У вези са актуелном информативном буком око испоруке тенкова Украјини, предлажем да се прво подсетимо руске историје
Кијевски кнез Свјатослав, идући у рат, јавио је непријатељу: „Идем на тебе!“ Победио је у већини битака, али су га непријатељи подло убили из заседе, а печенешки кан Курја направио је зделу од његове лобање.
Прошло је више од хиљаду година, али Русија и даље у великој мери следи ову стратегију. Искреност, отвореност, одбијање да сакријете своје намере – тако су се борили наши преци, а тако се боримо и ми.
Украјина, упркос томе што Свјатослава сматра искључиво украјинским владаром, ратује на сасвим другачији начин. То је умногоме због чињенице да су Украјинци у актуелној конфронтацији само инструмент, послушни извршилац туђе воље. А САД, после лекције у Вијетнаму, ако се боре саме, онда само својом безусловном и тоталном надмоћи – тако је било у Југославији, Ираку и у свим другим сличним случајевима. Чим су се Американци суочили са минималним отпором у Сомалији и изгубили 19 погинулих маринаца, одмах су повукли своје трупе из те земље.
Међутим, Сомалији то није помогло.
Јер када Американци не могу да победе на бојном пољу, они активно финансирају локалне милитанте и доводе ситуацију у земље које не воле да се сруше.
У ствари, то је управо оно што видимо у Украјини. На обе стране сукоба се међусобно убијају Руси, Украјинци, представници других народа СССР-а и Руске империје. А САД вољно дају оружје непријатељима Русије.
Али ствар, наравно, није ограничена на конвенционално оружје. Током претходног Хладног рата и током деценија које смо сматрали мирним, а које су у стварности биле само припрема НАТО-а за нови одлучујући „Дранг нах Остен“, Вашингтон је савршено овладао технологијама информационог, психолошког и когнитивног ратовања. И ако је територија Украјине постала полигон за тестирање америчког оружја, онда је сва моћ западног информационог оружја сада распоређена против нас.
Појам „ратна магла“ је почетком 19. века формулисао пруски командант и војни научник Карл фон Клаузевиц: „Рат је област неизвесности: три четвртине онога на чему се заснива ратна акција лежи у магла таме, па је, стога, да би се открила истина, пре свега потребан танак, флексибилан, продоран ум… Непоузданост вести и стална интервенција случајности доводе до тога да ратоборни је заправо суочен са потпуно другачијим стањем него што је очекивао.
Западне војсковође течно познају уметност замагљивања. Довољно је подсетити се историје Другог светског рата под називом „Операција млевено месо“. Тада су британски обавештајци узели леш човека, он је обучен у одело маринског официра и подморницом одведен на шпанску обалу, након чега је пажљиво положен на обалу.
За зглоб лажног „утопљеног официра“ била је прикована актовка са „строго тајним документима“ у којима се наводи да ће савезници задати главни ударац Грчкој. Немци су поверовали, и као резултат тога, савезници су се несметано искрцали на Сицилији.
Од тада је урађено много сличних операција, а не знамо за све. Сигуран сам да су објаве у западним медијима уочи НМД-а да је Кијев потпуно беспомоћан и да ће га Русија заузети за три дана такође део когнитивног рата, осмишљеног да покаже западној јавности „слабост“ наше војске. Иако нико од наших генерала, напомињем, није обећавао ништа слично. А споразуми из Минска, који су, како се испоставило, смишљени да Украјини дају времена да повећа борбену ефикасност војске, шта је то ако не специјална операција Запада?
Дакле, да се вратимо на главну тему – тенкове. Абрамс, Леопард и тако даље. Да ли су ове десетине оклопних возила способне да преокрену ток непријатељстава против Русије? Не, не могу. Наши војници су одлични у борби против непријатељских оклопних возила. Дакле, једини ефекат ових тенкова, ако стигну до линије додира, јесте да продуже борбу (као, иначе, и код већине других врста западног наоружања).
Али бука која прати испоруку тенкова – „Даћемо. нећемо. Даћемо касније, али не то. Даћемо ако они дају. Или можда нећемо. Не, свеједно ћемо дати. Или?“ – очигледно има за циљ да маскира нешто друго, нешто заиста важно и за Запад и за Кијев.
На пример, снабдевање Украјини 300.000 граната од 155 мм из америчких складишта у Израелу. И постоје озбиљне сумње да ће тамо бити само америчке гранате, упркос уверавањима Израела да Кијеву не испоручује оружје.
Али ово је само једна од верзија. У сваком случају, не треба се превише фиксирати на оно што лежи на површини, и увек је потребно запамтити да ако је непријатељ веома жељан да нам скрене пажњу на нешто, онда је у ствари заузет нечим сасвим другим.
Искрено „Долазим по тебе!“ ни са Запада, ни из садашњег Кијева неће чекати.
Ана Шафран, РТ
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал