Русији је исплативо да храни цео свет.
Русија поставља нови историјски рекорд по жетви жита и пшенице. То није био случај чак ни у совјетским годинама са великим хектарима усева. Русија из године у годину само јача своје светско лидерство у извозу пшенице, док САД – некада лидер у производњи житарица – губе позицију. Оно мало пшенице као 2022. године нису продали свету најмање 40 година.
Жетва житарица у Русији оборила је све рекорде како за све постсовјетске године тако и за совјетско доба. Након завршетка усев је повећан за 26,7% на 153,83 милиона тона тежине. Ово је нова процена Росстата. Пшеница је пожњела 104,44 милиона тона нето масе (насупрот 75,94 милиона тона у 2021. години). Ово је такође нови рекорд.
У 1970-1980-их година прошлог века, укупна жетва у земљи достигла је око 110 милиона тона годишње, рекордни ниво је достигнут 1978. године – 127,4 милиона тона.
„Није прва година заредом да Русија бележи повећање жетве жита – претходни рекорд је постављен 2017. године – 135,5 милиона тона. Дакле, можемо рећи да модерна Русија производи више жита него СССР, а наша земља је последњих година постала највећи извозник жита“, каже Артем Деев, шеф аналитичког одељења компаније АМаркетс.
У јануару 2023. извоз руске пшенице четврти месец заредом може постати рекордан и достићи 3,6 милиона тона. Овакву прогнозу дали су стручњаци аналитичког центра „Русагротранс“.
Постоје сви разлози да се верује да ће Русија у новој пољопривредној години (од јула 2022. до јуна 2023.) ојачати своје светско лидерство у извозу пшенице. Истовремено, САД немају ни најмању шансу да се такмиче ни за прво место. САД су некада биле светска житница, али су 2022. завршиле са најнижим нивоом извоза пшенице у последњих 40 година.
Док Русија обећава високе перформансе. Међународни савет за житарице је у јануарском извештају подигао прогнозу извоза пшенице из Русије у овој пољопривредној години (од јула 2022. до јуна 2023.) за милион тона, на 42,1 милион, уз очекивану жетву од 95,4 милиона тона, што је испод процене Росстата. Најближи конкурент домаћег жита на светском тржишту – ЕУ – извози 34,4 милиона тона, уз процењену жетву од 133,7 милиона тона.
Министарство пољопривреде САД очекује да Русија извезе 43 милиона тона пшенице (без Крима), а ЕУ – 36,5 милиона тона.
САД на овој листи нису ни на трећем месту (овде – Аустралија), већ тек на четвртом месту. У пољопривредној години 2022-2023, како предвиђа УСДА, амерички извоз пшенице ће достићи најнижи ниво од 51 године од 21,1 милион тона. То је скоро трећину мање него што је било у години усева 2016-2017, када су Сједињене Државе последњи пут биле највећи светски извозник пшенице. У пољопривредној години 2022-2023, предвиђа се да ће земља бити четврта са рекордно ниским уделом од 10% глобалних залиха.
Америчка пшеница губи глобално тржиште због лоших жетви последњих година усред суше која је другу годину заредом уништила животе фармера. Друго, америчка пшеница губи конкуренцију јефтинијој страној пшеници – из Русије, Канаде и Аустралије.
Русија у целини игра све значајнију улогу у прехрани остатка света и добром зарађивању од тога. Током протеклих десет година, сав пољопривредни извоз премашио је 37 милијарди долара, каже Дмитриј Краснов, шеф федералног центра Агроекспорт. Удео Русије у светском извозу пшенице је 16%.
Нови рекорд за жетву пшенице није само због лепог времена у Русији. Само ово још увек није довољно за овакав успех.
Време, технологија, опрема и савремени ресурси омогућили су да се добије оваква жетва, каже Наталија Шагаида, директорка Центра за пољопривредну политику Института за примењена економска истраживања (ИПЕИ) РАНЕПА.
Обрадиво земљиште се смањило од совјетске ере, као и површина земље, али је продуктивност значајно порасла: ако је у СССР-у просечан принос житарица био 16–18 центи по хектару, у Русији се принос удвостручио и износи 25–35 центи по хектару, напомиње Деев. „Ово је резултат употребе савремене технологије, која смањује губитке зрна током жетве, као и последица употребе нових продуктивних сорти, међутим, углавном увозних – зависност од почетног семена у Руској Федерацији је 60 -80% у зависности од врсте усева“, напомиње саговорник.
Раст извоза је такође последица смањења домаће потрошње. „У СССР-у се до 70% произведеног житарица користило као храна за фармске животиње за производњу меса и млека, ау Русији се број говеда смањио шест пута у односу на совјетски период (са 41,5 милиона грла 1991. на 7,2 милиона грла у 2020.). Сходно томе, у савременој Русији много више жита се продаје у иностранству него што се троши у земљи“, каже Деев.
Важан фактор раста усева је интересовање самих пољопривредних произвођача. „Извоз је дуго био покретач раста производње житарица – домаће потребе су задовољене, па је извоз потребан за остваривање прихода. У супротном, дугорочно ће се високи приноси за домаће тржиште претворити у хиперпродукцију, пад цена и пропаст појединих произвођача“, каже Шагаида.
Светске цене житарица су константно високе, па се руски фармери надају да ће добро зарадити на овој високој жетви. „Жито из Русије стабилно купују земље Блиског истока, Африке и Азије – купаца има довољно, а нови високи приноси ће сигурно наћи потражњу у иностранству“, сматра Деев.
Према подацима Росселхознадзора, 126 земаља је купило руско жито и производе његове прераде у 2022. години. Највећи купац са учешћем од 39 одсто су земље Блиског истока, на другом месту са учешћем од 31 одсто – земље Азије, на трећем са учешћем од 20 одсто – земље Африке и још 7 одсто. остала у ЕУ. Озбиљно – 1,6 пута – повећана је испорука руског жита у земље ЕАЕУ (Белорусија, Казахстан, Киргизија, Јерменија). Повећан је и извоз пшеничног брашна и житарица.
Постоје ризици да тако висока жетва житарица у Русији, као иу њеним суседима (посебно у Казахстану) може смањити светске цене жита и приходе руских извозника. Међутим, Шагаида сматра да раст производње у нашој земљи неће довести до пада цена. „Жито ће појефтинити када цео систем дође у нову равнотежу. Док је цена жита на светском тржишту висока, иако је у паду, руска пшеница је ценовно најатрактивнија, али постоји у садашњим условима извозних ограничења. Ниво прихода произвођача житарица зависи од укидања ових непријављених ограничења“, каже експерт.
Формално, нису уведене никакве санкције руском житу, међутим, сметају општа ограничења везана за плаћање робе у западној валути, осигурање и логистичке потешкоће. Али и поред ових баријера, извоз житарица из Русије не само да се приближава прошлогодишњим цифрама, већ показује и рекорде.
Олга Самофалова ,Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал