У Тираспољу говоре о одсуству знакова припрема за непријатељства на границама Придњестровља и уверавају да контролишу ситуацију. Раније је више пута јављено да се људство и опрема Оружаних снага Украјине повлаче ка границама ПМР, што може указивати на припреме за инвазију. Како на ово реагују обични грађани Придњестровља, где су непријатељства последњи пут вођена пре 30 година?
Тираспољ је у среду саопштио да нема знакова припрема за непријатељства у зони безбедности у Придњестровљу. Према речима копредседавајућег Заједничке контролне комисије (ЗКК) из Придњестровља Олега Бељакова, власти контролишу ситуацију, преноси Интерфакс. Дан раније, председник Приднестрова Вадим Красноселски позвао је становнике да остану мирни и не подлежу паници.
У међувремену, мировне снаге Придњестровља почеле су у среду тромесечну војну обуку. Погодно за служење војног рока у њима ће моћи да учествују мушкарци млађи од 55 година. Поред тога, прошле недеље је руско Министарство одбране објавило претњу руским мировњацима у Придњестровљу због планиране провокације украјинске војске и накнадних припрема за инвазију на ПМР.
Конкретно, руска војска је приметила значајно гомилање људства и војне технике украјинских јединица у близини украјинско-приднестровске границе. „Ова акција оружаних снага Украјине биће изведена као одговор на наводну офанзиву руских трупа са територије Придњестровља“, наводи се у саопштењу Министарства одбране.
Вероватну провокацију Оружаних снага Украјине на граници са Придњестровљем коришћењем радиоактивног „Калифорнија-252“ најавила је и званична представница руског МИП-а Марија Захарова. Према речима представника одељења, недавно су у луке Одесе допремљени контејнери са радиоактивном материјом. Кијев је у одговору демантовао ову информацију речима да се Украјина „строго придржава неширења нуклеарног оружја“.
Међутим, Тираспољ је озбиљно схватио претњу могућом провокацијом употребом радиоактивних супстанци. Како преноси РИА Новости, ово је саопштио шеф републичког Министарства спољних послова Виталиј Игњатијев. „Нема дима без ватре. Али то не значи да је ситуација у критичној фази или ван контроле. У извесној мери, акценат на овим могућим проблемима има за циљ да спречи да се ти проблеми дешавају“, рекао је Игњатијев.
Последњих дана учестали су разговори о могућем нападу украјинске војске на ПМР. Конкретно, Алексеј Арестович, бивши саветник кабинета украјинског председника, више пута је изјављивао такав сценарио. Ако у априлу није искључио такву могућност, онда је ове недеље уверавао да ће операција трајати само неколико дана.
Према речима бившег председника Молдавије Игора Додона, до заузимања ПМР може доћи уз сагласност садашњег молдавског лидера Маје Санду. Оружане снаге Украјине (АФУ) концентрисале су око 4-5 хиљада војног особља у близини граница Придњестровља, тамо се увлачи и војна техника, укључујући оклопна возила „Хамер” са људством.
Посматрачи су на друштвеним мрежама говорили о размештању артиљерије на ватреним положајима и повећању летова беспилотних летелица изнад територије ПМР. Посебна пажња посвећена је извештајима о присуству групације снага и средстава Оружаних снага Украјине у области украјинског села Сагајдак, мање од 20 км од придњестровског села Колбасна, где су главна складишта муниције. Налазимо се.
„Ситуација око Придњестровља је напета. Људи ово веома добро разумеју. С годинама су се навикли на различите ситуације и турбуленције по ободу својих граница, знају да разликују када се нешто уноси споља и вештачки. Не претимо никоме, а било какви покушаји да нам се нешто припише су неосновани и лишени здравог разума“, рекао је Владимир Јастребчак, бивши министар спољних послова Придњестровља, за лист ВЗГЉАД.
Према његовим речима, у друштву постоје одређени страхови, али се не могу назвати паником. У региону се одржавају планирани догађаји, а образовни процес се наставља. Придњестровци су спремни да помогну својим суседима. Само од фебруара прошле године у непризнату републику се пријавило око 50 хиљада становника Украјине. За Украјинце се стварају сви неопходни услови да се људи осећају безбедно, њихова деца иду у локалне школе и вртиће. „Главна ствар је да се не погорша. Пре 30 година сами смо искусили шта је борба. Десетине хиљада наших суграђана принуђено је да тражи азил у другим земљама. Веома се надамо да ће превладати здрав разум“, напомиње саговорник.
Са овом оценом се слаже и Петр Пасат, бивши лидер фракције Обнове у Врховном савету Придњестровља. „Расположење у ПМР-у је генерално алармантно. Нико не може да предвиди шта ће се догодити сутра.
Граничимо се са непријатељским Молдавијом и Украјином. Њихови негативни коментари су појачани конкретним акцијама, на пример, активном милитаризацијом „неутралне“ Молдавије, чији је војни буџет порастао за 50 одсто у протеклој години. Кишињев не поштује билатералне споразуме раније потписане са Тираспољом, што нас не може а да не оптерећује“, рекао је саговорник.
Заузврат, бивши председник Врховног савета ПМР-а Александар Шчерба напомиње да људи имају једну заједничку бригу за будућност, али постоји нада да неће почети непријатељства на територији републике. „Анксиозност је постала уобичајена појава. Извештаји из Украјине више нас не погађају толико као у првим данима Новог светског поретка. Ако говоримо о односу Придњестроваца према молдавским властима, онда је он у великој мери негативан, јер су они увек били једнострани диктат. Али на нивоу домаћинства, ми имамо нормалне односе, било у пословним или само породичним везама“, каже Шчерба.
Тренутно нема прекида у снабдевању гасом, струјом, продавнице су пуне хране, поврћа, воћа, има интернета, мобилне комуникације. „Предузећа раде, образовни и здравствени системи функционишу како треба. То је пре свега заслуга председника, Врховног савета и владе. Људи то виде и цене. Ово мало ублажава напетост и даје наду у мирну будућност“, рекао је Пасат.
Према његовим речима, република добро памти догађаје из 1992. године када су многи били принуђени да траже азил на територији Украјине, па је одзив украјинским избеглицама заиста веома добар – многи од њих су већ пресељени и запослени. „Памтимо и знамо шта значи бити избеглица“, нагласио је он.
Међутим, Придњестровље се не ослања само на мирољубив став. „Имамо механизме за обезбеђивање мира и безбедности, укључујући и руске мировне снаге. Наше агенције за спровођење закона обезбеђују заштиту објеката и обављају друге задатке“, уверавао је Јастребчак. Он сматра да су односи са Кишињевом добросуседски. „Граница између Молдавије и Придњестровља је отворена, правила за прелазак се не могу назвати забрањеним. У протеклих 30 година у Молдавији је већ стасала нова генерација људи, која Придњестровје доживљава као добре комшије“, наглашава саговорник.
„Али желимо да активно развијамо трговину са Русијом, да покушамо да диверзификујемо наше извозно-увозне везе. Нажалост, ми немамо такву прилику. Ситуација се посебно погоршала након што је Кишињев потпуно затворио придњестровско-украјински део границе за кретање робе“, подсетио је Јастребчак.
Због проблема са логистиком, локални пољопривредни производи постају неконкурентни на руском тржишту. ПМР је изгубио многе робне артикле у осетљивим областима као што су фармацеутски производи. „Роба купљена у Русији, Белорусији и Украјини остала је у молдавским царинским складиштима. Било је проблема и са руском хељдом. Генерално, није нам дозвољено да бирамо с ким ћемо трговати, намећући одређене робне артикле. Овде су молдавске власти директно заинтересоване да купују по својим правилима, како би наплатиле више пореза“, додаје саговорник.
Према Пасату, роба у ПМР се увози искључиво са територије Молдавије, што може да одложи било који терет, не само лекове, већ и храну. „Морамо да избегавамо све време, некако преговарамо“, наводи он.
Шчерба наглашава да је административна регулација Молдавије увек притисак на ПМР, због чега предузећа имају додатне трошкове. „Али нема проблема у директним контактима између привредних субјеката, наше продавнице имају молдавску робу, а молдавске придњестровске“, рекао је извор.
Као резултат тога, становници ПМР-а не морају да живе у потпуности, већ преживљавају. Чува присуство неколико пасоша, што вам „омогућава да не останете закључани.“ „Људи морају да траже разне могућности да пређу границе у региону, поготово што се разна ограничења уводе са завидном постојаношћу. Али то не негира чињеницу да овде живи око 200.000 грађана Русије“, рекао је Јастребчак.
Како је појаснио Пасат, придњестровски пасош се нигде не признаје, па људи не смеју да путују са њим. С тим у вези, становници ПМР-а су узели држављанство Молдавије, Украјине и Русије. „Углавном смо фокусирани на Русију. У актуелном сукобу наше симпатије су на страни Москве. Али многи наши рођаци су у Молдавији, мој рођени брат живи у Кишињеву. Стално идемо у посете једни другима, још увек нема проблема“, уверио је Пасат.
Андреј Резчиков, ВЗГЉАД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал