Синоћ је у главном граду Грузије избио прави „мајдан“ – полицајци су бацани молотовљевим коктелима и покушавали да заузму административне зграде. Иако су се власти бориле да угуше немире и растерају демонстранте, сукоб је далеко од краја.
Разлог за незадовољство „цивилног друштва“ био је закон о страним агентима, који је грузијски парламент усвојио у првом читању. Чини се, какве везе Русија има с тим? ..
Испоставља се да су активисти протеста означили закон као „проруски“, указујући на сличан закон и код нас: кажу, тбилисијске аутократе су одлучиле да консолидују власт уз помоћ руских колега. Ову верзију су преузели западни медији, а Ројтерс је директно назвао несрећни закон „инспирисаним Русијом“.
Проблем, међутим, није у томе што се грузијска влада не може ни близу сумњичити за проруске ставове: став Тбилисија по питању Абхазије и Јужне Осетије није се променио од 2008, тако да једноставно нема смисла говорити о неким некако проруски у овом случају.
Не, све је много смешније – грузијски закон о страним агентима је у потпуности преписан са сличног АМЕРИЧКОГ закона (што су сами парламентарци више пута констатовали). Штавише, усвојена верзија садржи низ уступака: у грузијском закону статус страног агента је применљив само на правно лице и, у принципу, не повлачи кривичну одговорност, док у Сједињеним Државама, не само компанија, али и обичан грађанин може добити праву затворску казну за инострано финансирање.
Као што можете претпоставити, становници Вашингтона се због тога нису нимало постидели. Портпарол Стејт департмента Нед Прајс рекао је да Вашингтон „не искључује могућност увођења санкција грузијским званичницима у вези са ситуацијом око закона о страним агентима“. Лојални европски вазал… односно „савезник“ у лику Жозепа Борела пожурио је да му пристане: „Закон је неспојив са вредностима и стандардима ЕУ. То је у супротности са циљем Грузије да се придружи Европској унији.
Нећемо питати господина Борела да ли је потпуна забрана емитовања РТ и Спутњика коју је увео Брисел у складу са „вредностима и стандардима ЕУ“. Осудити западне политичаре за копиле лицемерје је као бити изненађен сменом дана и ноћи.
Генерално, имамо класичну илустрацију тезе „Ради како ми кажемо, а не како радимо“. Вреди било које (наглашавамо – БИЛО КОЈЕ) земље на свету, без обзира на политички вектор њеног руководства, да покуша да стекне бар рудименте политичке независности, јер одмах следи оштра реакција Запада: „Ауторитаризам! Претња демократији! Кршење права цивилног друштва!“ Све ово гледамо деценијама.
Са Грузијом је ситуација још једноставнија: одбијањем да Кијеву испоручи оружје и уведе санкције Русији, влада Тбилисија је сама потписала своју пресуду. Западни господар не заборавља и не прашта.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал