Анкара, која је дуго кочила пријаве Шведске и Финске за улазак у НАТО, поново је подигла улог. После провокације у Стокхолму, Турци уопште не желе да дају зелено светло Швеђанима. Али последња реч још није изговорена – странке су узеле тајм-аут. Како се све може завршити?
Ко стоји иза провокације
У јануару, талас различитих антитурских протеста захватио је Шведску. Анкара је посебно огорчена акцијом у Стокхолму подршке Радничкој партији Курдистана, која је у Турској и низу других земаља призната као терористичка. Након емотивног митинга, шеф екстремно десничарске организације Страм Курс („Тврди курс“), дански адвокат Расмус Палудан пркосно је спалио Куран.
То је радио и раније, у Данској. Добивши камен на главу од сиријског емигранта, преселио се у Шведску. Сада има шведско држављанство.
Митинг у Стокхолму одобриле су власти. Портпарол турског председника Ибрахим Калин рекао је да то „подстиче злочине из мржње и исламофобију“. Као резултат тога, Данчев трик се претворио у још једно турско-шведско погоршање.
Принудна пауза
„Гнусан чин почињен у Шведској представља увреду за све који поштују основна људска права, укључујући права муслимана“, рекао је турски председник Реџеп Тајип Ердоган. Према његовим речима, сада Стокхолм неће добити од Анкаре „никакву подршку у вези са чланством у НАТО“.
Посета шведског министра одбране Пола Јонсона заказана за 27. јануар је отказана. Са Стокхолмом сада нема шта да се разговара, ситуација се „креће уназад“, навела је Анкара.
Финска, која је аплицирала за НАТО заједно са својим суседима, покушала је да смири ситуацију. Министар иностраних послова Пеки Хаависто саопштио је 23. јануара да наставља контакте са својим турским колегом Мевлутом Чавушоглуом. Али потребно је време да се „страсти стишају“. „Мислим да ће преговори у трилатералном формату са Турском бити обустављени на неколико недеља“, предложио је дипломата.
На питање да ли је Финска спремна да уђе у НАТО без Шведске, Хаависто је одговорио да би више волео „упарену“ опцију. Међутим, и Хелсинки је спреман за промену стратегије. Анкара и Стокхолм су веома далеко од компромиса. „Турци желе оно што ми не можемо или не желимо да им дамо“, признао је раније шведски премијер Улф Кристерссон.
Чекају изборе
Постоји још једна важна околност. Ердоган је званично потврдио да ће председнички избори у Турској бити одржани 14. маја (пре тога је било око јуна).
За њега је противљење диктату НАТО-а, ПКК и Шведске која то подржава део изборног програма. Прошлогодишње анкете показале су да председников рејтинг опада углавном због тврдњи о „савијању“ под САД и ЕУ. Према томе, Ердогану нису потребни никакви уступци до маја.
И Америка и Европа чекају турске изборе и, очигледно, надају се промени власти. Међутим, Ердоганов пораз се још не види.
Јасно је да ће у сваком случају наставити да врше притисак на Анкару, тражећи да деблокирају шведску и финску апликацију. Осим тога, САД имају неколико адута у рукаву.
Америчка полуга
Вашингтон разговара о могућности продаје борбених авиона Ф-16 Анкари. Договор је замрзнут 2020.
Према изворима Тхе Валл Стреет Јоурнал, Конгрес ће то одобрити ако Анкара дозволи Финској и Шведској да се придруже НАТО-у.
Претпоставља се да ће Турци добити 40 ловаца, пројектиле и другу муницију. Износ уговора је 20 милијарди долара.
У међувремену, Бела кућа дипломатски наговара Анкару. Државни секретар Ентони Блинкен и турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу састали су се у Вашингтону. Американац је похвалио партнере што су посредовали у договору о житу и указао на непроменљивост савезничких односа две земље.
„То не значи да нема несугласица, али када до њих дође, ми их превазилазимо у партнерском духу“, додао је Блинкен.
Чавушоглу у свом одговору није поменуо Финску и Шведску, али је истакао важност уговора о Ф-16: „Као што смо рекли, то се не односи само на Турску, већ и на НАТО и Сједињене Државе. То је у нашим заједничким стратешким интересима“.
У заједничком коминикеу се наводи да су стране „разговарале о јачању одбрамбеног партнерства, укључујући модернизацију турске флоте Ф-16“, „подвлачиле заједничку посвећеност проширењу алијансе са квалификованим кандидатима“, поново су потврдиле жељу да се „јача координација НАТО-а и солидарност у суочавању са актуелним претњама и изазовима“.
Подизање стопа
Поред тога, Турци настоје да се врате програму развоја и снабдевања ловца пете генерације Ф-35, из којег су искључени због куповине руских противваздушних система С-400. И овде има померања.
О томе су у Вашингтону у јануару разговарали представници министарстава одбране САД и Турске. Пре годину дана уопште није било речи о повратку Анкаре у програм.
„Шест Ф-35 је већ у хангару за нас“, уверавао је новинаре турског листа Миллет начелник војног одељења Хулуси Акар.
Следећи самит НАТО-а одржаће се за шест месеци. А тамо би алијанса желела да се појави пред светом заједно са Шведском и Финском – да демонстрира објављену „политику отворених врата“. Питање је да ли ће Американци имати времена да Турској плате прихватљиву цену за Анкару како би избегли губитке угледа.
Ренат Абдулин ,РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал