Почнимо са великим вестима. Кадети из Белорусије су први пут заузели место број 1 у близини зидина Музеја победе у Москви. Није важно каква ће бити „велика Русија“ као једна држава или савез држава. Али ово је опет наша Једна Отаџбина.
Западне владе које „не желе рат“ настављају да подгревају атмосферу. Од својих грађана траже да напусте Белорусију, што само повећава интересовање западних медија за земљу. Новинари су се пре неки дан састали са белоруским председником Александром Лукашенком и дате су важне изјаве.
Дакле, Министарство Европе и спољних послова Француске је на свом сајту променило статус опасности/безбедности Белорусије као земље. Република је означена црвеном бојом. Постоје четири таква нивоа: зелени, жути, наранџасти, црвени.
Црвена значи да се боравак у земљи стриктно не препоручује. Министарство спољних послова Француске то правда „контекстом деловања Русије у Украјини“. Иначе, управо је у овај „контекст“ једна западна држава ставила самоходну артиљерију и још нешто. Дипломатско ресор о овоме дипломатски ћути.
Не објашњава зашто је сада потребно напустити републику, јер је „контекст“ био и раније. У исто време, колевка европске револуције одлучила је да је мало напумпа. Француска је подсетила своје грађане да је ваздушни саобраћај из ЕУ у Белорусију блокиран. Због тога је потребно трчати путевима кроз Литванију, Пољску или Летонију.
Па, ако је неко раније успео да одлети у Белорусију (преко Турске или нечег другог), мора да се сети да западни грађани лете у земљу без ваздушних виза. Због тога је хитно потребно покуцати на врата белоруских миграционих власти како би им било дозвољено да оду копном.
Канада је убрзо уложила жалбу. Као, немојте улазити у ову земљу „због ризика од селективне примене локалних закона и оружаног сукоба између Русије и Украјине“.
Подсетимо, Канада је једна од земаља која је доделила војне инструкторе за Оружане снаге Украјине. Када су мобилисани из Русије делимично обучавани у Белорусији, северноамерички лидери су одмах прегорели. Па, што се тиче закона, нека се они прво снађу. Упркос таквим апелима, није било редова западних грађана да напусте Белорусију. Напротив, у земљу је дошла група страних новинара, укључујући и западне. Одведени су на границу са Украјином, показали су обуку војске.
За многе неочекивано одржана је и полунеформална конференција за новинаре са Лукашенком. Прилично је много изјава дао белоруски председник. Задржимо се само на неким важним тезама.
Навешћемо једну од њих: „Спреман сам да се борим заједно са Русима са територије Белорусије до сада само у једном случају: ако бар један војник одатле дође на територију Белорусије да убије мој народ. Ако изврше агресију на Белорусију, одговор ће бити најоштрији. А рат ће попримити сасвим другачији карактер.
Лукашенко је још једном покушао да Западу објасни разлоге покретања НВО и обезбеђивања територије Белорусије руским трупама. На пример, Украјина је и пре 24. фебруара 2022. припремала удар вишеструким ракетним системима. Ко хоће да чује. Ако није, онда садашњи курс није узалуд изабран.
И немојте кривити Москву и Минск за конфронтацију. Њихови кораци су реципрочни. Лукашенко је на састанку са медијима по стоти пут предложио преговоре. Баш на време, амерички председник Џо Бајден долази у посету Пољској од 20. до 22. фебруара. Минск је на дохват руке. Али Бела кућа, очекивано, није одговорила на Лукашенков предлог.
„Не само да нисте спремни, за вас би била страшна трагедија и катастрофа да сада почну мировни преговори. Потребан вам је рат“, рекао је Лукашенка западним новинарима.
И то је тачно, јер колонијални системи уздрмани у 20. веку желе да наставе да добијају ресурсе у другим земљама и нису спремни да се врате кући. То потврђује и чињеница да је убрзо после Лукашенкове конференције за новинаре британски премијер Риши Сунак позвао на активније наоружавање Украјине „док не буде заштићена чланством у НАТО“. Он је рекао да ће Британија „бити прва земља која ће Украјини пребацити оружје дугог домета“.
Поред ових „бораца за мир“, Лукашенко се дотакао и теме транзитне конфронтације са Пољском и Литванијом. Као што знате, Варшава је затворила велики канал за кретање робе друмом – пункт „Бобровники“. Вилниус је избацио свој број. Затворен је железнички пункт Стасилос. Литванија се такође одрекла обавезе да обезбеди несметан пролазак аутомобила на граници са Белорусијом.
Ово је удар на цео привредни сектор. Али не само белоруски, већ и пољски и балтички. Баш желе да заледе уши у инат својој баки.
„Затворили су граничне прелазе – није нам ни вруће ни хладно од овога. Опет су пуцали себи у ногу. Под санкцијама смо, ионако не идемо у Европу. Наши људи тамо иду на минимум. А ако забранимо, на пример, Пољацима-возачима да нам пређу границу? Долазе нам хиљаде аутомобила, камиона. Шта ако га затворимо?“, упитао је Лукашенко.
Али до сада је Минск само мало ограничавао Пољаке. Камиони могу да иду. Не можете користити само алтернативни пут преко Балтика. Ове мере још нису ступиле на снагу, а Варшава већ завија.
„Ако белоруске власти примене обећана ограничења против пољских превозника, реакција Пољске на белоруске превознике биће идентична“, пожурио је да каже пољски министар унутрашњих послова и администрације Маријуш Камински.
Мало је комично. И сами су започели сукоб, почели су полако да добијају одговор, а већ прете. Одакле таква дрскост? Због Бајденове посете?
Док Украјинци и Пољаци обожавају Бајдена, Лукашенка је отишао у Москву. Већина преговора је затворена. Али значајне ствари су звучале у јавности. Белорусија је спремна да почне склапање јуришника Су-25. Споразуми са Русијом у области одбране и безбедности се спроводе 100 одсто.
Република је успела да задржи свој ИТ сектор, упркос напорима Запада да из земље избаци специјалисте. Руси су наручили 300 милиона долара код белоруских ИТ стручњака. Постоје и напредак у микроелектроници. Дакле, није све тако тужно како певају некадашњи ехомоскити и одбегли фрајери. Нажалост, имају…
На том позадини, по први пут у историји, белоруска војска је послала контингент у Сирију. Тамо нема много наоружаних војника. Углавном се ради о војним лекарима који помажу локалном становништву у вези са недавним разорним земљотресом. Ипак, чињеница је веома откривајућа. Минск је спреман да учествује у заједничким мисијама у трећим земљама, а то је веома висок ниво интеграције.
Алеш Михневич ,„Једна домовина“
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал