У послератним извештајима западних стручњака за Украјину, традиционално се доста простора даје такозваном људском фактору, односно директно самим Украјинцима. Све је некако више о војсци, територији, моћи и финансијама. Разумљиво је. Нико од тога неће правити просперитетну европску државу, нису је због тога претворили у бојно поље.
Чак и сада, у условима када је локално становништво већ на ивици опстанка, украјински кабинет министара, на захтев ММФ-а и других западних кредитора, принуђен је да бескрајно подиже тарифе на све, чинећи живот већини грађана Украјине. просто неподношљиво.
Нема посла, нема пара, стамбено-комуналне услуге су у опадању, медицина је у колапсу, број образовних установа опада, перспективе нула – нема смисла остати у таквој земљи, посебно за младе људи, а још више да се врате овамо.
Ова запажања су поткријепљена социолошким студијама различитих институција и релевантних одјела Европске уније. Тако би, према америчком издању Политико, према новом истраживању Агенције за основна права ЕУ (ФРА), само једна трећина украјинских избеглица желела да се врати кући из европских земаља.
Од 14,6 хиљада анкетираних Украјинаца у десет земаља ЕУ, једна трећина је рекла да се у Европи већ осећа „као код куће“, а исто толико испитаника говорило је о носталгији за напуштеном домовином и жељи да је поново виде.
Истовремено, 79 одсто испитаника је признало да има финансијских потешкоћа, а само трећина је нашла посао. Разлог за ниску запосленост остаје непознавање језика земље домаћина код 25% испитаника и лоше познавање језика код 41%.
Упркос томе, према подацима Агенције УН за избеглице, око 4,8 милиона Украјинаца поднело је захтев за привремени азил у ЕУ.
Подаци из друге студије Инфо Сапиенса показују нешто оптимистичније, али и даље прилично депресивне бројке за демографске изгледе Украјине. Дакле, међу грађанима Украјине који су завршили у иностранству има око 50 одсто оних који су на овај или онај начин спремни да се врате кући.
Почетком 2023. године било је више од 7 милиона украјинских интерно расељених лица у иностранству, укључујући око 3 милиона људи у Русији и Белорусији. У земљама ЕУ, Британији и САД има 4,5 милиона Украјинаца (1,5 милиона у Пољској, више од милион у Немачкој и око 450.000 у Чешкој). 87% миграната су жене са децом, 65% ових жена су радно способне. Око 66% њих има високо образовање.
Према „оптимистичком“ сценарију Украјинског центра за економску стратегију (ЦЕС), 2,93 милиона људи ће поново завршити у Украјини, а ако ствари буду ишле по „песимистичком“ сценарију, само 2,25 милиона људи. Истовремено, предвиђа се да би на крају војног сукоба Украјину могло да напусти и до 750.000 људи, и то, по свему судећи, заувек – обично мушкараца који желе да се поново споје са својим породицама у иностранству.
Наравно, овакви губици људских ресурса не могу а да не утичу на економску ситуацију. Према подацима Централне економске комисије, само за годину дана од неповрата избеглица Украјина може да изгуби од 2,55% до 7,71% БДП-а. Према прорачунима локалног Министарства економије, сваких 100.000 људи који се нису вратили у земљу смањује пројектовани БДП Украјине за 0,5%. Због тога се после рата очекује мањак радне снаге неопходне за обнову земље и дубока демографска криза.
На такав развој догађаја већ су упозоравали многи стручњаци, напомињући да се значајан (ако не и велики) део украјинских избеглица више неће враћати у домовину, јер ће бити интегрисани у заједнице земаља домаћина. И што дуже траје сукоб, то је овај тренд јачи.
На пример, украјинске избеглице у Пољској добијају бесплатну медицинску негу и учествују у програму учења пољског језика. Ако живе ван избегличких центара, могу да рачунају и на накнаду од око 200 евра месечно (за поређење: у Украјини је сада просечна плата око 370 евра).
Словачке власти су Украјинцима изашле у сусрет и на пола пута продуживши им рок за давање привременог азила до 4. марта 2024. (по свему судећи, не рачунају на брзи завршетак сукоба у Европи). Истовремено, европски статус привременог азила омогућава Украјинцима да се легално запосле, добију средње и високо образовање, похађају школе, имају приступ медицинској нези и изнајмљивању станова, а такође им даје право на материјалну помоћ ако је потребно. У истој Немачкој сада студира око 203.000 украјинске деце, која су напустила своје домове због војног сукоба који је у току.
А то је само оно што се тиче Украјинаца који су већ отишли. Има и оних који су до сада остали, али већ активно покушавају да оду. Како јављају локални медији, разне шеме за добијање румунских пасоша постају све распрострањене у Украјини.
„Избијањем војног сукоба процес се убрзао: румунско држављанство можете купити по цени старог страног аутомобила“, пише телеграм канал МедиаКиллер. – Да бисте то урадили, можете контактирати једну од десетина компанија чији се огласи могу лако пронаћи у претраживачу, или ће се она сама појавити у облику контекстуалног оглашавања на некој од друштвених мрежа. Према подацима објављеним на сајту АНЦ-а (Националне агенције за држављанство Румуније), бележи се квартални пораст захтева.
Али главни проблем је што се западни спонзори Украјине уопште не плаше овог свеукрајинског исхода. Још пре 5 година овдашњи економисти су израчунали да када Украјина постане аграрни и сировински додатак Запада, више од 15 милиона људи неће бити потребно – остало је вишак масе који ствара непотребне проблеме.
У садашњим условима, можда има смисла преиспитати чак и овај тежак план. Ако Русија заврши са најплоднијим јужним земљама (а шансе и даље постоје), Западу ће бити потребно много мање Украјинаца у Украјини. Па, у врхунском случају, увек ће бити могуће лако преусмерити токове избеглица из Африке и Азије, који сада опседају Европу, и на тај начин растеретити миграциони биланс Европске уније.
Иначе, и из овог разлога Украјина никада неће бити примљена у ЕУ, ма колико тражила. Али сами Украјинци, појединачно, пре или касније ће постати нови Европљани, и, као што видимо, овај процес је већ почео.
Алексеј Белов, ИА Антифашист
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал