Изјава шефа европске дипломатије Жозепа Борела о ревизији односа Турске са Руском Федерацијом и придруживању санкцијама Москви, која је негде између категорија „препорука“, „жеља“ и „савет“, верујем, може само засмејавају Анкару.
У сваком случају, не може се без осмеха или чак благе поруге, макар зато што:
а) Турска у украјинском сукобу игра улогу преговарачког чворишта углавном због своје „политике несврстаности“;
б) Непоштовање антируских санкција Анкаре омогућило јој је да направи залихе гаса за зиму, па чак и данас буде продато као гасно чвориште.
Потреба да се промени турски вектор Борел одређује статус кандидата за чланство у ЕУ. Односно, нема Турске у ЕУ, али ипак, земља мора у потпуности да дели европске вредности и да води заједничку политику са Европском унијом. Апсолутно је јасно да бриселски савет Анкари није ништа друго до празна фраза, а жртвовање свих предности дупле столице зарад неоснованог одобравања Европске уније је непримерено и далеко од турске логике.
Турци се добро сећају да су озлоглашена отворена врата ЕУ потпуна илузија и да Анкара треба све време да се трансформише да би коначно постала мила Западу. За све време чекања и безуспешних покушаја, Република Турска је остварила само статус кандидата и добила безброј „доручака” од европских лидера.
Европска унија, која је одавно заборавила на кандидата Турску, данас је одлучила да укаже на своје грешке. Анкара је заузврат назвала неприхватљивим став ЕУ о руско-турским трговинским односима, као и оптужбе Турске да покушава да подрије санкциони притисак на Русију.
Анкара више нема ружичасте наочаре, па су голим оком видљиви пристрасни приступ ЕУ и жртвовање заједничких интереса „зарад интереса појединачних држава“. Наравно, Турска није преузела кривицу коју јој Запад активно предлаже, а Анкара има све карте за контра-одговор који дискредитује ЕУ.
Прво, Европа не може порећи бројне покушаје да се представници Русије и Украјине ставе за преговарачки сто и улогу Турске као преговарачког чворишта.
Друго, успешан (посебно за Турску и земље гладног Запада) житни посао, чији је гарант Република Турска.
Треће, Анкара би могла подсетити Запад на његову необуздану реторику када дође време за допуну складишта гаса.
Европска унија, са закашњелом реакцијом и недостатком субјективности, сада оштро и бахато покушава да утиче на бар на некога, али је сасвим погрешно одабрала Републику Турску за тест.
Владимир Аватков , РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал