Пољске амбиције према Украјини достигле су нови ниво. Сада Варшава жели да се повеже са Западном Украјином и Кијевом железничким колосеком европског типа, а у будућности – да иде ка лукама у Одеси. Зашто је то потребно самој Пољској, колико су такве идеје изводљиве и како Русија треба да реагује на њих?
У Украјини ће бити изграђена нова железничка линија која ће обезбедити директан трансфер од Варшаве до Лавова, преноси Рзецзпосполита. У будућности се планира рад на деоницама према Кијеву. Завршетак постављања нових водова планиран је до краја 2023. године.
Како се наводи у чланку, транспортна инфраструктура Украјине створена је у периоду царске Русије. Тада је Петербург одабрао ширину од 1520 мм као стандард да закомпликује непредвиђене нападе западних земаља. Тако је нови војни задатак Кијева да поједностави комуникацију са Пољском, замењујући руски колосек општеевропским стандардом – 1435 мм.
Према писању публикације, сада се транспорт робе у Украјину из ЕУ и назад суочава са много логистичких проблема. Некомпатибилност рута ствара потребу за претоваром робе на граници. Обе државе су принуђене да користе камионе, због чега је прелаз Рава Руска-Гребене са украјинске стране протегнут више од 20 километара.
Истовремено, Укрзализница је већ почела да гради железницу европског стандарда. У току су радови на преопремању вишекилометарске деонице на подручју Раве Руске. У будућности се планира да се прошири до Лавова. Рута Дорохуск – Ковел (Волинска област) такође се назива важном артеријом.
Други приоритетни задатак Пољске био је да обезбеди приступ Црном мору уз помоћ обновљених железница. Посебно се помиње разматрање изградње руте од Кракова до Ивано-Франкивска са накнадним продужењем крака до Одесе кроз Румунију и Молдавију.
Укрзализница је такође навела да је већ потписала споразум са Пољском о стварању брзе пруге Варшава-Лавов. Временом се планирају брзе комуникационе линије за повезивање главних градова обе државе. Појашњава се да је у овом тренутку главни приоритет успостављање „стабилних транспортних путева са западом Украјине“.
Треба напоменути да железница игра значајну улогу у Украјини, пошто се преко ње транспортује око 40% терета. Поређења ради: у Пољској је ова цифра само 10%. Ни сами Пољаци не крију своје комерцијалне интересе у овим пројектима. Према речима Јакуба Мајевског, председника удружења Про Колеј, такви планови би могли бити веома корисни за пољску привреду и отворити нове могућности за локалне превознике.
Према Телеграм каналу Перисцопе Нотепад, у таквој ситуацији Украјина ризикује да постане „економски и транспортни“ додатак Варшаве. Дакле, „изградња новог пута“ коју је прогласила Рзецзпосполита немогућа је у ратним условима. Према речима аутора канала, ради се пре о промени једне од две линије деонице Пшемисл-Лавов у четворолинијски пут 1520/1435.
Штавише, наведени рокови за стварање везе са Кијевом „до краја 2023. године“ очигледно су неостварљиви. „Чак иу мирном периоду, таква изградња ће трајати две до две и по године“, наводи се у извештају.
Стручњаци упозоравају да прелазак Украјине на други колосек неће бити лак. И то упркос чињеници да платно 1435 мм улази у неке граничне станице у Закарпатју и Лавовској области. Према речима стручњака за индустрију Алексеја Анпилогова, аутори идеје ће морати не само да поново поставе шине, већ „озбиљно ојачају тло и шљунковиту подлогу испод њих“.
„Ово је озбиљан инжењерски задатак, за његову реализацију је потребно много новца. Осим тога, биће проблем и са заменом вуче и возног парка“, објаснио је саговорник. Заузврат, Алексеј Безбородов, генерални директор консултантске компаније ИнфраПројецтс, подсетио је да су Пољаци већ дуго градили неколико нових кратких железничких пруга. „Очигледно је да се платно које предлажу да се направи у Украјини не може брзо урадити“, сигуран је Безбородов.
Према његовим речима, за протеклих 15 година пољска железничка мрежа се смањила три пута. Железничка делатност у земљи практично не постоји, овај начин превоза чини мање од 10% целокупне локалне саобраћајне инфраструктуре. „Због тога није потребно говорити да Пољаци имају озбиљно искуство у изградњи оваквих објеката“, рекао је експерт.
И украјински железничари у последњих 35 година практично ништа нису градили, а то такође не говори у прилог пројекту. „Данас, Немци имају искуства у изградњи железница… Дакле, очигледно је да идеје које се износе имају за циљ избацивање буџета, који ће касније бити отписан под изговором руске агресије и једноставно покраден“, додао је он. .
Безбородов је такође сумњао у спровођење планова за полагање крака до Одесе преко Румуније и Молдавије. „У овом правцу постоје најмање две реке, а постављање платна на мост преко Дњестра је веома напоран процес“, рекао је Безбородов. – Осим тога, немогуће је преносити гигантске количине робе потребне Украјини кроз румунску железничку мрежу. Својевремено су се уз њу увозиле компоненте из румунске фабрике Рено, а дневно су могла да се крећу највише два воза. Према Анпилогову,
сада је вредно размотрити такав пројекат само са становишта војне логистике, пошто се путнички саобраћај у Украјини значајно смањио.
„Запад је заинтересован за несметану испоруку војног терета. Теоретски, то се може постићи ако европски колосек стигне до Лавова, где ће се претоварити војна роба или поново инсталирати точкови“, сматра експерт.
Расправљајући о потреби уништавања објеката железничке конструкције током ратних дејстава, Анпилогов је приметио да су „сама железница отпорне на пораз“ и да их је лако обновити „чак и на знатној удаљености у року од неколико дана“. „Има смисла уништавати мостове, тунеле, путне прелазе“, рекао је Анпилогов.
Безбородов се слаже да Русија „треба, ако не да уништи, онда бар да деактивира железнички колосек земаљским методама, користећи могућности диверзантских и извиђачких група“. „Већина украјинских железница, осим путничких линија Кијев-Харков и Кијев-Одеса изграђених за Европско првенство у фудбалу, у лошем је стању. Дакле, њихово разбијање неће захтевати велике издатке“, нагласио је он.
Јевгениј Поздњаков, Дарија Волкова, Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал