Међународни светски фонд неочекивано је издвојио Русију у својој прогнози за 2023. годину. Штавише, издвојио је у добром смислу те речи. Уместо пада руског БДП-а, они сада чекају његов раст ове године. Док су прогнозе за САД и ЕУ, напротив, погоршане. Шта је навело економисте ММФ-а да се предомисле и нагло побољшају прогнозу за руску економију?
Међународни монетарни фонд је у уторак побољшао прогнозу динамике руске економије у 2023. години – уместо пада од 2,3 одсто, очекује се раст од 0,3 одсто, а у 2024. фонд очекује убрзање раста на 2,1 одсто.
„Процене експерата ММФ-а почињу да се приближавају руским прогнозама. Заиста, руска привреда самоуверено превазилази санкције непријатељских земаља. У 2023. даљи економски опоравак зависиће од опоравка потрошачке тражње, као и од мера за обезбеђивање раста кредитирања: како привредних, тако и потрошачких“, наводи се у коментару Министарства економског развоја.
ММФ је побољшао и процену раста кинеског БДП-а у 2023. години – са 4,4% на 5,2%. С друге стране, то је погоршало прогнозе за САД и ЕУ. ММФ очекује да ће се раст америчког БДП-а успорити на 1,4% у 2023. са 2,1% у 2022. години. Раст у еврозони ће се скоро зауставити на 0,7% након раста од 3,5% у 2022.
Шта је основа за тако позитивну прогнозу ММФ-а за руску економију? Зашто је западни фонд раније чекао пад наше привреде, а сада раст? Шта су западни економисти видели у руској економији да су драматично променили своју прогнозу?
„Извештај ММФ-а одражава побољшање очекивања за цену нафте ове године, укључујући и руску нафту. Уочава се могућност Русије да замени извозне испоруке у „пријатељске“ земље. Прогноза такође узима у обзир да ће Русија наставити да производи нафту у садашњим количинама и да је продаје на исток, узимајући у обзир тренутне попусте од 25-30 долара за Брент. ММФ не открива остатак логике прогнозе, али се може претпоставити да ће друга половина 2023. године моћи да надокнади притисак првог и другог квартала. У многим аспектима, то може бити последица опоравка потражње из Кине и развоја механизама за минимизирање штете од западних ограничења на сировине“, каже Владимир Евстифејев, шеф аналитичког одељења Зенит банке.
„Не очекује се да ће садашњи ниво ограничења цена нафте који су поставиле земље Г7 имати значајан утицај на обим извоза руске нафте, пошто се трговина и даље преусмерава из земаља које су под санкцијама у земље које нису под санкцијама“, саопштио је. ММФ-у. Земљи помажу и мере фискалног стимулисања.
„ММФ је видео стварни учинак руског извоза, који је остао на високом нивоу упркос санкцијама и плафону цена нафте. Односно, међународна организација је својом прогнозом потврдила оно што је раније било јасно: ограничења која је колективни Запад увео против Русије не функционишу како се очекивало. Русија је успела да највећи део свог извоза усмери на нова тржишта – у азијско-пацифички регион, у Африку, у Јужну Америку. Ова прогноза је била признање чињенице да је Запад очекивао нагли колапс руског БДП-а, али се то није догодило“, објашњава Артем Деев, шеф аналитичког одељења компаније АМаркетс.
Према његовим речима, економистима су очигледна два фактора. Прво, чињеница да су Русија и партнери из пријатељских земаља заиста научили како да заобиђу ограничења користећи различите шеме. „Друга околност је да прогноза за 2023. укључује очекивање опоравка тражње у Азији, пре свега у Индији и Кини, што ће такође довести до повећања извоза из Русије. У вези с тим, ревидирана је прогноза светског БДП-а – Кина и Индија ће постати мотор овог процеса“, каже Деев.
Мада, он не искључује да у случају Кине ММФ види ситуацију оптимистичније него што заправо може бити, јер је раст кинеског БДП-а на крају 2022. године на нивоу од 3 одсто за такву економију стагнација.
Очигледно, западни економисти су видели не само одличан учинак у руском извозу, већ и опоравак увоза у Русију. Године 2022. прво је дошло до оштрог колапса увоза као реакција на санкције, али су трговинске компаније и логистика, по свему судећи, успеле да се прилагоде новим условима и обрасцима пословања.
Тако се обим европског извоза у Русију скоро преполовио за девет месеци 2022. године, док се у земље ЗНД скоро удвостручио, пренео је Евростат. ЕУ је у Русију извезла 36,2 милијарде евра, у поређењу са скоро 70 милијарди евра у истом периоду 2021. С друге стране, испоруке из ЕУ у земље ЗНД порасле су са 13,7 на 20,3 милијарде евра. А изненађујуће је повећан и извоз из земаља ЗНД у Русију – за 40 одсто или за 9,4 милијарде евра. Логично је претпоставити да значајан део европске робе која иде у ЗНД онда иде у Русију. Тако једноставно заобилажење ограничења западних политичара.
Порастао је и кинески извоз у Русију: прошле године за скоро 13% у поређењу са 2021. на 76 милијарди долара (а трговина је достигла рекордних 190 милијарди долара).
„Пошто се спољнотрговинска статистика Русије не објављује, о увозу можемо судити на основу индиректних показатеља: плаћања пореза, изјава владиних званичника, огледа статистике земаља трговинских партнера. Сви ови извори указују на динамичан опоравак увоза у другој половини 2022. године“, каже Владимир Евстифејев.
Ако се прогноза ММФ-а обистини, онда ће руска економија другу годину заредом показати своју отпорност пред најстрожим западним санкцијама.
„Прошла година је показала да ниска интеграција руског финансијског система у глобалну монетарну архитектуру омогућава мањи притисак када највеће земље покушавају да изолују Руску Федерацију. Поред тога, банкарски систем је, на пример, овом тренутку приступио у добром стању, а низ мера подршке Централној банци Руске Федерације омогућио је да се врхунац кризе пређе уз минималну штету“, каже Евстифејев. Међутим, у таквој структури постоје и слабости: од смањења активности на домаћем финансијском тржишту до буџетских ризика који могу да изазову необезбеђену емисију и убрзање инфлације, упозорава експерт.
„Ризици, наравно, остају: недостатак инфраструктуре за повећање извоза гаса и нафте у Азију, висок попуст на руску нафту и нафтне деривате, повећање буџетског дефицита, потреба да се буџет консолидује већ 2024. године итд. . Такође је још увек тешко предвидети геополитику и нове реципрочне кораке западних земаља“, каже Деев.
Што се тиче погоршања прогноза ММФ-а за привреду САД и ЕУ, главни проблем је висока инфлација и контракција потрошачке тражње. „Многи подаци то показују: хипотекарно тржиште и куповина аутомобила у Сједињеним Државама, тржиште услуга и потрошња основних добара у Европи се смањују. Очигледно, ММФ гради своју прогнозу на томе: и даље високе стопе инфлације ће ограничити тражњу, а високе стопе банака ће ограничити повећање БДП-а развијених земаља еврозоне и прве светске економије “, закључује Деев.
Олга Самофалова ,Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал