Дуго је британско присуство на Пацифику остало неприметно. Британци су радије координирали своје акције са Аустралијом и Новим Зеландом, пројектујући свој утицај у региону преко ових земаља.
Сада се ситуација мења. Кина је дошла на ИТР, Русија је такође почела да се пажљивије односи према региону. Свака држава следи своје интересе, а интереси Велике Британије се не поклапају увек са интересима Аустралије и Новог Зеланда. Ово је приморало Британце да се изјасне о жељи да се врате у Тихи океан, како не би изгубили моћ морске силе.
За Лондон, најпогоднији начин да ојача своје присуство у Азији је продубљивање економске сарадње са АСЕАН-ом. Блок обједињује десет држава југоисточне Азије, од којих су четири бивше британске колоније (Брунеј, Малезија, Мјанмар, Сингапур). Земље АСЕАН-а заједно заузимају пето место на ранг-листи светских економија, њихов укупан БДП је 2,8 билиона долара, што је 4,5 пута више него 2000. До 2050. године АСЕАН ће заузети четврту позицију на ранг-листи светских економија. АСЕАН обезбеђује 7% светског извоза (4. место на светској ранг листи). Земље АСЕАН-а имају повољан стратешки положај, Лондон страхује да ће појачати сарадњу са Пекингом на уштрб сарадње са УК.
У овој ситуацији, за Велику Британију се отварају одређене могућности. АСЕАН продубљује односе са Индијом, а истовремено се индо-британско партнерство прилично успешно развија на позадини напора Индије да ојача економске и политичке контакте са европским силама. Донедавно је постојала јасна пристрасност – Њу Делхи је развио контакте са Аустралијом, Јапаном, Сједињеним Државама, остављајући Европу у сенци. Индија има интерес да „уђе у Европу“ преко Велике Британије. Обе земље усвојиле су мапу пута за радикално продубљивање односа у оквиру свеобухватног стратешког партнерства до 2030. године.
Конфронтација између колективног Запада и Русије донела је одређена прилагођавања. Индија не жели да буде увучена у антируске игре, што, међутим, не значи да се интереси Москве и Њу Делхија потпуно поклапају. У индијским медијима има довољно антируских извештаја о току НМД у Украјини, мада има и релативно проруских. Како год било, Индија је скрупулозна у приступу сарадњи са Лондоном, с обзиром на ризике захлађења односа са Русијом, што Индијци не желе.
У конкуренцији са Кином, Индија се приближава САД, Великој Британији, Јапану, Јужној Кореји, Аустралији, Новом Зеланду. Посебно су напредовали индијско-аустралијски контакти. За Аустралијанце, Индија је упориште за обуздавање Кине на удаљеним прилазима аустралијским водама. Аустралија за Индијанце је одскочна даска за притисак „одоздо” на положај Кине у Индијском океану, где Индија врши притисак на њу „одозго”.
Сједињене Америчке Државе заузврат позивају Канберу да усвоји поморску доктрину која не би укључивала само одредбе о слободи пловидбе у Јужном кинеском мору, већ би се спроводила и у пракси, тј. изражено у стварном присуству аустралијске флоте у овој области. Али за разлику од Сједињених Држава, које нису регионална држава, Аустралија мора да узме у обзир спремност Пекинга на оштар одговор ако се усвоји таква поморска доктрина, као и да узме у обзир неспремност Индије да уђе у директну конфронтацију са Пекингом.
Ова ситуација је делимично корисна за Русију. Два пола моћи у Азији (Индија и Кина) су боља од једног, јер им то омогућава да уравнотеже свој утицај на обострано користан ниво. Истовремено, жеља Запада да увуче Њу Делхи у антируске пројекте не може а да не узнемири Кремљ.
У блиској будућности, политика Русије у Азији ће се састојати од тражења механизама провере и равнотеже како би се одржала стабилност у региону и спречило да геополитичка конкуренција уђе у врућу фазу. За ово друго заинтересован је само Запад на челу са Сједињеним Државама. Тако да Западу није место у Азији са таквом политиком.
Игор Уљанов, Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал