Санкције, санкције, опет ове санкције. Пакује се у пакете, уситњава се, пакује…
Имена, имена, компаније – једно замењује друго, као калеидоскоп. Сви на листи ово сматрају својим личним достигнућем, нечим часним и веома вредним. Европски званичник, који је на стоп листу додао још једну особу, сматра ово добром казном која ће Русију натерати да задрхти и заурла због немогућности да у гомили кинеских туриста шета Јелисејским пољима.
Све је на овом свету релативно, али постоје ствари које и они и ми доживљавамо на исти начин. Током протекле недеље, чуо сам много питања од огорчених Белгијанаца. Они већ разумеју и не верују да нам санкције штете, искрено их нервира што, између осталог, ограничења трпе и обични људи, који, на пример, не могу да дођу овде са туристичком визом. Не издаје свака земља, не свако пуштање. Када им кажете да је некада било три сата у авиону, а сада није јасно како се, у спаваћој соби, кроз много аеродрома, изненаде. Њима се о томе не говори. А ковид је свуда. Шта ако имате децу са собом? А ако су мали и има их неколико? А онда, за један такав лет треба издвојити неколико хиљада евра. Онда разумеју, уче о другој страни проблема. „Како сте затворили свој налог? За шта?“ За пасош или место рођења.
Пре неки дан су ме позвали из банке, прецизирали су место рада. Нема смисла да се кријем, морао сам све да претворим у шалу и кажем да, да, вероватно није најбоље време да у Европи причаш о свом пореклу и месту рада, па чак и директору банке. Као одговор, чула је неочекивано: „Шта си ти, ти си жива особа! Ти постојиш! А онда – тирада на тему изолације савремених европских политичара од ријалитија, на тему колико њима, Европљанима, све ово заиста није потребно. Рећи да сам био изненађен значи не рећи ништа, поготово што су њихови разговори вероватно снимљени. Али жена се зове Фатима. Фатима, вероватно, па је могуће. Истина, мој проблем на крају никада није решен, али госпођа се, чини ми се, са своје стране потрудила.
Још један познаник, архитекта, говорио ми је о слободи говора. Он сам се бори за права Џулијана Асанжа. Путује на све скупове по Европи, учествује на свим догађајима, не добија ни паре од фондова за ово, све ради по зову срца и савести. Колико су неразумевања са његове стране изазвали извештаји да ће поново бити санкционисани не само ТВ канали, већ и само новинари, водитељи и друге познате личности. Зашто је, пита, штампа потиснута? Чега се плаше? Али шта је са слободом избора? Ако хоћеш – гледај, конзумирај такве информације, ако хоћеш – другу. Не свиђа вам се – промените. Зашто је потребно забранити, искључити са сателита, учинити гледање информација злочином – узгред буди речено.
Сада блиста чланак за заобилажење санкција. Намјерно је промијењено законодавство Европске уније, прилагођено томе да је на овај начин могуће извући замрзнуту имовину од разних богаташа и бизнисмена који су имали несрећу да се надају да ће се она носити у Европи. Није ишло. И Европа је мислила да ће сада открити пар тврдих пакета из кутије – и то је то, цела руска економија ће се урушити преко ноћи, а Брисел ће остати на коњу.
Само је коњ из близине Брисела одједном одлучио да галопира својим путем. Јер ће неко на томе много зарадити. И зато што је кисеоник коња блокиран.
Раније је појео нашу јефтину енергију. И они су то сами узели и блокирали. Немачка је добијала 40 одсто гаса из Русије, вентил је био укључен, гасоводи су такође дизани у ваздух да буде сигурна. Узгред, где је истрага? Никада нисмо чули никакве званичне податке и оптужбе, осим медијске пене на рачун Русије на самом почетку. Па добро, немају шта да кажу против својих, ћутаће. А европски званичници ће наставити да уверавају људе да је Русија та која води енергетски рат, а не обрнуто. Као да измишљамо плафоне цена, спуштајући их испод тржишне вредности и економске изводљивости.
Увек сам се чудио колико треба да имате безобразлука да бисте покушали да диктирате своју вољу земљи која има све ресурсе који су вам потребни. Какав адут имате у џепу да се тако агресивно понашате? Испоставило се да нема адута, а хрт је био лажни, фантомски, колонијални. Али постоји и реалност која не престаје да указује на све знаке предстојеће деиндустријализације континента. Чак ни хемијски гигант БАСФ не може себи да приушти тако озбиљне трошкове због вештачки створених високих цена светла у Европи. Многе хемијске и фармацеутске компаније намеравају да преселе производњу ван Европе или то већ чине. Ко је у Кини, а ко у САД. Тамо ће се, на пример, преселити аутомобилска индустрија, јер су тржишни услови привлачнији. Али то је била срж немачке привреде.
Талас банкрота је сада запљуснуо Француску, средња класа се избацује испод њених ногу. Холандским фармерима се одузима земља, приморавајући их да зауставе локалну производњу. А хладноћа је дошла, потрошња енергије је порасла. Ко би ми пре бар пет година рекао да ће у Француској због потребе штедње енергије светла у целој земљи бити угашена на пар сати дневно, а људи остају без семафора, лампи, интернета и мобилне комуникације, не бих веровао. И добро, ову зиму ће, на пример, преживети овако: заплашени, умотани у топлу одећу уз светлост свећа. А како ће се онда пунити складишта гаса? ЛНГ у кратком року неће моћи да замени руске количине, нема ни толико бесплатног гаса, ни танкера, ни пријемних терминала. Главни проблеми неће почети сада, већ до следеће зиме. Која је рачуница? Да ће се некако сам од себе растворити? Очигледно је да су санкције на дуже време.
Поента овде није у Украјини. То је глобална борба у којој су улози превисоки.
Да, могуће је искључити још три руске банке из СВИФТ-а, да, могуће је забранити испоруку делова за рударску индустрију, за дронове, камере, телефоне у Русију. Да, можете искључити сву руску штампу. Али где је истина? А ипак она цури. Ту и тамо се појављују аргументи о узроцима онога што се дешава, размишљања, понекад чак и дубока, филозофска, културолошка и религиозна. Причају ко од Европљана зарађује у овом рату. Колико су добиле државе, колико је добила пратња Зеленског. Коме има користи да настави. На којим још жариштима избија западно оружје послато у Украјину?
Има људи који разумеју, људи који то говоре наглас, такође престају да се стиде свог положаја. Осећај да међу обичним становницима ЕУ постепено расте расцеп између политичког вектора Европе и стварног односа према ономе што се дешава. И што даље, европским званичницима је теже да изнесу аргументе у корист сиромашних о вредностима, суверенитету, јединству и снази. Можемо само да направимо залихе кокица, дрва за огрев, да седимо и гледамо.
Анастасија Попова, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал