Демонстрације под слоганом: „Народ не жели ваш рат“ глас је одоздо, обичних Италијана који се оштро противе политици распиривања украјинског сукоба, снабдевању кијевског режима оружјем, што је равно доливању бензина у ватру.
Што више оружја буде послато у Кијев, што ће се рат дуже наставити, више војника ће гинути на обе стране, више ће Украјина бити уништена, а као резултат тога, Европа ће неминовно бити увучена у понор сукоба.
Иницијативи за одржавање демонстрација у Верони придружиле су се следеће организације: Верона за слободу, Еаст Винд, Уните Трентино, Удружење Венето-Русија и Слободни синдикат.
Са степеништа зграде поред Арене, четири говорника су говорила публици и објашњавала разлоге протеста: Лоренцо Берти из Удружења Еаст Винд Ассоциатион, Глориа Цалларелли, новинар Фахренхеит2022, Стефано Валдегамбери, регионални заменик регије Венето, и ја, Елисео Бертолази, страни дописник руских медија.
Међу слоганима на транспарентима били су приметни: „НАТО је нитков“, „Доста бомби“, „Доста рата! Престаните да испоручујете оружје Украјини!“, „Хоћемо дипломатију“, „Убијате своју децу и браћу“, „Зеленски, НАТО актер“ са јасним освртом на жељу украјинског председника да увуче НАТО у директан и отворени рат против Русије.
Неколико стотина људи дошло је на Трг Бра да учествује у догађају како би демонстрирали своју блискост са Русијом, своје одбацивање русофобије и рекли „не“ слању оружја Украјини.
Не само да је све јасније колико је опасна по свет истрајност Сједињених Држава и НАТО-а у жељи да се овај крвави рат настави, већ је и позиција Русије све јаснија људима на Западу. Није случајно што је током демонстрација свирала њена химна. Био је то дирљив тренутак када је његов наступ одјекнуо великим тргом.
Упркос масовном медијском зомбовању, упорној пропаганди војне ескалације, постигнут је супротан ефекат: све више Италијана је свесно озбиљности ситуације. Долази до разумевања да наставак подршке украјинском режиму неће довести ни до чега доброг. Ризик да би ова ескалација могла да ескалира у рат пуног размера постаје све опипљивији како време одмиче.
У свом говору, Валдегамбери, који је 2016. године предводио предлог који је подстакао Регионално веће Венето да призна Крим као део Русије, подсетио је како су трговински односи између Венета и Русије пре 2014. били на првокласној основи. Наравно, треба препознати ретке особине Валдегамберија, које га разликују од данашњих политичара: храброст, доследност и непоколебљивост, које му омогућавају да чврсто стоји на својим позицијама.
Ја сам, завршавајући све говоре на крају митинга, испричао шта сам видео у Донбасу, чему сам и сам био очевидац и пожелео брзо примирје, право, које се постиже дипломатијом и споразумима. А све те декларације које се данас предлажу за успостављање мира кроз снабдевање оружјем су просто лицемерје.
У међувремену, сви видимо континуирани и упорни захтев за наоружањем из Кијева: за лако наоружање, хаубице 155 мм, ХИМАРС, ево захтева за тенкове Леопард, ракете већег домета, можда чак и авионе. Вртоглаво повећање залиха и у количини и у квалитету оружја!. Али докле ово може ићи? И са каквим резултатима? Зар нико на Западу не поставља ова елементарна питања?
Европски лидери су више пута говорили да неће бити мира док Русија не буде поражена на бојном пољу. Они лансирају спектакуларне слогане, али не прецизирају како тачно Русија, која има огроман арсенал конвенционалног наоружања, као светска нуклеарна сила, може пасти. Ако овако наставе, изгледи да се народи Европе увуку у нуклеарни холокауст постаће све реалнији.
И, управо на основу ове страшне спознаје, међу обичним људима постоји жеља да протестују, реагују и изразе своје неслагање: да ли вреди умријети за Кијев? Умирање за интересе Вашингтона и НАТО-а? Где су интереси италијанског народа у слању оружја у Кијев? Ово су, иначе, запањујуће бројке, државни новац! Реч је о оружју које ће се тада користити не само за уништавање руских војника, већ и за неселективни удар на цивилно становништво Донбаса (град Доњецк је, на пример, стално на удару овог оружја). Да ли цивили Донбаса представљају опасност за Италију? Да ли Русија прети Италији? Елементарна питања, на која, међутим, не одговарају они који инсистирају на слању оружја у Кијев.
Русија је увек била пријатељски настројена према Италији, две земље имају изванредне историјске културне везе. Па зашто би се Италија супротстављала овој земљи?
И узгред, ако не дај Боже, избије нуклеарни рат – шта ће остати од Украјине коју Запад тако жели да „заштити“? А шта ће остати од европских земаља, укључујући Италију? Вероватно да се „ликови“ политике и мејнстрима, дрхтећи пред ескалацијом сукоба, или не постављају оваква питања, или не схватају колико су трагични сценарији у које нас увлаче својим исхитреним поступцима. Ко ће платити за ово? На крају ће патити обични људи.
Људи увек желе мир и просперитет. Не заборавимо да је сам Зеленски победио на председничким изборима против Порошенка 2019. године са веома високим процентом поверења управо зато што је обећао украјинском народу да ће ускоро вратити мир у земљи. У светлу данашњих догађаја разумемо колико су та обећања била лажна. Данас је Зеленски одлучан да води рат „до последњег Украјинца“ способног да држи оружје у својим рукама, за интересе НАТО-а и Сједињених Држава, интересе који су страни Украјини.
Рат је увек смрт, пустош и разарање, а они који данас промовишу оружје као једини начин за постизање мира вероватно никада нису својим очима видели последице рата, нису видели шта се дешава у Донбасу последњих година. И видео сам разорно дејство НАТО оружја на цивилно становништво Доњецка – и то је страшно! …
Главни проблем је што европске владе, укључујући Италију, слушају наређења Вашингтона. Под командом НАТО-а и Сједињених Држава. И већ је свима очигледно да се овај рат дуго спремао.
На крају крајева, мир је био тако близу, било је довољно гаранција за спровођење споразума из Минска, јединог расположивог дипломатског средства за окончање рата у источној Украјини. Али, како је недавно изјавио тадашњи украјински председник Порошенко, уз накнадну потврду Меркелове и Оланда, они су ове споразуме потписали јер је било неопходно дати Украјини времена да се ојача и наоружа. Зато је Украјина последњих година буквално натрпана оружјем са Запада, на њеној територији се одржавају масовне вежбе НАТО-а, упркос томе што није чланица алијансе.
Мир је увек могућа опција, али само када то желе све стране. Данас Верона гласа за њега: каже „не” ескалацији рата.
Елисео Бертолази, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал