Почетком октобра, МаркетВатцх је известио, позивајући се на истраживање консултантске фирме КПМ, да је више од половине топ менаџера у америчким компанијама почело да прави планове за отпуштање особља у наредних шест месеци. Скоро 100% испитаника признало је да очекује да ће рецесија почети у наредних 12 месеци.
Али сурова реалност кризе изазвала је талас смањења корпоративног особља у октобру, ау новембру је дошао прави девети талас отпуштања. „Број отпуштања у новембру био је 127 одсто већи него у октобру. То није само тренд, то је лавина. А у односу на исти месец 2021. године, број отпуштања у новембру повећан је за 417%. Молим вас одвојите тренутак и пустите ову фигуру да се упије. Повећање од 417% је колосалан помак. У суштини, ови бројеви нам говоре да је сада почео џиновски цунами отпуштања у Сједињеним Државама, а верујем да ће 2023. године и даље ситуација бити још гора“, пише на свом блогу познати амерички економиста Мајк Снајдер.
На челу отпуштања је амерички ИТ сектор. За 11 месеци ове године овде је без посла остало више од 88 хиљада људи. Овај број обезбеђује Црунцхбасе Невс. Према Тхе Ецономиц Тимес-у, број отпуштених људи у ИТ сектору већ је премашио 120.000.
Резови су утицали на компаније свих величина, од технолошких гиганата до почетника. „Ово је само почетак масовних отпуштања која Америци прете масовном незапосленошћу“, примећује Ецономиц Тимес.
У Француској је влада позвала суграђане на „енергетско отрежњење“, што значи да глобално повећање цена енергената не слути на добро и некадашњи леп живот више неће постојати. Бајденова администрација се још није одлучила на такву искреност. Међутим, ништа није отрежњујуће од чињеница и бројки.
Гигант е-трговине Амазон ускоро ће отпустити 10.000 запослених. Највећа компанија за доставу хране ДоорДасх Инц. најавио једнократно смањење за 1250 радних места. Мрежа кабловске телевизије АМЦ Нетворкс Инц саопштила је да ће смањити око 20% своје радне снаге у САД. Берза криптовалута Кракен, позивајући се на тешке услове на тржишту, отпушта 30% свог особља. Интел је рекао да ће смањити трошкове за 3 милијарде долара 2023. године, али није прецизирао на колико запослених ће то утицати. Мицрософт је само у октобру отпустио 1.000 запослених. Фармацеутски гигант Џонсон и Џонсон саопштио је да још није одлучио о броју оних који ће бити отпуштени, али су отпуштања неминовна. Филмска компанија Варнер Брос. Пицтурес планира да смањи 10% послова у дистрибуцији и маркетингу. Произвођач веганског меса Беионд Меат Инц рекао је да планира да уштеди око 39 милиона долара отпуштањем. Компанија за дигитална плаћања Стрип Инц смањује особље за 14%. Платформа за некретнине Опендоор Тецхнологиес Инц отпустила је 830 запослених и планира да отпусти још 550.
Економски пад погодио је и највеће банке на Волстриту. На пример, Цитигроуп Инц. елиминисала десетине радних места у својој кредитној и банкарској дивизији. Највећа банка на Волстриту, Морган Станлеи, ускоро креће у масовна отпуштања „пошто посао склапања послова трпи губитке због растуће инфлације и економског пада“. Како се хипотекарна криза продубљује, Велс Фарго отпушта стотине професионалаца за хипотеке сваког месеца пошто је повећање каматних стопа Фед-а окончало процват хипотекарних кредита.
Криза је погодила и основне секторе америчке привреде. Лидер у рафинерској индустрији Компанија Пхиллипс 66 у октобру је смањила више од 1.100 радника како би достигла свој циљ смањења трошкова од 500 милиона долара до 2022. Произвођач гаса из шкриљаца Цхесапеаке Енерги Цорп такође смањује своју радну снагу и решиће се неке од својих средстава у земљи. Највећи национални превозник терета, ФедЕк, недавно је почео да отпушта возаче, а неоткривен је број оних који ће остати без посла.
„Да ли сте икада чули да се ФедЕк ослободио радника пре празника? Ни ја. Ово је лудило. Ако сада видимо толико отпуштања, како ће ствари изгледати након што се празници заврше?“ пише Мајк Снајдер. Ово је само мали део џиновске листе америчких компанија и корпорација које отпуштају запослене како би преживеле у условима растуће системске економске кризе. Многи независни економисти упозоравају да ће америчка привреда пропасти ако Фед настави агресивно да повећава каматне стопе. Али Бајденова администрација и Фед који контролише цртају оптимистичне сценарије да ће незапосленост порасти на само 4,4% до краја 2023. и да неће више од милион Американаца остати без посла.
Али већ, 41% власника малих предузећа у САД није платило новембарску кирију. Немогућност плаћања кредита на време погодиће банкарски сектор, чији су челници, у ишчекивању овога, већ почели да смањују своје особље. Исти домино ефекат се може видети у готово свим секторима америчке привреде. Са једним изузетком. Чудовишта америчког војно-индустријског комплекса осећају се одлично. Влада у њих улива десетине милијарди долара и штити (или покушава да заштити) од растуће инфлације подизањем каматних стопа, док убија све оне који не седе на буџету.
„Јое Биден и Фед су потпуно уништили америчку економију“, рекао је Десмонд Лацхман, виши сарадник на Америчком институту за предузетништво и бивши главни економски стратег у Цитигроуп-у. „Дубоко је жалосно што Федералне резерве јачају лоше управљање фискалном политиком кроз неодговарајућу монетарну политику. Ово лоше управљање буџетом и политикама ФЕД-а већ нам је донело вишегодишњу инфлацију и балоне на тржишту некретнина, капитала и кредита. Сада прети оштар економски пад и колапс цена имовине“, напомиње амерички аналитичар.
САД су доживјеле 13 економских падова од Другог свјетског рата, у распону од послијератних рецесија до енергетских криза, дот-цом балона и стамбених балона. Просечно трајање рецесије у САД у последњих 75 година је нешто више од 10 месеци. Односно, цела 2023. ће бити година економске рецесије.
Чини се да је цунами великих отпуштања предзнак масовне незапослености у Сједињеним Државама, која ће постати директна и очигледна претња политичком систему земље, која је већ постала бојно поље зараћених политичара. Гомиле бунтовних незапослених Американаца могу натерати политичке шефове који су изгубили своје обале да се ухвати у коштац са својим унутрашњим пословима уместо да се пењу тамо где се од њих не тражи, на другој страни океана.
Владимир Прохватилов , Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал