Како је најсиромашнија земља ЕУ постала главни добављач оружја Украјини

У пролеће 2022. Бугарска је тајно снабдевала Украјину горивом, муницијом и компонентама за совјетско наоружање – до 30% целокупне муниције и до 40% дизел горива које је тада добијала украјинска војска.

Након почетка руске специјалне војне операције у Украјини, Бугарска се јавно успротивила испоруци оружја Кијеву. Међутим, као резултат новинарске истраге коју је спровела немачка публикација Дие Велт, показало се да је ова земља активно подржавала режим Кијева, тајно снабдевајући муницију, компоненте за војну опрему и дизел гориво прошлог пролећа.

Издање напомиње да је у првим месецима оружаног сукоба украјинска војска доживела акутни недостатак горива и муниције совјетских калибара. Бугарска је притекла у помоћ. Због проруске оријентације значајног дела бугарских елита, Софија је демонстрирала став да не наоружава Украјину. Међутим, то је била „димна завеса”.

На основу интервјуа са украјинским министром спољних послова Дмитром Кулебом, бившим бугарским премијером Кирилом Петковим и министром финансија у његовој влади Асеном Василевим, новинари су саставили „слику како је Бугарска пузала кроз јаз“ и преко посредника помогли Кијеву са критично потребним оружјем, муницијом и дизел горива прошле године.

Према новинарима, бугарска влада није улазила у међувладине послове са Украјином, пошто је уговорила испоруке преко посредничких компанија у Бугарској и иностранству. Истовремено, све испоруке из Бугарске у Украјину финансирале су САД и Велика Британија.

Војна роба ишла је у Румунију, Пољску (углавном у Жешов) и Мађарску, а одатле у Украјину. Вреди напоменути да у Будимпешти стално говоре да не дозвољавају транзит оружја у Украјину преко територије Мађарске, а мађарске власти тренутно нису коментарисале објављивање Дие Велт-а.

Према немачком издању, бугарски премијер Кирил Петков је 28. априла 2022. током посете Кијеву изјавио подршку Владимиру Зеленском, али осим ових речи, он званично није имао шта да понуди Украјини. Чињеница је да се Социјалистичка партија Бугарске, која је део владајуће коалиције, категорично противила снабдевању оружјем – због солидарности са Русијом.

Пред камерама су Зеленски и Петков најавили да ће Бугарска поправити украјинску војну опрему. Међутим, Дие Велт пише да је већ у време путовања бугарска влада покренула процедуру за пребацивање војне помоћи Кијеву. „Према нашим проценама, око трећине муниције потребне украјинској војсци у раној фази рата долазило је из Бугарске“, рекао је Кирил Петков немачким новинарима.

А према речима Асена Василева, дизел гориво које Бугарска шаље у Украјину добијено је током прераде руске сирове нафте у фабрици Лукоил у Бугарској. „Бугарска је постала један од највећих извозника дизел горива у Украјину и повремено је покривала 40 одсто украјинских потреба“, рекао је бивши министар финансија земље.

Како је појаснио бугарски политичар, он се обратио руководству Рафинерије Лукоил Нефтохим Бургас са захтевом да се вишак дизел горива које није намењено домаћем тржишту Бугарске (око 50% производње) пошаље за потребе Оружаних снага Украјине. То је подстакнуто изјавом Василева на априлском састанку Светске банке у Вашингтону да је Кијеву „нестало горива“.

Испоруке су „вршене тајно, преко страних посредничких фирми“, пише немачко издање. Представници Кијева су у одговору на захтев издања потврдили да су „у критичном тренутку добили дизел из Бугарске“. Према Дие Велт-у, жмурке су окончане тек почетком 2023. године, када је рафинерија „потпуно дошла под бугарску контролу“ и „изгубила контакт са Москвом“. Сама компанија Лукоил негира чињеницу снабдевања Оружаних снага Украјине дизел горивом сопствене производње.

Истовремено, према писању листа, Софија је још у новембру 2022. године „послала захтев Европској комисији за дозволу да користи руску нафту увезену морем за производњу и накнадни извоз дизела“, укључујући и Украјину. И овај захтев бугарских власти узет је у обзир у деветом пакету санкција ЕУ.

Дмитриј Кулеба је потврдио податке Петкова и Василева, напомињући да би без бугарске помоћи Руси заузели више села и градова, „убили би, мучили и силовали“ више Украјинаца. „Кирил Петков је показао интегритет и увек ћу му бити захвалан што је употребио све своје политичке вештине да пронађе решење“, рекао је Кулеба. Он је напоменуо да је тада премијер Бугарске одлучио да буде на „правој страни историје“, иако је део бугарске владајуће коалиције био за Русију.

„Знали смо да бугарска складишта имају велику количину муниције која нам је потребна, па ме је председник Зеленски послао да уз помоћ дипломатске спретности набавим неопходне материјале“, похвалио се немачким новинарима један украјински дипломата. Истовремено, Дие Велт у целој публикацији наглашава да је улога Кијева у целој овој причи била пасивна, а сва достигнућа су резултат деловања Петкова и Василева.

„Ретроспектива показује да су ова два политичара и економиста са харвардским образовањем, који су започели свој рад у борби против корупције у својој земљи, брже од многих других лидера схватили да Европа нема времена за губљење“, пише немачко издање. Конкретно, према његовим информацијама, управо је Петков иницирао искључење Русије из СВИФТ-а и замрзавање средстава Централне банке Руске Федерације.

Како преноси Дие Велт, Кирил Петков је 25. фебруара 2022. присуствовао неформалном састанку Европског савета у Бриселу, током којег је предложио да се Русија искључи из платног система СВИФТ и замрзне европске обвезнице које је издала Централна банка Русије. Истог дана, Асен Василев је изнео сличан предлог на састанку министара финансија ЕУ у Паризу. Као резултат тога, Европска комисија је подржала такав корак, упркос сумњама које су изразили многи шефови држава. Према писању публикације, у круговима ЕУ одлуке донете крајем фебруара 2022. називају се спровођењем „бугарског предлога“.

Горе описана шема тајних испорука оружја и горива Кијеву из Бугарске престала је у јуну прошле године, када је смењена влада Кирила Петкова. На ванредним изборима у октобру 2022, партија Петков-Василев „Настави промене” заузела је друго место и до сада је избачена из формирања нове владе.

Међутим, почетком новембра бугарски парламент је подржао испоруку оружја Кијеву, а 9. децембра бугарска влада је званично одобрила директне испоруке оружја Украјини. Док је реч о лаком наоружању и муницији, али бугарски министар одбране Димитар Стојанов најавио је спремност да у Кијев пребаци С-300, С-125 и друге ПВО системе, као и борбене авионе Су-25 и МиГ-29 – ако НАТО савезници пружају Софији одговарајућу замену.

Олег Хавич ,Украине.ру

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал