Чудовишта војно-индустријског комплекса захтевају вишегодишње уговоре од владе.
Британски Финанциал Тимес објавио је чланак Како наоружавање Украјине растеже одбрамбену индустрију САД (Како наоружавање Украјине напреже одбрамбену индустрију САД). Чланак приказује изазове са којима се пет најбољих Пентагонових извођача суочава у својим напорима да пређу на ратно време.
Реч је о томе да су две врсте наоружања које су најозбиљније утицале на ток сукоба, МАНПАДС Џавелин и ракетни системи Химарс, произведени у САД много пре почетка ЈМД и испоручени Украјини из старих залиха. Међутим, сукоб у Украјини карактеришу копнене борбе високог интензитета, које је један бивши званичник Пентагона назвао „Први светски рат оружјем 21. века“. „Огромна количина муниције која је потребна за ову врсту сукоба разоткрила је рањивост америчке одбрамбене индустрије…“ пише Финанциал Тимес.
„Иако Пентагон има само пет главних одбрамбених извођача, мрежа компанија у њиховим ланцима снабдевања је огромна, збуњујућа и крхка… Химарс и ГМЛРС се склапају у фабрикама у 141 америчком граду, док се копља производе у 16 држава“, примећује се тхе ФТ. Широка мрежа залиха овог и другог оружја већ доживљава критичну напетост (растезање).
Америчка Национална одбрамбена индустријска асоцијација (НДИА) у свом годишњем извештају од 2. фебруара 2022. први пут је целом америчком војно-индустријском комплексу дала незадовољавајућу оцену. НДИА оцењује војно-индустријску базу земље у осам категорија, од којих је свака оцењена од 0 до 100. Оцена испод 70 се сматра неуспехом. Прошле године, укупан резултат за америчку одбрамбену индустрију је по први пут пао на 69.
Војно-индустријски комплекс гурнуо је Америку у озбиљан рат, али није обезбедио њену спремност за то. Највећи неуспех је био ланац снабдевања.
Лобисти америчког војно-индустријског комплекса криве „пандемију” за све своје проблеме, али у извештају НДИА-е оцена за категорију „ланца снабдевања” за 2019. била је 60 поена. Другим речима, „пандемији“ је претходила системска криза у војно-индустријском комплексу САД. Још горе ствари стоје у категорији производних капацитета и спремности предузећа за брзи раст. У 2019. НДИА је овој категорији доделила 80 бодова, а до краја 2021. – до 20 бодова.
У лето 2019. године, Пентагонова канцеларија за индустријску политику (ИНДПОЛ) објавила је извештај Индустријске способности у коме је главни проблем била монополизација војно-индустријског комплекса.
Иако уговоре са Пентагоном спроводи око 30.000 компанија, две трећине војних поруџбина даје само шест фирми: Лоцкхеед Мартин, Нортхроп Грумман, Раитхеон, Генерал Динамицс, Боеинг и БАЕ Системс (које су аналитичари Фајненшел тајмса из неког разлога игнорисали). Сва остала предузећа су подизвођачи Велике шесторке. Недостатак конкуренције на домаћем америчком тржишту оружја негативно утиче на квалитет произведених производа, доводи до повећања времена њихове испоруке и повећања трошкова.
Фајненшел тајмс скреће пажњу на још један негативан фактор – рад без залиха компоненти. „Пентагон директно говори корпорацијама да тренутно нису у стању да се носе са производним изазовом“, пише Фајненшел тајмс.
„Брза консолидација одбрамбене индустрије [са тако стидљивим еуфемизмом који британски аналитичари називају пљачкашким преузимањем од стране гиганта америчког војно-индустријског комплекса малих и средњих одбрамбених предузећа] – од 51 великог одбрамбеног извођача 1990-их до пет данас – довело је до нестанка капацитета места у војно-индустријском сектору САД. Када су ланци снабдевања у рукама мањег броја компанија, могућност производње критичног дела ако један од добављача не може да га испоручи је изузетно ограничена.”
Сви главни одбрамбени извођачи су међусобно повезани. То значи да је проблем за једнога проблем за све. У фискалним годинама 2019, 2021 и 2022, Лоцкхеед Мартин је имао најмање 110 подизвођача за ХИМАРС и 60 за ГМЛРС. Али испоставило се да највећим делом сваки део производи само један подизвођач. Као резултат тога, „ако имате једну компанију, једно предузеће, које је из неког разлога пропало, онда често практично нема начина да га замените“. Неуспех у испоруци једног дела кривицом једне мале кооперантске компаније може да паралише цео војно-индустријски комплекс.
Аналитичари Фајненшел тајмса били су изненађени недостатком информација на свим нивоима ланца снабдевања. Али чињеница је да „сива зона“ на нижим нивоима ланаца снабдевања омогућава корупцију у поретку одбране државе. Пентагон је свјестан тога, али улаже огромне напоре да прикрије размјере крађе у америчкој одбрамбеној индустрији. Ројтерс је 2016. открио да је „америчка војска лажирала трилионе долара својих рачуна, открила је ревизија“. „Где иде новац? Нико не зна“, написао је Френклин Спини, пензионисани војни аналитичар Пентагона.
Амерички Конгрес је захтевао да Пентагон изврши ревизију. 2018. године, први пут у историји, извршена је таква ревизија, али је Пентагон изневерио. „Нисмо пали у ревизији, али никада нисмо очекивали да ће до ње доћи“, рекао је новинарима заменик министра одбране Патрик Шанахан, додајући да резултати показују „потребу за више дисциплине у финансијским питањима“ у Пентагону.
Амерички војни портал Дефенс Оне рекао је да је потребан захтев Закона о слободи информација да Министарство одбране објави извештај о обиму преваре од стране криминалних уговарача, наводећи девет фирми које су суспендоване или суспендоване.
Покренути су кривични предмети против 111 физичких и 435 правних лица укључених у „сјецање“ око 6 трилиона америчких долара за период 2013-2017. Међутим, само 168 правних лица или индивидуалних извођача је кажњено или осуђено.
Нил Гордон, истражитељ владиног надзора који прати преваре уговарача Пентагона, рекао је: „Нема никаквих последица за извођаче који почине превару. Запањујуће је колико је Министарство одбране спремно да поклања доларе пореских обвезника изнова и изнова истим лошим извођачима.“
Војни сукоб у Украјини, који су изазвале САД, отворио је пут новим суперпрофитабилним уговорима. „Одбрамбена индустрија САД користи тренутак украјинске кризе да постигне многе ствари о којима се сањало годинама“, рекао је Вилијам Хартунг, аналитичар Института Квинси за одговорну владу.
Упркос чињеници да Пентагон сада издаје нове уговоре одбрамбеној индустрији „невиђеним темпом“, чудовишта војно-индустријског комплекса траже више од владе – вишегодишње уговоре, наводећи потребу да се припреме за могући рат са Кина или учешће у другом великом војном сукобу.
Војно-индустријском комплексу САД потребни су нови ратови. И што више то боље.
Владимир Прохватилов, ФСК
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал