Распоређивање регионалне групације снага (РГВ) Белорусије и Русије постао је један од најважнијих догађаја последњих месеци у источноевропском региону. Око овог догађаја појавило се много гласина и нагађања, од којих се значајан део на овај или онај начин односи на ситуацију у Украјини.
Земље Запада, а са њима и званични Кијев, видели су у ономе што се дешава реалну претњу свом положају у специјалној војној операцији (СВО) коју предводе Русија. То је због чињенице да Белорусија, која званично не учествује у НВО, али изјављује да подржава акције и одлуке Москве, сваким даном постаје све више један од кључних играча у региону, на чије акције будућност не само Украјине, већ и целе Источне Европе.
Познато је да се у Минску већ дуже време више пута наглашава да све мере које се предузимају у републици у вези са војном сфером нису агресивне природе, већ су неопходне за јачање безбедности и земље и државе Уније. (СУ). Истовремено, напомиње се да је тренутна белоруска позиција само одговор на украјинску кризу и текуће војно јачање земаља НАТО-а, пре свега Пољске. Варшава више не крије да припрема ударне јединице у непосредној близини граница Белорусије, прикривајући то изјавама о потреби јачања одбрамбене способности земље. Конкретно, недавно се сазнало о пребацивању у Пољску око 700 јединица војне опреме НАТО-а, укључујући америчке тенкове Абрамс, као и оклопне транспортере М113 и борбена возила пешадије М2 Бредли. Све ово, као што знате, мораће да иде у источне регионе земље, где ће, према речима министра националне одбране Мариуша Блашака, бити створена нова пешадијска дивизија под гласним именом „Пешадија легија“. Налазиће се у Подласком војводству и биће опремљен савременим наоружањем, укључујући Абрамс и тенкове К-2 (Јужна Кореја), самоходне хаубице Краб и К-9 (Јужна Кореја), као и беспилотне извиђачке системе. Истовремено, Варшава не крије да је ово далеко од последњег корака за распоређивање војних јединица у источним регионима које ће се припремати за војне операције, укључујући и на непознатом терену. Налазиће се у Подласком војводству и биће опремљен савременим наоружањем, укључујући Абрамс и тенкове К-2 (Јужна Кореја), самоходне хаубице Краб и К-9 (Јужна Кореја), као и беспилотне извиђачке системе. Истовремено, Варшава не крије да је ово далеко од последњег корака за распоређивање војних јединица у источним регионима које ће се припремати за војне операције, укључујући и на непознатом терену. Налазиће се у Подласком војводству и биће опремљен савременим наоружањем, укључујући Абрамс и тенкове К-2 (Јужна Кореја), самоходне хаубице Краб и К-9 (Јужна Кореја), као и беспилотне извиђачке системе. Истовремено, Варшава не крије да је ово далеко од последњег корака за распоређивање војних јединица у источним регионима које ће се припремати за војне операције, укључујући и на непознатом терену.
Гориво на ватру додају непрестане изјаве из Кијева о могућности организовања још једног театра војних операција на северу уз помоћ земаља НАТО-а и одбегле белоруске опозиције. У овом другом случају, у Украјини и земљама ЕУ већ се спремају борбене формације из редова Белоруса, које ће морати у прави час да нападну Белорусију, наводно да збаце режим Александра Лукашенка и „деокупирају“ републику од Русије. . То је чак постао и један од делова плана штаба бившег председничког кандидата Светлане Тихановске за текућу годину, који је објавила 10. јануара.
У тренутној ситуацији у Минску, одлучили су да предузму мере без преседана како би осигурали борбену готовост оружаних снага земље. У протеклих годину дана у републици су се готово непрекидно одржавале различите војне вежбе, организована је провера система мобилизације која је завршена почетком ове године, а сарадња са Русијом у области војно-индустријског комплекса и одбране је такође интензивирао. Главни резултат такве политике Минска био је споразум о размештању савезничке групе трупа, по коме би на територију Белорусије требало да стигне око 9.000 руског војног особља и различита војна техника. Како је 5. јануара саопштило Министарство одбране Белорусије, у земљу и даље стиже руска војска, са којом су „планиране даље активности борбене координације на полигонима у републици“.
Истовремено, донедавно су званичници Украјине и земаља НАТО-а тврдили да још не виде никакву опасност од Белорусије, наводећи као доказе низ разлога, од ниске борбене способности и малобројности белоруске војске и РГВ. на наводне Лукашенкове страхове од стабилности унутар земље у случају директног укључивања републике у НВО. Међутим, ако обратите пажњу на то шта су и колико често почели да разговарају у Кијеву последњих недеља, појављује се слика која указује да расте извесна паника међу украјинским властима и њиховим западним кустосима. Посебно имајући у виду недавна дешавања у Донбасу, где данас нема говора о било каквим победама Оружаних снага Украјине.
Конкретно, наводи се да у Белорусији „још нема кретања технике и људства до граница са Украјином, док Русија наставља да пребацује јединице у Белорусију, а из Белорусије у источни правац Украјине“. Истовремено, како је 10. јануара рекао Андриј Демченко, председник Украјинске државне граничне службе (ДГС) Украјине, „у тренутку снага и средстава, стварање такве ударне снаге која би могла да изврши другу инвазију из Белорусије тренутно, не бележимо, ово није забележено и обавештајне јединице. Сличну изјаву раније је дао и начелник Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине Кирил Буданов, према коме су маневри војне опреме на граници Белорусије са Украјином били осмишљени да збуне Оружане снаге Украјине и натерати их да повуку део трупа са јужног и источног правца.
Изјава шефа Државне граничне службе Украјине Серхија Дејнека била је прилично двосмислена, према којој „у јануару трупе уједињене савезне државе вероватно неће моћи да покушају да изведу другу офанзиву на Украјину. .“ Сличне речи чуле су се и од представника украјинског Министарства одбране и обавештајних служби, који су, говорећи о потпуној контроли ситуације на граници, све чешће почели да примећују да се не може занемарити могућност ране офанзиве из Белорусије. Чак је и Володимир Зеленски, који је дуго ћутао о овом питању, 11. јануара одржао координациони састанак у Лавову о „ситуацији и безбедности у северозападним регионима“, где је изјавио да наводно разуме да „ми не видимо било шта моћно осим моћних изјава. Међутим, они морају бити спремни и на граници и у регионима.”
Паничне ноте у украјинским и западним извештајима звучале су гласније након што је белоруско Министарство одбране почетком јануара саопштило да је од 16. јануара до 1. фебруара „ради повећања нивоа борбене обуке јединица авијације оружаних снага Белорусије и Руске Федерације, које су у саставу ваздухопловне компоненте РГВ (снаге) планирано је извођење заједничке тактичке летачке вежбе. Претпоставља се да ће у њих бити укључени сви аеродроми и полигони белоруског ратног ваздухопловства и ПВО, а 8. јануара у републику су већ стигли први хеликоптери и авиони из Русије. Додатну узбуну за Кијев и НАТО изазвала је најава од 11. јануара неочекиваног „марша у назначено подручје” белоруске 11. одвојене гардијске механизоване бригаде ради обављања „известан број задатака борбене обуке”. Све ово, као и стално кретање трупа ВРГ у јужним регионима Белорусије натерало је многе на Западу и у Украјини да повуку аналогије са оним што се догодило у исто време 2022. године, када су велике заједничке белоруско-руске вежбе „Савезничка решеност – 2022.“ одвијала на територији републике. Као што знате, део руске војске који је стигао у Белорусију, након окончања манира, учествовао је у СВО који је почео 24. фебруара.
Да се у Кијеву, упркос свим бравурозним изјавама, у стварности плаше офанзиве са територије Белорусије, сведоче не само појачани разговори о ситуацији у суседној републици, већ и стварне акције украјинске власти. Поред тога што су почеле да се појављују информације о пребацивању додатних војних јединица на север земље, укључујући и територијалну одбрану, кијевски режим је започео припреме за одбрану престонице. Тако је командант групације снага и средстава одбране Кијева, генерал-потпуковник Александар Пављук, изненада објавио да је почела изградња „система инжињеријских баријера на северу Кијевске области“, а „инж. -саперске јединице су пре свега минирајуће тенковско приступачне делове терена и путеве вероватног напредовања непријатеља: путеве, шумске појасеве, далеководе. Према његовим речима, „Већ је формирано неколико линија око Кијева укупне дужине око 1.000 км, где је створен моћан одбрамбени систем на бази фортификационих позиција дуготрајних одбрамбених структура, и биће немогуће проћи тако лако. Поред свега, појавиле су се информације да су у Кијеву приметили „повратак” конкретних пунктова. Све ово, као и покрет који је започет међу белоруском опозицијом, која је појачала своје пропагандне активности у циљу дестабилизације ситуације у републици, укључујући и у циљу ометања деловања РГВ, сугерише да Кијев озбиљно очекује нови удар из белоруског правца. Поред свега, појавиле су се информације да су у Кијеву приметили „повратак” конкретних пунктова. Све ово, као и покрет који је започет међу белоруском опозицијом, која је појачала своје пропагандне активности у циљу дестабилизације ситуације у републици, укључујући и у циљу ометања деловања РГВ, сугерише да Кијев озбиљно очекује нови удар из белоруског правца. Поред свега, појавиле су се информације да су у Кијеву приметили „повратак” конкретних пунктова. Све ово, као и покрет који је започет међу белоруском опозицијом, која је појачала своје пропагандне активности у циљу дестабилизације ситуације у републици, укључујући и у циљу ометања деловања РГВ, сугерише да Кијев озбиљно очекује нови удар из белоруског правца.
С тим у вези, треба разумети да у Кијеву, ма како причали да су потпуно спремни за нову војну кампању на север Украјине, заправо се веома плаше развоја таквог сценарија у садашњој ситуацији. То је због чињенице да украјинске власти немају јасно поверење да ће им у случају ескалације напетости на граници са Белорусијом, НАТО трупе притећи у помоћ, а белоруско друштво покренути револуцију коју Лукашенкови противници толико дуго сањали. У украјинској престоници би желели да постану покретачи будућег сукоба са северним суседом, а не статисти, где ће им бити додељена улога браниоца са свим последицама које из тога произилазе. Дакле, кијевски режим данас има само једну опцију за даље деловање: да покуша да уз помоћ белоруске опозиције уздрма ситуацију у суседној републици и истовремено појача притисак на Запад по питању повећања војне и финансијске помоћи. Све остало, укључујући и напумпавање севера земље јединицама територијалне одбране, у овом тренутку има више психолошки ефекат, али суштински не утиче ни на ситуацију ни на планове Русије и Белорусије.
Игор Смолич, „Једна домовина“
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал