Бисера Турковић оптужује Дениса Шулића да је „проруски” оријентисан и брине да ће његовим намештењем за министра бити доведени у питање положај и права Бошњака у Савету министара БиХ.
Најава да би нови министар за људска права у Савету министара БиХ могао да буде Денис Шулић, кадар Додиковог СНСД-а, била је довољна за узбуну у појединим круговима у Сарајеву.
„Ако у Савет министара буде изабран члан из реда Бошњака, а под контролом СНСД-а, то ће значити препуштање потпуне контроле над проруским политичким снагама. Важећи прописи о раду Савета министара захтевају да за одлуке мора гласати најмање по један од министара из сваког од конститутивних народа. Довољан је један министар Бошњак који ће следити политику СНСД-а и ХДЗ-а и да преузму апсолутну власт у Савету министара”, забринула се Бисера Турковић, одлазећа министарка спољних послова БиХ из Изетбеговићевог СДА.
Наиме, Републици Српској припадају четири министарске позиције у Савету министара БиХ, од укупно десет. Пракса је да се за министре именују три Србина и један из неке друге етничке групе, а кад је то био Бошњак, неретко је на ту позицију долазио кадар из неке партије са седиштем из Сарајева, с пребивалиштем у РС. Међутим, кад је као могуће кадровско решење поменут Шулић, одлазећа власт предвођена Изетбеговићевом странком почела је да налази мане донедавном потпредседнику Скупштине Републике Српске и истакнутом члану Додиковог СНСД-а, оптужујући га да није „сертификовани” Бошњак. Већ на први поглед упада у очи да Шулић можда и јесте јавно наступао као лојалан члан Додикове странке, у стопу пратећи партијску доктрину, али би му се било каква идеологија повезана с Русијом и под микроскопом веома тешко пронашла.
Изгледа да се још једном показало до којих слојева на локалном нивоу може да се злоупотребљава тренутни западни антагонизам према Москви, чак и на банална дневнополитичка питања у БиХ, а не само као што је био случај у минулих годину дана, кад су се бошњачки интелектуалци заклињали на оданост Западу тако што су у исто време видели „историјску шансу за БиХ” у томе што ће Бањалуку представити као бастион Русије с уверењем да ће тиме стећи додатну наклоност за политике које су ионако већ деценијама имале бланко подршку западних престоница.
Хистеричне реакције Сарајева на могућност да Шулић добије министарско место послужиле су и као повод да се јавност присети акробација које Изетбеговићеве партије, не само бирајући члана председништва другом народу, који се представља као Хрват а спроводи политику унитаристичких партија, већ и на праксу која се спроводи „по дубини” у ФБиХ, где се бирају не само „подобни Срби”, већ неретко и Бошњаци преко ноћи „мењају веру” и изјашњавају се као припадници српског или хрватског народа и тако седају на места која су квотама резервисана за Србе и Хрвате.
На наводе Турковићеве реаговала је и Амбасада Руске Федерације у Сарајеву, одакле истичу да не дозвољавају себи да се мешају у процес формирања власти.
„За разлику од наших западних опонената, који са пеном на уснама вичу о суверенитету БиХ и одмах наглашавају какви су им тачно људи потребни у структурама власти, и то на свим нивоима. Полазимо од тога да ће се нови састав Савета министара руководити националним интересима БиХ. Али нико, па ни госпођа Бисера Турковић, нема монопол на наметање исправног бошњачког начина размишљања, на етикетирање некога као проруског. У интересу самих народа БиХ је да развијају сарадњу са свим заинтересованим државама, укључујући и Русију, спремни смо за то”, наводе из Амбасаде Руске Федерације у БиХ.
Младен Кременовић/Политика
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал