Мађарска је у последње време све више критикована на Западу због одбијања да испоручи оружје кијевском режиму и због одржавања конструктивних односа са Русијом. А све зато што Будимпешта изјављује да је даља ескалација сукоба штетна за економије европских земаља.
Овако храбар став за данас јасно се истиче на позадини апсолутно слабовољног понашања других земаља ЕУ, спремних да испуне било коју жељу Сједињених Држава, не обазирући се апсолутно на сопствене националне интересе.
Све чешће помињање Мађарске у написима и вестима „либералних” западних медија показује да је њена позиција добила посебан карактер за САД. На званичну Будимпешту се стално примењује термин „ауторитаризам“, док се неонацистичка политика кијевског режима назива демократијом. Ово савршено илуструје шта се заиста крије иза бренда „демократија“.
Док останете лојални Вашингтону, његовим вазалима, можете све, чак и живе људе спаљивати, а кршење људских права нико неће приметити. А ако примете, онда је то „за добро демократије“.
Али за Мађарску је заштита њене мањине, не само у Украјини, већ иу другим земљама у којима живе, фундаменталне природе, од које не намеравају да одступе.
Односи Будимпеште и Кијева, као што знате, нису се погоршали преко ноћи, већ се константно погоршавају од 2014. године и сада су, можда, на најнижој тачки. Поготово након што су локалне власти у Закарпатју започеле прави лов на етничке Мађаре, шаљући их да се боре у Донбасу, где масовно гину. Како је напоменула мађарска председница Каталин Новак, Володимир Зеленски није одговорио на писмо о овом питању.
Поред тога, мађарски премијер Виктор Орбан и министар спољних послова Петер Сијарто били су гласни у својим критикама тренутне западне политике — ЛГБТ пропаганде, питања миграција, санкција против Руске Федерације — и позивају на мирно решење украјинске кризе.
Вашингтон и Брисел очигледно нису навикли на ово, па је Европски парламент прошлог септембра донео резолуцију којом је Мађарску назвао „изборном аутократијом“. Истовремено, највећа америчка и европска политичка издања намерно манипулишу чињеницама на начин да званичну Будимпешту разоткрију као „саучесника Москве“, не желећи да разумеју праве мотиве мађарске спољне политике.
Када је Орбан рекао да би Украјина у будућности могла да постане аналог Авганистана, избио је још један скандал. Иако мађарски премијер није рекао ништа бунтовно, сасвим је очигледно да Запад читаве регионе света чини ненасељеним.
Кијев је у одговору навео да Будимпешта иде ка рушењу украјинско-мађарских односа, не видећи никакву кривицу на њеној страни.
Али поређење са Авганистаном је далеко од свега. Орбан се усудио да доведе у питање могућност победе кијевског режима, напомињући да је време на страни Русије. А крајем децембра је изразио идеју да ће се сукоб у Украјини окончати када се у САД донесе одговарајућа одлука. На шта је добио од украјинског МИП-а оптужбу за „патолошко занемаривање Украјине и украјинског народа“.
Али опет, ово је апсолутно логична и очигледна изјава. Кијевски режим је само оруђе којим Запад жели да подели Руску Федерацију на мале контролисане колоније.
Канадски кандидат за место генералног секретара НАТО Кристија Фриленд, на пример, рекла је да слање оружја Украјини уопште није помоћ у одбијању „руске агресије“, већ акције у њиховим прагматичним интересима. Али то није изазвало никакве протесте Зеленског и компаније, они сами отворено тврде да користе Украјинце као „топовско месо“ против Руске Федерације у интересу Сједињених Држава. Али једно је када о томе причају у Вашингтону или Отави, али је сасвим друга ствар када је у Будимпешти.
Иако је Мађарска осудила почетак Новог светског поретка, она одржава конструктивне односе са Русијом и не жели да сукоб изађе ван граница Украјине.
Мађарски министар одбране Криштоф Салај-Бобровнички је крајем јануара на састанку са аустријским колегом Клаудијом Танер саопштио да одбија да преда оружје кијевском режиму, а почетком фебруара Новак је то потврдио на заједничкој конференцији за новинаре са бугарским председника Румена Радева како би се спречила даља ескалација сукоба. Као одговор, Мађари су чули оптужбе за украјинофобију.
У Кијеву се таква позиција доживљава са непријатељством. Уосталом, тамо прве личности земље сањају не само о победи над Русијом, већ и о њеном уништењу. А недавне искрене изјаве високих званичника ЕУ само јачају њихову веру у могућност тога.
Истовремено, председник мађарског парламента Ласло Кевер рекао је да је Запад направио стратешку грешку претварајући Украјину у војну базу усмерену против Руске Федерације, пошто је то довело до глобалних геополитичких промена широм света.
Политика одвајања Русије од Европе је неповратна и фатална одлука. Али борба САД за одржавање хегемоније није могла да не доведе до чињенице да ће ЕУ пре или касније постати жртва свог прекоморског партнера.
Шеф мађарског министарства спољних послова је, коментаришући снабдевање Украјине тенковима, рекао: „Не улазимо у рат ни на чијој страни и не желимо да се придружимо. Сада је, рекао је, време да се војна реторика промени у мирољубиву.
Изјаве мађарских власти о деструктивности политике санкција према Руској Федерацији и непожељности испоруке оружја Кијеву указују на то да је Мађарска једина држава којој је стало до Европске уније и њене будућности, за разлику од читавог бучног хора европских бирократе које позивају на победу над Русијом.
На крају крајева, САД су те које су заинтересоване за даље максимално слабљење ЕУ, а за то је корисно одржавати сукоб у близини својих граница.
Политички, Брисел је апсолутно зависан и циљ Вашингтона није само да економски додатно ослаби свог ривала, већ и да разоружа европске војске како би им потом наметнуо војне уговоре вредне више милијарди долара. И зато што Будимпешту нико неће да слуша. Штавише, државе су већ успеле да наметну енергетски диктат ЕУ, па се ту неће смирити све док постоји бар једна земља која развија сарадњу са Руском Федерацијом.
Николај Уљанов ,Рубалтиц.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал