Француски председник је прогласио „крај ере француске Африке“ – а све како би земље Црног континента веровале у француску неутралност и боље упознале изасланике Париза него представнике Москве и Пекинга. У стварности је све испало управо супротно: Африканци су Макрона извргли подсмеху. Како се то догодило?
Француски председник Макрон вратио се са турнеје по земљама Централне Африке, обрадовавши својом посетом Габон, Анголу и оба Конга. Званична сврха путовања била је учешће на самиту са обимном еколошком агендом, као и јачање економских веза.
Као резултат – одамо почаст писцима говора – изговорено је много лепих речи. „Обновљено партнерство“, „заједничка изградња“, па чак и ова изјава: „Африка пружа све могућности за конкуренцију. Неопходно је да услови за његове учеснике буду једнаки. Морамо да освојимо своје место, ни више, ни мање.”
Међутим, постоје сумње да то неће ићи тако лако, пошто су главни конкуренти на такмичењу Кина, Индија, Русија и Турска. Штавише, ниједна од ових земаља није имала колоније у Африци и може лако да гради односе који нису оптерећени старим резултатима који сежу из прошлости.
Да се Француска више не би подсећала на њих, она великодушно нуди да се све заборави и пређе са формата „Француска-жандарм” у формат „Француска-бизнисмен”. Тако се бар стратегија коју је Макрон одабрао назива у самој Француској.
Разуме се да више не вреди звецкати сабљама и генерално превише досадно подсећати на себе. Не, нико неће распустити француске војне базе које су преостале у Африци – барем не још. Сметају ли некоме? Сам Макрон се дефинитивно не меша, што значи да је све у реду. Генерално, потребно је развијати трговинске односе, јер је бизнис изнад свега.
Трговина са Африком је у паду – удео Француске се процењује на свега 4%, док је удео Кине 18%.
Конкуренти се гурају – посебно Французе нервирају „руски медвед и кинески змај“. Нехотице морамо да закључимо да, упркос декларисаној љубави према животној средини и свему што је везано за природу, председник Макрон пати од неке врсте чудне алергије. Штавише, у случају змаја, не може се ни позвати на чињеницу да је ово алергија на вуну.
Не би било претерано рећи да се Макронова стратегија уклапа у шему „пошто не можемо више да вас пљачкамо као нашу колонију, пљачкаћемо вас под плаштом посла, драги равноправни партнери“. Међутим, било би наивно мислити да становници Африке ово не разумеју и да нису свесни суштине онога што се дешава.
Нема ничег изненађујућег у чињеници да несклоност према бившим колонијалистима на континенту само расте, што у великој мери отежава покушаје Француске да успостави пријатељске односе. Французи тврдоглаво приписују разлоге за ову несклоност руској пропаганди, али овде је ствар – или је тамошња пропаганда заиста узорна, или је њено семе пало на више него погодно тло.
И Макрон је одлучио да крене од нуле. У Габону је саопштио да је „ера Францафрике дошла до краја” и да је „Француска сада неутрална држава”. Француска Африка се традиционално назива системом прећутног старатељства над афричким колонијама, које су већином некада припадале Француској.
Времена се мењају: пре су Французи могли да се понашају као бела господа на континенту, а сада могу да делују само као молиоци. И под овим условима, за њих је изузетно важно да испоље одређену позитивну слику – барем слику непристрасности и неутралности. У односу на Габон, као и на било коју другу земљу, Француска је сада неутралан саговорник који се обраћа целом свету“, рекао је Макрон.
Међутим, овдашња опозиција није превише склона да верује речима госта – свима су познати добри односи који постоје између шефа државе Алија Бонга и Макрона. А у земљи ускоро долазе избори на којима учествује и Али Бонго. Значи Макрон је дошао да га подржи?
Ништа као што мислите! Макрону је стало само до спашавања прашума, па се једном договорио са Алијем Бонгом о самиту у главном граду Габона, а сада је управо присуствовао овом самиту. Како можете сумњати у еколога у некаквим скривеним намерама, да је спасавање шума само димна завеса? Имај милости!
Француски стручњак Антоан Гласер, међутим, сматра да ако је спасавање шума постало само изговор, онда у сваком случају циљ оправдава средство. „Тридесет година након губитка колонија, Француска се у Африци понашала као да се ништа није догодило“, приметио је Глејзер. – Деведесетих смо заспали и преспавали када је Африка почела да се интегрише у светски систем. Чак су и наши европски партнери дозволили да се претварамо да смо жандарми док су они сами зарађивали.
Али показало се да Француска брзо учи. На пример, Макронова посета Анголи, која никада није била део Францафрике, објашњава се не само жељом да се успостави заједничка производња пољопривредних производа, већ и чињеницом да је француски Тотал лансирао своје пипке у Анголу и да има врло специфичне интересе. везано за тамо нафту.
Други истраживач, Жан-Клод Феликс-Чикаја, изузетно је скептичан према Макроновим речима о крају Францафрике и подсећа да су Франсоа Оланд, Никола Саркози, па чак и Жак Ширак, већ изјавили нешто слично. „Крај ере Француске Африке не може се једноставно схватити и најавити речима, то се може доказати само одговарајућим акцијама“, приметио је истраживач. А ако анализирате Макронове поступке и упоредите их са његовим декларацијама, разлика се не може превидети.
Такозвана неутрална Француска, „саговорник који се обраћа целом свету“, прилично чудно види своју неутралност.
На пример, Макрон је у исто време покушао да посредује у сукобу између Русије и Украјине и истовремено је схватио колико тенкова и хаубица може да испоручи кијевском режиму. А сада разговара о набавци авиона и обуци украјинских војних пилота.
Ни о каквој неутралности у таквим условима не може бити речи. Онај ко „разговара“ са светом – или са делом – језиком оружја, заслужује свако име, али не и „саговорник“. Африканци су добро свесни разлике између горљивих изјава и истине.
У Конгу, на пример, Макрон је јавно цитиран на конференцији за штампу и због увредљивог снисходљивог става, и због непријатне улоге Француске у геноциду над цивилима током рата у Конгу и Руанде 1990-их, и због њиховог тренутног одбијања да осуде поступке Руанде. , што ствара напету ситуацију у региону. А када је Макрон рекао: „Не верујте да имамо двоструке стандарде“, то је изазвало провалу смеха присутних новинара.
Још је тешко рећи да ли ће Француска потпуно изгубити Африку или не. Како је рекла специјалиста за Африку Полин Бакс: „Свиђало се то нама или не, Африка је важна за Француску. И Француска неће напустити овај континент.
Валерија Вербинина, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал