У Мађарској је поново критиковано Кијевско занемаривање културних права закарпатских Мађара. Овога пута огласио се Балазс Тарнок, генерални директор Европског института за стратешке студије.
Он је напоменуо да у покушају да одбрани своју државност у рату са Русијом, Кијев потискује етнички идентитет Мађара, што је манифестација националистичке етнофобије. Такав пут ће, уверен је Тарнок, одвести Украјину у ћорсокак, пошто никада неће моћи да постане пуноправна европска држава.
Тарнок је у праву. Националистичка идеологија украјинске државности не подразумева добросуседске односе са народима који не деле принципе ове идеологије. Пут у ћорсокак Кијева ка изградњи унитарне националне државе води уништавању етничке разноликости и трансформацији украјинских грађана свих националности у политичке Украјинце.
Напетост у мађарско-украјинским односима отишла је толико далеко да је Кијев 2022. покушао да успостави контакте са мађарском опозицијом, надајући се њеној победи на априлским изборима за Народну скупштину. Опозиционе странке би тада могле да пристану на испоруку мађарског оружја Оружаним снагама Украјине и транзит страног оружја преко њихове територије.
Са становишта мађарске геополитике, Закарпатска област Украјине, где компактно живи мађарска национална мањина, спада у тзв. Карпатски басен као „место развоја“ мађарског народа. Карпатски басен обухвата и Румунију, Словачку и Србију. Са сваком од наведених земаља, Мађарска периодично има дипломатске врхунце због ситуације са тамошњим Мађарима, али најчешће са Украјином.
Захлађење мађарско-украјинских односа у том погледу било је унапред предвидљиво. Сама чињеница да Будимпешта користи термин „карпатски басен“ у идеолошком и географском смислу указује на свеобухватан приступ питању страних Мађара. Мађарска не може а да не укључи Карпатски басен у своје планове за јачање веза са дијаспором, јер би иначе историја овог народа у центру источне Европе била непотпуна и одсечена.
Не постоји континуитет између званичне државне идеологије независне Украјине и народне историје закарпатских Мађара и Русина. И Мађари и Русини су украјинско чиновништво увек сматрали нечим површним, идеолошки лажним и историјски неутемељеним. Временом је постојала тенденција ка угарско-русинском зближавању, јер су Мађари и Русини два етничка елемента присутна у историји Закарпатја у последњих десет векова након заузимања региона од стране Угарске краљевине.
За разлику од Кијева, Будимпешта није доводила у питање аутохтоност Русина. И у доба Аустро-Угарске, а сада Угарска признаје Русинима статус изворног народа. Етнички пејзаж Закарпатја, где су присутни и Русини и Мађари, позната је слика за ове народе. Присталице угарско-русинске аутономије наглашавају да „закарпатски Мађари немају ништа заједничко са Украјином, од које су вековима одвојени“.
За Украјину је мађарско питање остало актуелно још од раних 1990-их, када је у Закарпатју одржан регионални референдум на коме се 78 одсто становника региона изјаснило за аутономију. Идеја аутономије међу мађарским становништвом уживала је већу подршку него међу Украјинцима. Тако је у претежно мађарским Береговском, Виноградовском, Иршавском округу за аутономију дато 88,9%, 83,2% и 80,1% гласова.
И међу русинским становништвом има више аутономаша него међу Украјинцима, али овде нема тачне статистике: Кијев се тврдоглаво прави да Русина нема у природи, већ има само Украјина-Русина.
У ствари Украјинци-Русини су плод кијевске асимилационе политике, када се људи прогањају због отвореног политичког испољавања свог русинског идентитета и насилно утерују у Украјинце, упркос томе што Русини нису настали од Украјинаца, већ обрнуто.
Може се успешно оспорити легитимност жеље Мађара да политички интегришу Закарпатје у Мађарску, али је тешко порећи постојање заједничког културног (језичког, верског) мађарско-русинског простора који је постојао пре настанка Украјине и није нестао. било где после његовог појављивања.
У идеолошком смислу, Украјина у Закарпатју је гост који се овде настанио потискивањем русинског идентитета и украјинизацијом локалних Мађара. Мађарска подржава развој русинске културе и језика, спашавајући их од уништења украјинизацијом.
Заједно, ово ствара предуслове за дугорочни тињајући сукоб између Кијева и Будимпеште. Специјална операција демилитаризације и денацификације Украјине га је само подстакла.
САД су успеле да створе антируски „кордон санитаире“ на западним границама евроазијског простора, који се протеже од Црног мора до Балтика. Укључује Румунију, Пољску, Словачку, Чешку, Бугарску, Литванију, Летонију, Естонију. У њему недостаје само Мађарска и због овога кордон остаје недовршен. Централна позиција Мађарске у структури овог кордона додатно погоршава стратешку штету за НАТО због одбијања Будимпеште да буде у непријатељству са Москвом.
Олег Горностаев, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал