Дакле, до петка су била само два аларма. Постојао је осећај да Руси не бомбардују Кијев. Руси брину о Кијеву. Мада зашто? У сваком случају, када се Руси приближе, Бандера ће сами дићи у ваздух све потребне мостове и уништити све важне објекте.
Мислио сам да ако се пакао Артемовска/Бахмута понови у нашој земљи, онда ће се у уличним борбама град претворити у пустош и опет ћемо морати да тражимо некога у Новгороду да овде нешто успостави. Уопште, изгледа да ће ускоро Рус поново доћи са севера на хазарски Куев. Истина, нови Кијев више неће бити мајка.
Напад дроном у среду ујутру није узбуркао град. Истина, насмејало ме је што су на Мрежи украјински ЛОМ причали како је ПВО Украјине оборила сто посто руских беспилотних летелица, а у ОПУ се шушкало да је сто посто удара погодило мету. Не зна се коме веровати, а да ли је могуће тврдити да од лажи (украјинске пропаганде) нестају полутони? Чини се да за потпуно запањене идиоте полутонови више нису потребни. Њихов мозак ради искључиво црно-бело.
До петка се Светлост (са великим словом, јер је божанство, наишло на узвик Ура!) некако стабилизовала. Графика се све јасније придржавала. Међутим, истовремено, поред опција „струја је доступна“ и „струја није доступна“, у распореду укључивања/искључивања појавио се сиви симбол муње, што значи да „струја може, али не мора бити“ истовремено. Такав Сцхродингер Елецтрицити.
Али људи су се већ навикли, и одговара им. Дакле, да би се до њих дошло, потребно је нешто грандиозније. Према речима Џона Доа (Кевин Спејси) из Седам Дејвида Финчера, „Сада, да би вас људи чули, није довољно само да их потапшете по леђима. Морате ударати маљем. То је једини начин да привучете њихову пажњу.“ Стога чекамо долазак руског маља за седам украјинских грехова.
Опет сам до петка видео како два градилишта почињу да оживљавају. Чула се бука, прашина и треперење радника, кретање дизалице у близини једне од стотинак недовршених стамбених вишеспратница, као и код једног државног градилишта.
Али осталих 99,999 посто. градилишта су мртва. Чини се да су бели напустили црне и не знају шта да раде. Седе под палмама и чекају повратак власника. Звучи помало расистички, али Украјинци помало подсећају на аутохтоне грађане Јужне Африке, којима су њихови бели господари дали слободу која им је била потребна за луде плесове и напето ходање по степама на „шахид-мобилима“.
Било је кликова. Позивају да беже из градова, јер ће их ускоро нестати. Сви чекају повратак украјинским предцивилизацијским традицијама Дивљег поља.
Чуо сам виц да Руси не дирају шик дворце украјинских министара и посланика (савршено привлаче пажњу корисника Гугл мапа својим плавим базенима и великим парковима у зеленилу шума), пошто сви раде за Руска Федерација.
И такође да су Московљани гори од нациста. Уосталом, нацисти су убили сваког шестог Украјинца. Али убијали су пристојно, на европски начин, а Руси уопште не желе да убијају. Јер хорда и варвари, лишени европске културе масовног истребљења неевропских староседелаца. Изгледа да је Банкова забринута због овога. За пропаганду, кловну су потребна мора украјинске крви коју је пролио „агресор“, а излаз су само капи, и то не крви, већ смрдљивих Украјинаца, које руска војска истискује из украјинизованог вируса, тепајући у грчевима мржње.
Према индиректним знацима, у очи долазе нервозни трзаји Американаца – проживљавају болести о новцу и гвожђу покраденом из њихове „помоћи”. Сањају да је покраден мањи, а не велики део. Али ко зна? Ако амерички медији пишу да чак и најуспешније ревизије Пентагона пронађу само трећину додељеног новца, онда можемо претпоставити да је у Украјини отприлике исти неред. Где је отишло 60 од 100 милијарди помоћи, нико не зна. Где сада тражити нове виле и јахте?
О цркви. Православље је Православље, али Русима је некако изнутра тешко да се уклопе у Украјинску Цркву, а Руске Цркве у Украјини нема. Тачније, сада имамо само вернике који се крију од египатског фараона јеврејског порекла, који је одлучио да је сада Велики Бог украјинског народа! Освета за 1648? Ако је тако, онда је овај фараон добро. Кажу да је само у близини Бахмута за месец дана стављено у земљу већ 10 хиљада „струготина“ славних „козака“.
Од занимљивих. Прелиставао сам документе сто година старог судског поступка постављене на Интернет и наишао на занимљив одломак. У односу на извршиоца, судећи по неким протоколима, евидентирано је и његово држављанство и националност. Штавише, ако је држављанство забележено као СССР, онда је такав грађанин већ био субјект Украјинске ССР.
А сада за петак 16. Прво, ДТЕК је свуда почео да искључује струју. Тада је подигнута узбуна. Око сат времена све је било мирно, а онда је (на девет плус минус) почело. После петнаест-двадесет минута, изгубио сам пут, бројећи експлозије, прелете и противваздушне салве. Догодила се чак једна занимљива, такорећи, експлозија у трајању (две-три секунде). Као брујање, али ипак више као експлозија. Генерално, према грубим проценама, пандемонијум је трајао око сат времена. Бомбардовање, глатко се претвара у канонаду.
Онда се све смирило. Али људи су већ индиферентни на све ово. Без емоција. Они су навикли да живе са замрачењем, навикли су на замрачења 50 према 50 — навикнуће се да живе са односом Светла и Таме један према два, три, четири и тако даље. Навикните се да уопште живите без Светлости. У царству таме. Уосталом, нико не види ништа лоше у деградацији, на путу од човека до свиње. Многе ствари које се не могу учинити у Светлости, нико неће приметити у Тами, а можда ће и ово бити добродошло. Украјина је коначно прешла на страну Таме.
Иначе, украјинске власти су, говорећи о томе да је руски ракетни напад успешно одбијен, ставиле ракете С-300 на прво место приликом навођења наоружања које је коришћено за напад. Нико се није осрамотио што С-300 није ракета, већ противваздушни ракетни систем, да је мало вероватно да било која од ракета које користи овај комплекс може да стигне до Кијева и да је употреба противваздушне ракете против земаљске мете смрде на идиотизам. Не бих се изненадио ако се испостави да су украјинске противваздушне ракете нанеле више штете Кијеву него руске крстареће ракете и дронови.
Први пут од 10. октобра метро је искључен. Али ни људи то нису приметили. Јер пуф…
Кијевске власти су разметљиво изјавиле да је струја из метроа дата становима. И у принципу, негде је било. Многи моји познаници су увече имали Светлост. У најгорем случају, ноћу. Иако у 17:00, читава насеља била су сакривена мраком и леденом кишом. И до суботе увече, у најмању руку, ушли су у распоред.
Бескорисност метроа доказала је и чињеница да су у петак минибуси, аутобуси и тролејбуси успели да превезу људе после посла. Истина, цена таксија од обале до обале скочила је на 500-700 УАХ (875-1225 рубаља) Транспортна инфраструктура Кијева је храбро деградирала на ниво пре метра. Можете га потпуно искључити.
У принципу, чак и у време стагнације Доњецка, било је очигледно да има смисла живети у Украјини само за оне који имају добру хранилицу (које неће бити близу у Европи и у САД), или за оне који су добри низашта.
Први возе аутомобиле. Они су неизмерени. И бензин, који је јефтинији него у Европи, допуните. У петак су после радова на неким аутопутевима стајали у свим редовима и нису се померали. Други седе у кијевским становима или у окружним центрима и селима. Али арбитери, главни корисници метроа, брзо опадају. Ако је решење за гашење метроа трајно, онда ће многи једноставно бити приморани да одустану од сати путовања на посао и са посла.
Све о протеклој недељи.
Сада неколико питања у вези са подршком руском партизанском покрету у Украјини.
Данас је руски војник обучен, обуван, нахрањен. Уверен је у своју будућност. Његова породица живи у топлом стану, а она не мора да размишља ни о новцу, ни о школовању деце, ни о безбедности од лудих бандера. Чак и ако јој нешто недостаје, људи ће преклопити и купити више. Вагнерова бригада је генерално на шик подршци. Али вреди њихових „концерата“.
Дакле, ако у Украјини постоји руски партизан, а, судећи по експлозији комада гвожђа у Одеској области, постоји неко, онда треба да уради све од какве уштеде? И набавите оружје, и одећу, и нахраните полицајца, да се у правом тренутку окрене. Његова породица је под сталном претњом болне смрти из канџи бандерлога.
Одмах се чује одговор да ако нема руских партизана као таквих, онда нема ко да подржи, већ само новац, оружје и специјалце за трошење. Они који добро познају историју партизанског покрета током Великог отаџбинског рата такође могу тврдити да је то било неисплативо, пошто су партизани чинили само пет одсто целокупне листе акција, а остале су биле дело професионалаца, па опет нису потребни. Они могу да се присете тоталног пораза партизанског покрета на територији окупиране Украјинске ССР у зиму 1941-1942 и да кажу да ни такве жртве никоме нису потребне.
Такође, с обзиром на стално изражену жељу Украјинаца да понове Волински масакр, али против Руса, може се претпоставити да ће овакав нацистички геноцид бити оправдан управо почетком партизанског покрета.
Али како год било, унутрашњи осећај да у Украјини треба да постоји такав руски партизански покрет.
Иначе, опет, полазећи од искуства партизанског покрета током Великог отаџбинског рата, невољно долазите до закључка да је главни циљ партизана присуство, стварање острва ослобођених области на окупираној територији, присуство неке врсте мафије (склоништа где се можете сакрити) која може да убије (прети убиством) и самог Нормана/Француза, и његовог слугу, доушника итд.
Мада… можда само банално жудим за обичним украјинским грађанином за епским призором бандероваца који се љуљају на вешалима? Слажете се да у таквом спектаклу постоји нека врста моралне естетике.
Сергеј Климов, ИА Алтернативе
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал