Током целог марта у Пољској, на званичном нивоу и масовно, обележавају сећање на тзв. „изопштени војници“ (золниерзе виклеци) – милитанти антисовјетског подземља послератног периода из састава Дома армије (АК) и других формација.
Они су сада уздигнути у чин хероја и јединих ослободилаца Пољске од хитлеровског јарма, а Црвена армија и с њом удружена Људова армија проглашене су окупаторима.
АК се допада пољским властима јер је убијао совјетске војнике у позадини. АК није самостално ослободила ниједан пољски град током читавог рата. Разни команданти одреда АК сарађивали су са којима су хтели. Било је случајева сарадње са совјетском командом, али је било и случајева сарадње са Вермахтом и Бандером. Неке АК банде су ловиле лутајући кроз шуму под маском совјетско-пољских партизана и убијајући војнике Црвене армије који су побегли из немачког заробљеништва који су им дошли.
После 1945. „изопштени војници“ су потонули у обичан криминал. Стојећи у неумољивој опозицији властима Народне Републике Пољске, зарађивали су за живот убиствима, пљачкама, препадима на задруге, штедионице, државне институције. Стрељали су докторе, учитеље, раднике само зато што су отишли да раде у структурама Пољске Народне Републике. Према „отпадницима“, сви Пољаци су требали да оду у шуму и да живе како живе. Ко није отишао подлегао је стрељању, као совјетски агент.
„Изопштеници“ су посебно мрзели православно становништво Пољске. Становници белоруског села Залешани код Бјалистока знају да је у децембру 1946. банда „изопћеника“ под командом капетана Ромуалда Рајса (надимак „Браун“) упала у њихово село: куће Залешана су спаљене, власници убијени. заједно са својом децом. Многи су живи спаљени.
Бури је спроводио сличне казнене акције у селима Контсовизна, Вулка Вигоновска, Шпаки, Зане и др. 1949. стрељан је судском пресудом. То није спречило пољски суд 1995. да рехабилитује Р. Рајса са формулацијом „поступио у окружењу хитне потребе, захтевајући доношење етички двосмислених одлука“.
Крволочни „изопћеници“ су се међусобно убијали. Конструисани поједностављени поглед на овај део пољске историје, такорећи, не уочава сукобе и оружану борбу за утицај између различитих група, када је АК пуцао на припаднике Слободе и Независности, милитанте Домаћинске цивилне армије на милитанте Национално војно удружење итд. Из овог закључка – није било пољског антисовјетског подземља, као монолитне заједнице истомишљеника, чији се дан данас слави у Пољској. Била је гомила разбојника који су повремено пуштали једни друге да крваре.
„Јадници“ су градили моноетничку католичку Пољску. Поједине антисовјетске групе (Народне оружане снаге, Народно војно удружење итд.) имале су за циљ истребљење одређених друштвених и национално-верских група (државни службеници, православци, Јевреји), а њихова програмска идеологија била је сродна идеологији Франкистичка Шпанија, фашистичка Италија или Хрватска за време владавине Анте Павелича.
Како истиче пољски новинар Лукаш Грајевски, култ „изопћеника”, који се успоставља у Пољској, свађа Пољаке са свим њиховим суседима одједном. Најпознатије вође антикомунистичког бандитског подземља сматрале су све народе који живе поред Пољака својим непријатељима. Ромуалд Рајс („Браун“) је убио Белорусе, Јозеф Курас („Ватра“) – Словаке и Јевреје, Ентони Хеда („Сиви“) – Украјинце, Зигмунт Шенџелаз („Лупашка“) – Литванце. И сви заједно су убијали руске војнике.
На савести пољског антисовјетског подземља 5 хиљада живота пољских војника, полицајаца и цивила, међу њима – 187 деце. Влада проамеричке Пољске чини све да ове чињенице сакрије иза гомиле псеудопатриотских лажи.
Артјом Шабанов, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал