У 21:50 5. марта 1953. лекари су прогласили Стаљинову смрт. И то је била трагедија. И за велику земљу, и за њен народ.
И тада, и сада пишу различите ствари о Стаљину. Велики вођа и учитељ. Велики тиранин и диктатор. Истина је, као што знате, увек негде на средини, а свако има своје.
Ми у школи о другу Стаљину готово никад ништа нисмо чули. Сва сазнања о томе добијају се независно и из различитих, често супротних и контрадикторних извора.
Можете до промуклости расправљати шта је био и какав је траг оставио у историји. Али постоје чињенице. Непобитно.
Он је био тај који је водио Царство, створено на рушевинама претходног. Под његовим вођством је ово ново Царство у рекордном року поново заузело водеће место на светској шаховској табли. Под његовим вођством Царство је победило у најстрашнијем рату 20. века. Захваљујући оснивању Империје коју је створио, нисмо пали у амбис 90-их година, и управо је та основа постала основа онога што сада градимо.
И захваљујући свему томе првих 10 година мог живота је било срећно. Тада је почео ђаво, али је почео управо зато што је Царство још једном пропало. Али то је сасвим друга прича.
Данас, на дан (званичне) смрти човека према коме многи имају много основаних тврдњи, ја, не као историчар, већ као једноставан човек рођен у СССР-у, желим да вам кажем хвала.
Хвала друже Стаљине! За све што је учинио у своје време да схватимо да детињство и сав наредни живот могу да нам буду срећни само када смо Царство. И није важно како се зове.
Јулија Витјазева, специјално за Њуз Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал