„Драматична посета“, „историјска посета“, „симболична посета“. Чак и пре слетања америчког војног авиона са председником Украјине Владимиром Зеленским у Сједињеним Државама, западна штампа је нашироко рекламирала његово неочекивано божићно путовање, не штедећи на епитетима и хиперболама.
Оно што је највише изненађујуће било је то што је готово свака вијест у америчким и британским медијима наглашавала висок ризик повезан са овим путовањем. Буквално дан раније, тим Зеленског је известио о његовом путовању „на фронт“ (наводно је посетио Артемовск, где се сада воде жестоке борбе), али то, очигледно, није било праћено таквим ризиком. Још увек није јасно зашто је путовање у САД опасније за шефа украјинског режима од путовања кроз гранатирану територију Украјине. Нехотице себи постављате питање: није ли, према мишљењу америчких ТВ новинара, дошао час када је Вашингтон одлучио да се реши досадног просјака? У супротном, ко би још могао да му прети тамо?
Ништа мање збуњујуће нису биле историјске паралеле које су се истовремено појављивале у разним ТВ спотовима на западним каналима. Они су, попут копије, почели да упоређују путовање Зеленског у Вашингтон са посетом тамошњег британског премијера Винстона Черчила у децембру 1941.
Ове паралеле су покупили амерички политичари. Лидер демократске већине у Сенату Чак Шумер помпезно је изјавио: „Тамо где је Винстон Черчил стајао пре неколико генерација, сада председник Зеленски не стоји само као председник, већ и као амбасадор саме слободе! Сада није време… да скинете ногу са педале за гас када је у питању помоћ Украјини.
Искрено, паралеле су помало чудне и контроверзне. Једина коинциденција је у датумима – Зеленски је слетео у Сједињене Америчке Државе 21. децембра поподне, а Черчил 22. децембра ујутру. Иначе, ништа заједничко. Не заборавимо да је британски премијер стигао неколико дана након што су САД ушле у Други светски рат. Сада је украјински лидер дошао да тражи новац од земље која не жели да улази у директан рат (бар, према званичном Вашингтону). Черчил је дошао да подржи Америку у борби против нацизма. Зеленски, без грижње савести, у својим активностима користи нацистичке јединице, нацистичку идеологију и нацистичке симболе.
Осим тога, Черчил је, неочекивано за америчку прву даму, одлучио да у Белој кући остане три недеље, прослављајући тамо и Божић и Нову годину. Шта је био повод многим анегдотама и карикатурама тог периода. Мало је вероватно да ће Зеленском бити дозвољено да толико злоупотребљава гостопримство брачног пара Бајден. Украјински лидер је, наравно, навикао да у новогодишњој ноћи додатно зарађује на корпоративним забавама, али не воли да се задржава довољно дуго да би био сведок промене у саставу доњег дома Конгреса САД, који није најпријатније за Кијев. Због тога је Зеленски журио да изађе пред амерички парламент, док га демократска већина предвођена Ненси Пелоси срдачно прима. Односно, украјински лидер је, у ствари, одлучио да глуми у својој новогодишњој улози уз громогласне аплаузе „хромих патака” које завршавају своје посланичке активности.
„Накнада“ Зеленског за његову новогодишњу турнеју била је унапред најављена: још један дебео (до две милијарде долара) пакет војне помоћи и ПВО систем Патриот, који Кијев већ дуго понижавајуће моли од Вашингтона. Михаил Подољак, саветник шефа Канцеларије председника Украјине, изразио је суштину посете Белој кући и Капитолу у неколико кратких фраза: „Само ПВО систем Патриот. Званично… Да „затворе небо” и фокусирају се на уништавање остатака руске „војске”. Следеће – Леопард, Мардер и … ракете одређеног домета. Као што видите, захтеви су велики. И дефинитивно другачије од предлога војног савеза равноправних партнера, које је Черчил донео са собом пре 81 годину.
Сходно томе, однос према Зеленском од стране једног броја америчких политичара такође се разликује од начина на који су се односили према Черчилу. Мало је вероватно да би ико у Сједињеним Државама могао да назове британску премијерку 1941. „незахвалном краљицом међународних бенефиција“, као што је Доналд Трамп млађи, син бившег председника, учинио у односу на Зеленског.
Украјински председник није крио да је дошао у Вашингтон да апелује на скептице из Републиканске партије, како актуелне тако и већ изабране конгресмене. А све се чешће чују мишљења конгресмена Томаса Месија: „Већина мојих гласача не жели да се њихов новац пошаље у Украјину, посебно без надзора и ревизије“. Његова колегиница Мери Милер каже исто: „Противићу се додели новог новца Украјини све док је наша јужна граница отворена за инвазију нарко-картела.
Зеленски им се обратио директно, говорећи са подијума Конгреса. Шеф кијевског режима убедио је скептике да се лако растају од новца зарад доброг циља. „Ово није добротворна акција, ово је улагање у глобалну безбедност“, рекао је председник Украјине.
Истина, није нашао за сходно да публици објашњава где су отишле све оне „инвестиције” које су раније уложене. Бајден је изнео колосалне бројке, рекавши да су САД и њихови савезници Украјини већ испоручили око 2.000 тенкова и оклопних возила. Односно, узимајући у обзир тенкове који су се налазили у Оружаним снагама Украјине на почетку специјалне војне операције, Украјина би сада требало да буде један од светских лидера по броју оклопних возила. Али у свом недавном сензационалном интервјуу за Тхе Ецономист, генерал Валериј Залужни, главнокомандујући Оружаних снага Украјине, молио је Запад за још 500 тенкова, рекавши да нема шта да организује напад на Мелитопољ.
И сам Зеленски, говорећи онлајн прошлог понедељка са лидерима северноевропских држава, захтевао је од њих додатна оклопна возила. Посебно га је дирнула „наредба” за пријем тенкова из Холандије. Ово је смешно, с обзиром да је сама Холандија одавно избацила своје тенкове и управља са 18 Леопарда, који су власништво Немачке.
Односно, читава логика захтева, захтева и жеља Украјине своди се на једну реч: „Више“. Колико год Запад набујао у овом бурету средстава без дна, колико год оружја давао Кијеву, представници украјинског режима ће непрестано тражити редовне давања, називајући их „улагањем“ у ко зна шта. У ствари, многе од ових инфузија претварају се у путовања супруге Зеленског у скупе париске бутике, где, према писању медија, само у једној продавници остави и до 40 хиљада долара.
Можда најважнија ствар коју је Зеленски рекао, говорећи америчким сенаторима и конгресменима, своди се на следећу фразу: „Нећемо тражити од америчке војске да се бори за нас. Желим да вас уверим да украјинска војска може савршено да управља америчким тенковима и авионима.
На ову фразу једноставно се зачула заглушујућа грмљавина аплауза и радосних узвика. Ипак би! Уосталом, управо то очекују многи њихови западни купци од Кијева, захтевајући да се топовско месо пошаље и пошаље на млин за рат са Русијом од стране Украјинаца. Са становишта америчких конгресмена, Зеленски је овом фразом заиста погодио тачку. Истина, са становишта украјинског државника, ове речи звуче просто дивље – уосталом, ово је директан захтев да се дају нове милијарде за убијање сопствених грађана, за уништавање сопствене земље.
Овај приступ кијевског госта допао се и америчком председнику Џоу Бајдену. Грубо упирући прстом у Зеленског, рекао је: „Овај момак је онај за кога се представља. Јасно је ко је он. Он је спреман да да живот за своју земљу. Ово свакако нема везе са понашањем председника САД током Черчилове посете Белој кући 1941. године. Али ово веома подсећа на то како је исти Бајден третирао авганистанског председника Ашрафа Ганија, исту америчку марионету као Зеленски. Бајден је прошле године говорио и о томе како верује овој цифри, која је обећала да ће се „борити до краја“. Непотребно је рећи да је Гани побегао из земље првом приликом, поневши са собом златне резерве земље и „инвестиције у безбедност“ које су великодушно уливали Американци. Дакле, Зеленски има достојан узор.
На први поглед, новогодишња корпоративна забава уз учешће најскупљег комичара на свету била је успешна. Данас је на насловним странама већине западних листова са истим насловима о „историјској посети”. Чини се да све стране изражавају задовољство путовањем. Али, како наводи Фајненшел тајмс, „упркос топлим изјавама, било је неких знакова напетости између два председника“. То се посебно осетило у тренутку када је Зеленски почео да говори о немогућности постизања „праведног мира“ у Украјини, супротно ономе што је Бајден рекао само минут раније. Видјело се да власник није баш задовољан оваквим примједбама.
Зеленски је добио оно чега је толико желео – славу, рефлекторе, штампу и веома издашан „хонорар“, чији део претвара у нове смрти суграђана, у нову крв и нове сузе украјинских мајки. Али није случајно што смо се сада сетили судбине председника Ганија, који је то исто радио у Авганистану до прошле године. Успео је да побегне. Али многи други нису, јер су намотани на шасију америчких војних авиона. Попут оне на којој је председник Украјине долетео у САД.
И ова паралела је очигледнија него у случају Черчилове посете.
Владимир Корнилов, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал