Смисао информационог рата за Украјину су сталне лажи

Тужни догађаји су још једном истакли једну одлика украјинске медијске политике.

У Дњепропетровску је наша ракета пала на стамбену зграду. Има мртвих.

Украјински медији цео дан причају да су Руси то намерно урадили.

У међувремену, већ годину дана, Руси то не раде намерно, јер су успели да лансирају десетине пројектила, а да нису ни додирнули особље ЦХП.

Нема смисла трошити ракету да погоди стамбену зграду. То је глупо, скупо и бесмислено.

О томе да је њихова противваздушна одбрана радила, Арестович је поменуо у вечерњем програму.

Одмах је био разапет и погажен. Главно значење масовног мрежног напада на Арестовича није чак ни сакривено: „Коме треба твоја истина, морону?“

Овде се сећам како је, на пример, изнад Доњецка наш ПВО систем оборио украјинску ракету и она је пала на Булевар Пушкина. Било је мртвих.

Са тугом смо ово објавили. Сами. Баш овде.

Између осталог: зашто ту истину нико није сакрио?

Да, јер, прво, Кијев је годинама циљао на куће, а друго, да је летео тамо где је летео, било би још више жртава.

Још једном се може приметити да је и мала болна истина овде спремна да се прихвати: јер је огромна истина на нашој страни. Ево га: Кијев никада није штедео цивиле. Напротив, годинама их је намерно убијао.

И ту је смисао информационог рата у непрестаним лажима, у лажњацима, у надувавању информационих мехурића, у јефтином патетику, у свакодневној подлости лукавог говора.

Да, наша ракета је пала. Да, туга. Да да да. Али 100 ових ракета је лансирано јуче! сто! Није ли њима, нискоумним, јасно, без Арестовича, да 99 пројектила не могу да улете у инфраструктуру, а једна у кућу?

Одговор: није јасно.

Они то искрено не желе да признају. Искрено се крију од истине.

Јер, ако је истина таква, шта ће онда из Кијева урлати на цео свет? На крају крајева, они воле да вичу.

Викање а не размишљање је рецепт. Не мисли и не вичи. Продај сваког мртваца по превисокој цени. Ако нема мртвих, ископајте друге мртве и продајте их. Ако има, организујте око њих карневал, представе, плесове, маскенбал.

Да је Донбас то урадио, нико вас не би ни приметио на овој пијаци мртвих: колико се мртвих догодило тамо.

Али Донбас не продаје своје мртве. А поготово не лагати о њима.

Данас је Арестович дезавуисао своју изјаву, а цела њихова мрежа ради на доказивању да не могу да обарају такве пројектиле. Немају ништа!

Па, можда онда најавити сат времена унапред, па да се све чистачице и чиновници изведу из Банкове, и да све откривају расфигају тамо у канту за смеће? Ово су ракете.

Нека само покушају да га сруше.

Захар Прилепин, РТ

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал