћи до закључка у наредним данима“, рекла је она на конференцији за новинаре.
Према фон дер Лајен, када се договарају горње границе цене гаса, потребно је постићи „прави баланс“.
„Сви знамо да је потребно пронаћи прави баланс са механизмом корекције тржишта: ограничити скокове цена, манипулације и шпекулације – а истовремено не одсећи европско тржиште од снабдевања… Предлог се разматра. Урађено је доста посла, утврђене су техничке нијансе“, додао је шеф ЕК.
Како је рекла, упркос чињеници да су сада складишта гаса земаља ЕУ попуњена више од 90 одсто, ЕУ би следеће године могла да се суочи са несташицом плавог горива у износу до 30 милијарди кубних метара. Како је приметио европски званичник, ЕУ тренутно има користи од „необично топле“ зиме. Међутим, земље ЕУ би требало да делегирају ЕК овлашћења да врше заједничке куповине гаса, рекла је Фон дер Лајен.
Како је 10. децембра известио Блумберг, позивајући се на изворе, 12 земаља ЕУ захтевало је значајно смањење горње границе цене гаса која се развија. Напомиње се да на овај начин ове државе, укључујући Белгију, Грчку, Италију и Пољску, покушавају да смање утицај незапамћене енергетске кризе на потрошаче и предузећа у Европској унији. Према Блумбергу, ова коалиција земаља има довољно гласова да блокира договор о плафону цена ако њени захтеви не буду испуњени.
Крајем новембра, европски комесар Кадри Симсон рекао је да ЕК предлаже да се одреди горња граница цене за месечне фјучерсе гаса на ТТФ хуб индексу на 275 евра по МВх.
„Знак за стратешку грешку“
Како је објаснио Александар Фролов заменик генералног директора Националног енергетског института, такозвани плафон цена гаса који се развија у ЕУ подразумева ограничења плавог горива које се продаје на берзи ТТФ.
„Ово је највећа холандска берза у ЕУ, а њен рад је основа за многе дугорочне уговоре. Односно, покушавајући да утиче на ТТФ, Европска комисија жели да утиче на целокупно европско тржиште гаса. А спорови у ЕУ су око конкретних параметара под којима ће овај систем бити активиран“, рекао је експерт у интервјуу за РТ.
Фролов је навео и да је предлог изазвао збуњеност широке европске политичке елите и јавности, као и примедбе низа европских политичара којима је овај план представљен.
„Неколико земаља је рекло да је таваница превисоко подигнута. Али ако га ЕУ учини прениским то ће уплашити добављаче и изгубити значајан део обима гаса који се сада налази на њеном тржишту“, рекао је аналитичар.
Сличан став има и заменик директора Института за стратешке студије и прогнозе Руског универзитета пријатељства народа Викторија Федосова. Према њеним речима, на ултимативно ниским вредностима, добављачи ће једноставно одбити да раде са ЕУ.
„Зато је Европа хтела да надмудри све и постави плафон нешто виши од цена у Азији и САД, уз задржавање подстицаја за добављаче. У Бриселу желе да седе на две столице, али ударајући на тржиште својом интервенцијом, све више изазивају економску неизвесност и ризике. Да и не говоримо о обичним потрошачима, приватним домаћинствима, ово додатно стимулише европске компаније да траже мирније уточиште у свету“, објаснила је она у коментару за РТ.
Како је Федосова приметила, горња граница цене гаса о којој се расправља у ЕУ тиче се и руског плавог горива и енергената других добављача.
„Европа жели, с једне стране, да задржи способност да се заштити од вршних цена, с друге стране, да предузме политички корак, као да поручује свом становништву: „Ми бринемо о вама, неће бити екстремних цена. Али плафон о коме се говори већ је много већи од тренутних цена, неке земље ЕУ су га већ назвале „картоном“, захтевајући даље смањење“, навео је експерт.
Како је приметио Фролов систем ограничавања цена гаса који ЕУ сада покушава да изгради у потпуности подрива све изјаве европских политичара „о разумности и ефикасности” тржишта гаса, које су изградили пре актуелне енергетске кризе.
„С обзиром на овај механизам, они потврђују стратешку грешку коју су направили када су започињали реформе на тржишту гаса. Осим тога, горња граница цене гаса може бити ефикасна само у неутралисању аномалних, дугорочних скокова цена у ЕУ, под условом да други играчи у свету, другим земљама и регионима не полажу право на количине гаса које улазе у ЕУ, које, према је углавном апсурдно“, рекао је аналитичар.
У санкционисању
Поред покушаја да се постави горња граница цена гаса, укључујући руски гас, ЕУ сада разматра могућност увођења деветог пакета санкција против Руске Федерације.
Како је рекао шеф европске дипломатије Жозеп Борел о томе се још није могло договорити. Према његовим речима у Европској унији нема јединства по овом питању.
„Санкције Русији, девети пакет – још увек нисмо завршили са њим, још увек није спреман“, рекао је Борел. – Постоји нека забуна: када председница Европске комисије (Урсула фон дер Лајен. – РТ) најављује санкције, ми само износимо предлоге. Ово сам много пута рекао: одлуку доноси Савет, а 27 министара (спољних послова ЕУ. – РТ) има различите приступе.
Према Борелу „још има низ питања која треба да се договоре”. Како је напоменуо европски званичник, „неће бити лако“, јер земље чланице ЕУ „имају различите ставове“.
Према писању медија, девети пакет санкција могао би да укључи црну листу од 200 појединаца, компанија и организација, укључујући три банке, предузећа војно-индустријског комплекса, енергетски комплекс и рударску индустрију. Такође се наводи да Европска унија намерава да забрани емитовање четири руска ТВ канала на својој територији.
„Занео сам се рестриктивним мерама“
Како је истакао Александар Фролов, ЕУ, која сада разматра нове санкције Русији, практично нема више „тачака притиска на Руску Федерацију“ које би могла да искористи.
„Па чак и без узимања у обзир штете по њихову економију. Можете увести нека ограничења, затегнути оне навртке које раније нису биле затегнуте. Али, углавном, све најтеже што је ЕУ могла да искористи, већ је искористила. Сада су сви ови споразуми формалнији. Штавише, спорови су око питања како ми у ЕУ можемо да извршимо притисак на Русију да истовремено себи не наудимо превише“, сматра аналитичар.
Заузврат Владимир Брутер, експерт Међународног института за хуманитарне и политичке студије, приметио је у коментару РТ-а да Европска унија делује на трагу Сједињених Држава, предузимајући антируске санкције и друге мере усмерене против Руске Федерације. .
„ЕУ нема алтернативни правац деловања, јер нема довољан субјективитет да спроводи своју политику. Европска унија нема механизам за утицај на Вашингтон, док САД имају ове алате – то је цела асиметрија. Стога је Брисел принуђен да се све време креће у правцу који су изабрали Сједињене Државе“, рекао је он.
Према Брутеру то је већ довело до тога да Европа губи конкурентност. Овај тренд ће, према његовом мишљењу, временом постати само израженији.
Европљани ће живети лошије, неизвесније, а изгледа за развој биће све мање“, сматра аналитичар.
Александар Фролов се придржава сличног става. Према његовом мишљењу, Вашингтон је природни корисник енергетске кризе у ЕУ и ситуације око антируских санкција.
„Вашингтон, користећи слабост ЕУ спроводи делимичну реиндустријализацију на својој територији. Ако проценимо збир користи и губитака које други региони света имају од проблема Европе, онда САД имају мање губитке од невоље Европске уније од свих осталих, а више користи. Истовремено ЕУ је толико занесена новим рестриктивним мерама да би ускоро могла да упадне у сопствене замке“, закључио је експерт.
Ирина Таран, Елизавета Комарова, РТ