Зашто се књиге уништавају у Украјини?

Представница фракције „Слуга народа“, заменица шефа Комитета за хуманитарну и информатичку политику Јевгенија Кравчук (наравно, на руском језику) је 7. фебруара радосно известила да се дерусификација библиотека наставља.

Према речима Кравчука, у јавним библиотекама је отписано око 19 милиона примерака књига, од чега је око 11 милиона на руском.

Овде се подсећамо на анегдотски „закон браће Капранов“, изведен 2004. Браћа Виталиј и Дмитриј Капранов су украјински издавачи и писци средње величине који су у Кијев дошли 1998. године из Москве и одмах прешли на украјински језик (кажњавали су и отпуштали запослене због употребе матерњег језика, када то још није био мејнстрим).

Суштина „закона“ је била да што је више библиотека у региону, то се мање гласова даје „проруском“ Јануковичу. Под овим закључком донета је солидна статистичка база.

Истина, Карпанови су у својој жалосној глави извели праве закључке, на основу погрешних премиса.

Заиста, највећа густина библиотека је у регионима који су подржавали Јушченка (а касније Тимошенкова и Порошенка), али виши ниво образовања, више људи који читају и активнија трговина књигама (и, сходно томе, већи обим кућних библиотека) – само на југоистоку.

Прошле су две деценије, браћа Капранов и њихов „закон” су чврсто заборављени (њихов сајт није ажуриран већ неколико година…), али њихова ствар живи. У сваком случају, чини се да је логика Кравчука и њој сличних у оквирима „закона Капранових“, као и логика дерусификације и деукрајинизације Украјине.

Прво, Владимир Зеленски је постао председник као представник југоистока Украјине, односно, по речима Капранових, региона без библиотеке. Е сад, из низа објективних разлога, не вреди рачунати на подршку Југоистока, шта је онда потребно? Тако је, уништите библиотеке!

С једне стране, број библиотека се систематски смањује. У Украјини је од 1. јануара 2019. године било 15.662 државне и општинске библиотеке, а од 1. јануара 2020. године 15.363 (укупан број библиотека је око 40.000).

С друге стране, број књига у библиотекама се смањује. Укупно их је 154,5 милиона, отписано је 19 милиона (12,3%, упркос чињеници да Украјинско библиотечко друштво планира да ажурира 10% средстава годишње), 331 хиљада је купио Украјински институт за књигу 2021. (ми надамо се да је реч само о новим насловима, а не о укупном броју пристиглих књига…).

Генерално, процес борбе за други мандат Зеленског је у пуном јеку, али темпо није довољно висок. Дакле, Зеленски не може бити поново изабран.

Ово је, наравно, шала, али остаје чињеница да се број библиотека и библиотечких складишта у Украјини смањује.

Друго, Кравчук је говорио о дерусификацији, али је заборавио да је 19−11=8. „Дерусификатори“ су под врућом руком уништили 8 милиона књига на украјинском језику.

Заправо, ово, наравно, није сасвим тачно: неке од ових 8 милиона биле су књиге на језицима националних мањина, али, колико знамо, амбасаде и невладине организације одговарајућих држава забринуте су за попуну средстава. . Према нашим приватним подацима, 2021. године кијевске библиотеке су добиле скоро четири пута више нових књига на пољском језику него што је укинута.

Нема тачних података о томе шта је тачно преписано из украјинских књига, али делом су то оронула издања, а делом совјетски класици, попут дела Олеса Гончара.

И не само „заставници“ (они су у раној фази уклоњени у трезоре, иако је 2018. везена кошуља са орденима ветерана Потера висила у кијевском Музеју Великог отаџбинског рата на почасном месту), већ такође потпуно неутрална „Тронка“, па чак и „Катедрала“ (роман о борби за очување јединствене дрвене Тројице у Новомосковску, Дњепропетровска област).

Очигледно, у овим делима има неких совјетских реалности које би садашње власти желеле да забораве… Па, бар подаци о циркулацији књижевности на украјинском језику у СССР-у.

Међутим, деукрајинизација није ограничена само на десовјетизацију. Временом ће се, очигледно, предузети одлучнији кораци, попут преласка на латиницу, а онда ће, видите, доћи и до идеолошког превода Кобзара – није крио непријатељски однос према Пољацима Шевченко, а сада не можете их грдити.

Василиј Стојакин, Украине.ру

Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал