Масовни штрајк у који је учествовало око милион људи.
Израел је стално потресен политичким преокретима. Сада се дешава још један „земљотрес”: грађани земље већ месец и по дана протестују против законске реформе. Хиљаде Израелаца испуњавају улице у Јерусалиму, Тел Авиву, Хаифи, Ашдоду, Бејт Шемешу, Кфар Сави и другим градовима земље. У јеврејској држави се одвија масовни штрајк у којем учествује око милион људи.
Дана 13. фебруара, уочи гласања у Кнесету, демонстрације су достигле врхунац. Аутопутеви у Израелу били су испуњени аутомобилима са натписима „Демократија“ и „Слобода“, бело-плавим заставама са Давидовом звездом које су вириле из прозора. На путевима су се накупиле огромне саобраћајне гужве. Аутобуси и возови били су испуњени густом масом људи.
… Почетком новембра 2022. године у Израелу су одржани парламентарни избори, услед којих је поражена владајућа коалиција коју предводи премијер Јаир Лапид. Заменио га је председник странке Ликуд Бењамин Нетањаху, 73-годишњи политичар је по трећи пут преузео премијерску функцију.
И већ у првим месецима владавине новог-старог премијера, који је водио владу из редова екстремне деснице и верских партија, земља се побунила. Огорчен је био концепт реформе који је предложио министар правде Јарив Левин. Планира се, посебно, промена састава комисије за избор судија. Левин је предложио да се функција избора јавних представника пренесе на министра правде, односно на себе.
Још једна иновација изгледа још сумњивије. Израел има Врховни суд – Високи суд правде, који постоји од 1948. године и има широка овлашћења. Има право да поништи чак и одлуке владе и парламента. Дакле, министар правде намерава да ограничи своје активности, претварајући то у формалност.
У пракси ће то изгледати овако: ако суд блокира одлуку владе или Кнесета, посланици проучавају основаност пресуде и онда поново гласају. Ако мишљење законодавца добије већину, оно ступа на снагу, пркосећи резолуцији Високог суда правде.
Дакле, званичници могу да прогурају било коју одлуку, јер већина министара у влади (12) представља владајући блок. Сличан распоред снага у израелском парламенту са 120 места. Укључује Ликуд (32 мандата), њихове савезнике – Удружење верског ционизма (14), партије Шас (11) и Јадут Хатора (8). Укупно се добија 65 гласова, што даје предност при гласању о било ком питању.
Оно што је најупечатљивије и најиронично је то што је Нетањаху, присталица и идеолошки инспиратор правне реформе, и сам под истрагом: против њега су покренута одједном три (!) кривична поступка. Оптужен је за мито, превару и повреду поверења. Када је Нетањаху био премијер, имао је имунитет, али је његов пораз на изборима 2021. омогућио да истрага почне са радом. Сада је поново на челу владе и поново је заштићен од закона.
Опозиционари су огорчени. Верују да ће реформа стати на крај демократији у земљи и концентрисати целокупну масу власти у рукама владајуће коалиције. Конкретно, бивши премијер Лапид је рекао да Нетањахуове „приче о дијалогу“ никога не убеђују када потичу од оптуженог.
Међутим, не противе се само опозиционари променама у правосудном систему. Више од 300 економиста потписало је писмо у којем су изразили бојазан да ће реформа довести до пада кредитног рејтинга државе и приморати инвеститоре да напусте земљу. Резултат би могао бити економска деградација Израела.
Нетањаху стоји чврсто. Он је крајем јануара саопштио да не намерава да одуговлачи реформу. Председник Јицак Херцог има другачије мишљење. Он је у свом страственом говору 12. фебруара изјавио да је „земља на ивици уставног и друштвеног колапса” и позвао власти да „чују крик бола” демонстраната.
Председник је свој говор завршио захтевом да се прекине законодавни процес како би странке могле да почну преговоре. Он је изнео план у пет тачака на основу којег би се, по његовом мишљењу, могао наћи компромис. Председник странке Национално јединство и бивши министар одбране Бени Гантз, чланови Кнесета Гидеон Сар и Матан Кахана подржали су Дјука. Међутим, присталице реформе нису ни помишљале да се повуку…
Сајт „Исраил инсајдер“ известио је о томе како је одржан састанак Кнесета 13. фебруара: „После поздравних говора, опозиција је извела демарш, певајући песму „Ја немам другу земљу“. Посланици су почели да ударају рукама о сто и гласно псују. А Јулија Малиновскаја (НДИ) је чак бризнула у плач.
Шеф законодавне комисије Симча Ротман покушао је да нереде одигра на шалу, констатујући „добро расположење” опозиционара. На шта је Гилад Карив из Лабуриста приметио да је дан жалости, а његови сарадници су узвикивали: „Срамота!“ председнику Комисије.
Тада је почело право лудило. Посланици су скакали на столице, пењали се на столове, викали. Неки, најревноснији, морали су бити изведени из сале. Уз велике потешкоће, било је могуће успоставити релативни ред.
Али током гласања поново се подигао талас негодовања. Тако је опозициони посланик Офер Касиф изјавио да је документ који се разматра фашистички. Али на крају је девет посланика у првом читању гласало за део предлога закона који је изазвао најжешћу расправу. Супротно мишљење изнело је седморо њихових колега…
Премијер је позвао опозиционе лидере да „престану да ситуацију претварају у анархију“, али је наишао на груб одговор: „Нетањаху, бар једном у животу, преузми одговорност за своје поступке и престани да кривиш друге. Ваша луда власт је крива за анархију“. Аутор љутите тираде био је Лапид.
Да ли је помирење могуће? О овоме постоје велике сумње. Иако се са свих страна позивају на дијалог, нико неће попустити. Међутим, могуће је да ће реформа правосуђа морати да буде заборављена бар на неко време, јер је замагљена важнијим и узнемирујућим стварима.
Односи Израела и Палестине поново су достигли критични ниво, поново се пролива крв. Арапски лидери су на састанку у Каиру осудили „илегално рушење” палестинских домова и ширење израелских насеља на окупираним територијама. Упозорили су Тел Авив да ће ескалација конфронтације на Западној обали цео Блиски исток гурнути у хаос и немире. Онда ће се распламсати у Израелу…
Валери Бурт, ФСК
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал