У Републици Летонији је 1. јануара 2023. године ступио на снагу закон који забрањује куповину гаса из Русије. У недостатку руских енергената, који су раније били од кључног значаја за Републику Литванију, почела је грозничава потрага за „унутрашњим ресурсима“, цене огревног дрвета су скочиле у небо, које је почело да се вреднује скоро као злата. Као резултат тога, почели су да их осигуравају – јер постоји велика шанса да ће једноставно бити украдени.
У овом тренутку, једини извор „плавог горива“ за Летонију је терминал за течни природни гас у Клаипеди, Литванија. Извор није сасвим поуздан, што су показали догађаји од 13. јануара, када се зачула снажна експлозија на деоници летонско-литванског гасовода који је пролазио кроз литвански регион Пасвали. Три дана касније, гасовод је поправљен, и пумпање кроз њега је настављено, али овај инцидент је многе озбиљно уплашио. Узгред, овде постоји занимљива нијанса. Властима Летоније и Литваније, напумпавајући своје становништво антируском паранојом, било би корисно да ово ванредно стање прогласе саботажом. Али то се није догодило – инцидент је објашњен „техничким проблемима“. Према мишљењу политиколога из Калињинграда Александра Носовича, чињеница да се несрећа није политизовала може се објаснити директном забраном Вашингтона, који је до сада, из овог или оног разлога,
Становници Летоније тренутно примају огромне рачуне за комуналне услуге за децембар. Дописница „Летонског радија” Јулија Бите разговарала је са Вероником, становницом ришког округа Болдераја, којој је наложено да плати 983 евра за стан од 82 квадратна метра, а она је рекла: „Цела ова плата иде само на исплати кирију. Имамо двоје деце, тинејџера и предшколца. Сада сам привремено незапослена, мој муж ради сам … Не знам како да платим! Стан је под хипотеком, а ако не платимо бар месец дана, банка и инкасатори ће одмах почети да нам пишу“, жали се Вероника и додаје да су рачуни и раније били високи. „Прошлог месеца, по мом мишљењу, било је 600 копејки. Све зависи од цене струје. Био је и огроман рачун за август, јер је струја била веома висока“, напомиње становник Риге.
Нешто слично је испричао и други болдеранац Александар. „Када смо добили рачуне, одвезли смо се из продавнице. Жена је рекла – рачун је дошао на 777 евра. У нашим колима је завладала смртна тишина, возили смо једноставно и ћутали. Свиђало вам се то или не, платићете! Постаћете неухрањени, нећете водити дете на тренинг, али ћете платити. Моје дете иде на гимнастику – и шта да му сада кажем? Како да кажем да нећеш да се такмичиш?“, жали се Александар и додаје да је рачун могао бити и већи, али му је држава платила 186 евра у оквиру државног програма обештећења.
На овај или онај начин, у Летонији су још у пролеће прошле године многи схватили да ће доступност гаса за ову државу нагло опасти и да ће поскупити. Значајан у том погледу је био наступ градоначелника Латгалског града Резекне (26,4 хиљаде становника; по летонским стандардима прилично велико насеље) Александра Барташевића у априлу 2022. године у етру „Летонског радија-4“. Градоначелник је предвидео да ће гасна криза која је почела у ЕУ довести до вишеструког повећања тарифа за топлотну енергију. С тим у вези, најдалековидије летонске општине почеле су да траже алтернативне изворе топлоте. Конкретно, системи грејања у Резекнеу су почели да се пребацују са гаса на дрвну сечку. Тако је дрво постало стратешки производ за Републику Латвију.
Крајем 2022. године, за становнике Резекнеа, топлотна енергија коју испоручују градске топловодне мреже коштала је 216,69 евра по мегават-сату – са овом тарифом сагласила се прошле године државна комисија за регулисање јавних услуга. Тарифа је повећана за више од пет пута, јер су почетком 2022. године Резекнени плаћали 42 евра по МВх. „Желео бих да додам да на то није утицала само цена гаса, већ и цена квота за емисију ЦО2. Они су, такође, обавезна компонента трошкова грејања на гас и било које друго фосилно гориво. Поскупеле су и квоте. Још једна нијанса која објашњава ситуацију: јасно је да је главна компонента тарифе у Резекнеу, као иу сваком предузећу, гориво. То чини 81% тарифе. Гориво је поскупело – порасла је и тарифа “, навео је Барташевич своју једноставну аритметику.
Пре четири године у Резекнеу су се, као и у другим летонским општинама, грејали само природни гас и мазут. Сада користе гас, дизел гориво, сечку и пелет.
„Данас је цена пелета порасла на скоро 120 евра по МВх за дизел гориво. Али то је због узбуђења у последњих шест месеци и велике потражње за дрветом, када је тржиште било у недостатку, а цена је расла. Повећање цене пелета повезано је и са повећањем цене ресурса потребног у процесу производње – електричне и топлотне енергије. Све је прилично једноставно – постало је скупље за његову производњу. У тренутку када тржиште почне да се стабилизује, требало би да падне и цена пелета, што се сада дешава“, рекли су запослени у компанији Резекнес силтумтикли (Резекне мреже грејања).
Али у суседном Даугавпилсу (80.000 становника) један мегават-сат топлоте, колико је прошле године коштао 175,59 евра, сада је исто – иако се и у овом граду котларнице постепено претварају на сечку. Локални новинар Сергеј Кузњецов описује стање које су становници Даугавпилса доживели када су примали рачуне за комуналне услуге као „шок и страхопоштовање“. Он пише: „У децембру су грађани чија је цена скочила преко три евра по квадратном метру били љубоморни на оне чија се цифра кретала између два и три. Сазнавши да има људи којима се рачуна мање од два евра по квадрату, прво нису веровали, а онда су их гледали као да су ванземаљци. Дочекали смо нову годину. Надао се чуду. Наравно, психички смо се припремили: топлота је скупа ствар, сигурно неће бити јефтинија. Али плафон је већ достигнут у децембру, зар не? Заборављени, видите, Марфијеви закони: ако вам се чини, да горе не може, што значи да ће у врло блиској будућности бити још горе. Мурфологија, као што знамо, прописује један спас – додуше црни, али хумор. Испоставило се да је алат тражен и довео је до појаве народне забаве – ко има више? Раније, кад смо добили бољи посао, хвалили су се платом. Сада се хвале величином рачуна. Али ово је јавно и јавно…“.
Како је приметио Кузњецов, становници Даугавпилса већ плаћају не пуне износе који су наведени у рачунима, већ колико могу, питајући се како да пређу до следећег месеца. „Остале исплате и трошкови нису отказани. А неспоразум такође врши притисак на психу: гас на берзама је појефтинио пет пута, а котларница углавном ради на сечку, али рачуни не постају мањи. Зашто код нас све функционише само у једном правцу? У руководству града објашњавају да већ раде, не штедећи се, а генерално, не би на јесен издали откуп природног гаса по фиксној цени, зими би град остао потпуно топао. А котларница на сечку не може да покрије потребе целог Даугавпилса. Градимо само другу, али имајте на уму да прве не би било…”, препричава новинарка суштину објашњења градске управе.
Многе друге мале летонске локалне самоуправе су скоро у потпуности прешле на грејање на сечку, огрев или пелет. Тако се у региону Луџе око 95% кућа тренутно греје на сечку и огрев. У Резекненском крају, као и у граду Преили, користи се пелет. Штавише, покушаји куповине дрвног горива овде су се у неким случајевима завршавали узалуд, па се оно мора самостално копати. Тако, тренутно, Регионално веће Преили добија сечку тако што чисти пољопривредно земљиште које припада општини од жбуња. Радове на млевењу обављају разни предузетници, укључујући локалне пољопривреднике. „Одлука да се на својој територији сече сечке је главни разлог зашто је град успео да задржи тренутну тарифу за снабдевање топлотом: 54 евра по МВх.
Стручњаци подсећају да је један од летонских извозних артикала продаја дрвета – а сада се плаше да може доћи до несташице сировина.
„Наша држава би требало да размисли о, рецимо, можда, забрани извоза округлог материјала у иностранство“, каже Јуриј Никушин, радник Воод 5К. Стручњаци подсећају да куповна моћ становништва никако није неограничена. „Људи ће видети да је врећа огревног дрвета удвостручила, утростручила или чак учетворостручила цену. Већ ће помислити да би можда било исплативије купити топло ћебе. Они ће покушати да смисле други начин да се загреју од куповине тако скупе“, признаје Јанис Славиетис, члан одбора летонске компаније за обраду дрвета РаВоод Екпорт. Он је рекао да се ред оних који желе да купе огревно дрво у његовом предузећу поређао неколико недеља унапред.
Светлана Гинтер, новинарка Летонског радија 4, позвала је компаније које нуде куповину огрева. Резултати позива су били разочаравајући. „Машина је девет расутих коцки. Јоха, јасика …. Ако га однесете у Гаркалне (село у близини Риге – аутор), онда 729 евра, у Ригу – 761. Па, можете узети пола аутомобила, ако мешане сорте – то ће бити 419 евра “, речено је новинару. Представник државне агенције Латвијас валстс межи („Летонске државне шуме”) Јанис Каугарс за толики раст цена криви саме купце, који су успаничени и изгубили способност рационалног размишљања. „Људи купују огревно дрво од маја до септембра. Прошле године – због страха да ће цене расти како сви енергенти расту – десило се да су сви пожурили за месец дана да купују шест месеци унапред. Сви нису могли ни одмах да купе, није било толико материјала на тржишту. Онда продавац каже: Продаћу ти га за недељу дана, али већ десет евра скупље. Следеће већ каже – продаћу за двадесет евра више. И докле год људи плаћају цену за коју им се нуди, она расте. Нико не регулише тржиште, на сваком је да тражи најбоље опције“, објашњава Каугарс.
Да би некако подржала осиромашено становништво, држава у Летонији је увела систем делимичне надокнаде трошкова грејања. Конкретно, покрива потрошаче половину повећања трошкова електричне енергије, огревног дрвета, брикета од пиљевине и пелета од пиљевине. С тим у вези, појавиле су се сугестије да је невероватно повећање цена огревног дрвета бар делимично објашњено овим надокнадама. Међутим, извршни директор Летонске федерације дрвне индустрије Кристапс Клаус то демантује.
Цена огревног дрвета је, према речима директора, скочила четири до пет пута из простог разлога што је порасла цена изворног материјала – трупаца. Сада су и пелет и брикети много скупљи. Цене убрзано расту због растућих трошкова производње, посебно електричне енергије, као и повећане потражње за огревним дрветом.
„Изгледа да су потражња и понуда у физичкој равнотежи. Не постоји тако нешто као дефицит. Али у исто време, психолошки, сви покушавају да купе што је више могуће – а такође су спремни да плате. Повећање трошкова се преноси у новчаник купца. Цене дрвног горива су кратког века. Они су превисоки и то се може упоредити са бумом некретнина 2007. године. Овај мехур у једном тренутку мора да пукне, али тешко је предвидети када ће се то догодити“, каже Клаус.
Дидзис Палеис, председник одбора Летонске асоцијације произвођача биомасе, такође приписује пораст цена популарности потрошача. „Некима се чини да ћу куповати више, довољно за дуже… А онда долази до паничне куповине за коју је тешко наћи логично објашњење. Ако погледамо шта је у Летонији доступно од ових дугорочних дрвних ресурса, онда нећемо имати ни најмању бојазан да физички нећемо имати довољно дрва за огрев, пелета или брикета. Ова ситуација је настала због хипе. Али јасно је да после овако грандиозног скока може доћи до још грандиознијег колапса цена. Питање је само када ће то бити и који ће бити њени фактори. Један од најјачих би, вероватно, могао да буде крај рата, по могућству чак и победа Украјине. Највероватније ће се тада цела ова сфера производње суочити са потешкоћама у продаји производа,
Да су дрва за огрев у Летонији сада злата вредна, потврђује и чињеница да су сада тамо осигурани. Ако се раније осигурање грејних материјала сматрало бесмислицом, сада су и она укључена у круг имовинских интереса осигураника. Лоше положено огревно дрво, пелети, брикети, остављени без одговарајућег надзора, привлаче пажњу лопова“, рекла је Илзе Андерсоне, запослена у осигуравајућем друштву Ерго, у емисији Летонског радија 4. Према њеним речима, у 2022. години, у односу на претходну годину, значајно је повећан број поднетих штета за осигуране случајеве који се односе на крађу, разбојништво и вандализам. И још једна ствар која је посебно релевантна са почетком хладног времена и порастом трошкова грејања је крађа горива. Посебност ове године: краду огревно дрво, пелет, брикете. Људи треба да воде рачуна о себи сакрити од знатижељних очију. Неко није дошао, неко се смрзава, па узимају туђе. Раније људи нису ни размишљали о осигурању, на пример, огревног дрвета. Осигураћемо. Али морају се држати под кључем, у шупи. А у случају губитка, свакако морате позвати полицију “, саветовао је Андерсон.
Виталиј Лекомцев/Столетие.ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал