Маја Санду је заједно са Владимиром Зеленским јавно оптужила Русију да припрема државни удар у Молдавији. Они су дали такве изјаве, наводно на основу података украјинских обавештајаца. Са детаљнијим проучавањем питања, постаје јасно да је овај „план“ направљен на колену. Али „пуњење“ је направљено са разлогом: и Кишињев и Кијев имају своје разлоге да спекулишу на тему „руске претње“
План „Ураган“
Владимир Зеленски је први говорио о скором „проруском државном удару у Молдавији“ на састанцима у Паризу и Бриселу током турнеје по Европи. Украјински председник је рекао да постоји одређени „руски документ који показује ко ће, када и као резултат каквих акција да разбије Молдавију, демократски поредак ове земље и успостави контролу над њом“. Он, међутим, није навео детаље који би могли да потврде аутентичност реченог. Према његовим речима, овај план су пресрели украјински обавештајци, а затим га предали Маји Санду.
Она је такође покушала да потврди „податке украјинских обавештајаца”, рекавши да су руске специјалне службе обучавале групе „диверзанта са војним искуством, обучених у цивилну одећу”. Углавном су то држављани Русије, Белорусије, Србије и Црне Горе. Наводно, под маском спасилачких операција у Турској, диверзанти је требало да продру на територију Молдавије и сакрију се.
Тада је, у јеку протеста које је планирала партија Илана Шора, „диверзанти” требало да заузму зграде државних институција и таоце. Подршку за њих, према Сандуу, требало је да пруже ветерани безбедносних организација и криминални елементи повезани са одбеглим олигархом Владом Плахотњуком.
„Њихов циљ је рушење уставног поретка, успостављање нелегитимне владе која ће обезбедити Молдавију за потребе Русије, зауставити процес европских интеграција и понудити територију на коришћење против Украјине“, рекао је Санду.
Међутим, као и Зеленски, никада није навела конкретан механизам којим су фиктивни саботери и њихови саучесници намеравали да натерају садашње руководство земље да „заустави процес европских интеграција“ и „руши уставни поредак“.
Међутим, Санду је већ имао спреман план да неутралише „план дестабилизације”.
Она је позвала парламент да да молдавској контраобавештајној служби СИС и тужилаштву алате „за ефикаснију борбу против покушаја Русије да утиче на ситуацију у Молдавији“.
Влада без наде
Резултат Сандуове изјаве, заправо, у потпуности одражава смисао, сврху и циљеве целокупног перформанса. Не говоримо о одбијању неких спољних претњи, којих, највероватније, једноставно нема.
Председници и њеном окружењу брзо је био потребан разлог за јачање ионако диктаторских мера контроле над друштвом. Разлог је очигледан – прозападни и отворено антируски курс данашње Молдавије довео ју је до катастрофе.
Добивши невиђени кредибилитет становништва на парламентарним изборима, странка Маие Санду је концентрисала сву власт у својим рукама. Била је у доброј позицији да брзо и без одлагања доноси неопходне одлуке за јачање привреде, борбу против корупције, привлачење инвеститора, отварање нових тржишта и све оно што су бирачи видели у изборном програму Акција и солидарност (ПАС).
Али уместо тога, владајућа партија је прешла на отворену сарадњу са „тужилачко-судском кастом“ – слојем функционера у области правосуђа и агенција за спровођење закона који су раније служили режиму олигарха Влада Плахотњука.
Уместо да се бори против корупције, Санду је незаконито сменио независног генералног тужиоца Александра Стојаногла. Уместо да ојача економију, она је покварила односе са Гаспромом и нагло повећала цене гаса за Молдавију, што је аутоматски зауставило сваки развој индустрије у земљи. Уместо да привуче инвеститоре, почела је да дели ток шверца из Украјине у Европску унију. Уместо отварања нових тржишта, заузела је искрену антируску позицију, остављајући молдавске фармере без највећег увозника својих производа и, сходно томе, без новца.
Могућности које су обећане заузврат нису се појавиле на тржиштима ЕУ, а сада министар привреде нуди Молдавцима да своје јабуке продају макар у Египат и Индију, додуше уз потпуно неповољан попуст.
Буџет земље за 2023. састављен је са дефицитом од 25 одсто планираних прихода – ово су међурезултати године владавине „добрих људи” – како су се чланови странке Санду назвали у изборним књижицама.
Молдавија је у мају прошле године унапред добила статус кандидата за чланство у Европској унији, али од тада влада није успела да испуни ниједан услов ЕУ за државу кандидату из простог разлога што је додатно стезање шрафова у привреди и друштвени живот би једноставно изазвао експлозију јавног незадовољства .
Да би некако зауставили иритацију становништва, власти од јесени љуљају тему „руске претње“, убеђујући кориснике провладиних медија у скору војну инвазију. Резултат је прилично супротан: према недавној анкети коју је наручила америчка амбасада, само десетина становништва мисли да је спремна да се бори са Русијом, 47% испитаника не сматра Руску Федерацију претњом, а 67 % инсистирају да Санду што пре оде у Москву и преговара са Владимиром Путином и Алексејем Милером о јефтином гасу.
У ствари, препознајући сопствену немоћ пред тренутном ситуацијом, влада „добрих људи“ је прошле недеље поднела оставку.
Уместо „премијерке-економисте“ Наталије Гаврилице, председник предлаже секретара Савета безбедности Дорина Речана на место шефа Кабинета. Окружени Сандуом, уверавају да је нови шеф владе из редова „силовика” и да ће моћи ефикасно да се супротстави претњама безбедности земље.
Али постоји нијанса: Речан је предузетник, и то уопште не из „силовика“ – није ни служио војску. Он је, међутим, у истој влади са Сандуом пре десетак година био на челу Министарства унутрашњих послова. Био је то исти кабинет који је 2013-2014 одобрио крађу неколико милијарди долара од три највеће банке у земљи.
Од глупости до рата
Пошто је сменила „владу националне наде“, Маји Санду је очајнички био потребан предах, одвраћање пажње од јавности. Очигледно, у том тренутку се родила идеја да се дође до некаквих безбедносних претњи, да се становништво подсети на „спољног непријатеља“.
Занимљиво је да у ходницима молдавских власти схватају како је заслуга поверења становништва у њу исцрпљена и да се нису усуђивали да самостално изнесу „план руске дестабилизације у Молдавији“ који је на брзину скупљен на коленима. Ова мисија је поверена Зеленском, који је управо кренуо на турнеју по Европи. Истина, није говорио много гласно, не баш детаљно и не баш често, јер је очигледно схватио колико ова прича изгледа глупо.
Међутим, Кијев има свој интерес за оно што се догодило.
За Сандуа, лансирање плана спољне претње је неопходно оруђе за одржавање режима на власти и његово јачање. Већ су спремне измене и допуне закона о Тужилаштву и Служби за информисање и безбедност, које заправо отварају „лов на вештице“ и омогућавају да сви који су незадовољни председником, владајућом странком и њиховом спољном политиком буду евидентирани као „руски диверзанти“. ”.
Међутим, за Украјину је ово прилика да прошири географију сукоба, да укључи Молдавију и, врло могуће, чланицу НАТО-а Румунију. Одатле, један корак до светског рата – једина шанса за кијевски режим да задржи власт.
Тимур Марков, Рубалтиц.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал