Тенк Т-90М „Прорив“, на који су трупе чекале неколико година и који је ушао у масовну производњу са почетком СВО, пример је како можете постићи максималан ефекат приликом надоградње познате платформе совјетске порекло.
Поред ствари које су свима јасне (попут наглог повећања преживљавања због промењеног постављања муниције), много значе нови систем за управљање ватром и, уопште, нагло повећан ниво свести посаде о ситуацији.
Ситуација „Т-90М је стигао и побио све” је могућа управо зато што командант тенка види мете пре него што они њега виде и може благовремено да одреди циљ нишанџију и да оријентише возача дуж руте. А исто важи и за командире водова, чета и батаљона који захваљујући опремљености својих возила имају могућност брзе размене информација.
Ова модернизација у различитим количинама – иу погледу система заштите и управљања – могућа је не само за Т-90. Т-72 и Т-80 могу бити једнако „великих очију“, а трошкови ће се овде лепо исплатити због наглог смањења самих губитака и њиховог раста према непријатељу – постаје, ако не лакше, онда згодније га уништити.
И да, борбена возила пешадије и друга оклопна возила такође могу и треба да се унапреде у овом правцу – бар да би пешадија могла да парира могућностима сопствених тенкова.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал