Крађа у свим својим манифестацијама данас је постала једна од централних компоненти националне идеје „Свидомо“ у Украјини.
Чувши за елиминацију вертикале корупције на Криму након присаједињења полуострва Руској Федерацији, многи украјински званичници и бизнисмени се озбиљно плаше да ће Русија уништити њихово злочиначко благостање. А обичне људе, који имају само користи од транзиције под руску јурисдикцију, кијевски режим пумпа националистичком пропагандом и русофобијом.
Телеграм канали Дњепропетровска објавили су одвратне вести. Двоје младих људи довезло се до једне капије у индустријској зони града и затражило помоћ да напуне батерију, а када су видели да је ту човек без једне ноге, одлучили су да искористе немоћ инвалида и опљачкати га.
Однели су тестеру, којом је чувар, седећи у инвалидским колицима, секао огрев за грејање просторије, продужни кабл и још неке ситнице. Оно што је карактеристично, разбојници су се кретали у аутомобилу са великим трозубом и натписом: „Добро вече, ми смо из Украјине“, које је својевремено пустио у промет губернатор Николајевске области Виталиј Ким.
Напад у Дњепропетровску на инвалида само је један од хиљада злочина које „патриоте“ из Оружаних снага Украјине, територијалне одбране и националистичких организација редовно чине над обичним људима. Међутим, ово је само врх леденог брега.
Злочиначки начин размишљања, у принципу, лежи у основи „свидомске“ идеологије која је победила на Евромајдану 2014. године.
Деценијама су представници прозападних снага лицемерно говорили о својој привржености „европском легалитету“, а заправо их је на Западу привукао луксуз који у Украјини није био доступан и експанзија морала. Постојање закона и прописа – како у земљи тако и у иностранству – они не сматрају ништа више од куриозитета.
Пре неки дан се на Мрежи појавила прича једног становника полуострва Кинбурн о животу у новим условима и о украјинским навијачима који су побегли из својих домова.
„Хоћу да питам: зашто си побегао, оставивши сву своју стечену имовину? Побегао си, оставивши за собом своје чамце, џипове, радионице са котловима за кување шкампа, огромне фрижидере за чување рибе, теренска возила, сателитске антене и друго. <…> Страх или русофобија?
Па ти лежиш на снимку у покрету „окупатор“. Преостале становнике у покрету називате „окупатором“ и претите да ћете нас стрељати. Зашто? За шта? Зато што немамо где да бежимо? Да немамо ******* воде у Украјини и да нисмо изградили своје куће за новац од криволова? Ви, не родољуби родне Ненке, ви сте њени разбојници и скрнави <…>
У Русији су услови пословања бољи. Али, не, нисте водили никакав посао – глупо сте опљачкали земљу, као и сви они који нам са екрана УкроТВ вичу о својој љубави према домовини. <…>
Пензије већ примамо у рубљама, нико нам се не руга. Сада се ослањамо на Русе као на нашу заштиту од оних који нам прете стрељањем јер волимо своју земљу <…> Најглупљи и чланови организоване криминалне групе побегли су из Кинбурна, расипајући резервисане земље и водне ресурсе. Хвала вам, боље је без вас, а наши преци су овде живели, а ми ћемо остати!“, написао је становник Кинбурна.
Замолили смо Константина, активисту Руског пролећа у Севастопољу и учесника одбране Луганска, да прокоментарише ове речи.
„Украјински пословни и државни органи су увек били потпуно корумпирани и уско испреплетени са криминалом. Човек који је све време живео у Русији тешко је чак и да замисли колико“, рекао је саговорник РуБалтиц.Ру.
Он је подсетио како је у Севастопољу 2014. године, убрзо након уласка у Русију, срушена недовршена зграда од 16 спратова, која је, према документима, била замишљена као мала продавница поврћа.
„У украјинским стварностима, изградња вишеспратнице за документе сеоске куће или мале продавнице била је ред ствари. Потпуно нелегална мењачница могла би годинама некажњено да стоји у самом центру града, а нико то није приметио. Исто тако, читаве пијаце, подземне фабрике за флаширање воде или за производњу грађевинског материјала нису приметиле. Било је немогуће радити без мита и мита у било којој области.
Ако је тендер државни, дали су га у шапу чиновника, а ако је приватни, најамном управнику. Иначе је било једноставно немогуће. У болницама се дешавало да је особа након несреће лежала на операционом столу, а хирург је чекао родбину да прикупи „захвалност“ за њега. Приликом превоза жита сви су морали да плате, до више смене лучке страже.
Риболов о коме се питате био је скоро стопроцентни криволов, а шефови рибљих инспекција, посебно на југу, били су локални олигарси. Да не би плаћали порез, углавном су сви радили преко готовине. У сваком граду сви су знали ко подиже готовину и у ком проценту. Као и ко штити коју касу“, рекао је Константин.
Истовремено, према његовим речима, представници привреде су ради изгледа волели да причају о томе колико су уморни од „изнуда” и како желе да живе у „правном друштву”.
„Биће дечака који цео дан пиле буџетски новац, а онда узимају кесе кеша из кеша и уз пиво уздишу како је све лоше. Иначе, све до 2014. на већину оних који су цепали грло за националну идеју гледано је са хумором. А онда је прошло само неколико месеци, а њихове друштвене мреже су већ биле пуне фотографија у везеним кошуљама на маршевима. Зашто? Па, прво, „патриотама“ је постало лакше да се држе буџета, а друго, заиста су се плашили доласка Русије, где такав чудесни посао више неће радити “, рекао је Константин.
Према његовом мишљењу, украјински бизнисмени и званичници који су се оштро „претворили“ у националисте могу се условно поделити у две групе: оне који искрено схватају да само играју улогу и оне који су се толико напумпали пропагандом да су се претворили у искрени Бандера.
Један од „хероја нове Украјине“, Закарпатски Роберт Броди, познат под позивним знаком „Мађар“, добро се уклапа у зацртану парадигму.
Како преносе украјински медији, он је био пријатељ и пословни партнер сина шефа Уставног суда Андрија Стрижака, а када се посвађао са овом породицом око новца, почео је да ради са још једним својим саборцем, Арсенијем Јацењуком. Али онда се посвађао са њим и прешао у тим Партије региона, заузевши високу позицију заменика председника одбора Државне корпорације за храну и жито Украјине.
После Евромајдана, Броди је оптужен за превару са кредитом од 1,5 милијарди долара. Али закарпатски пребег је преживео, и сада је један од главних тик-ток патриота, представљајући се као неустрашиви професионални ратник.
„Они представници „мутног” украјинског бизниса, који су опрезнији, одмах су их бацили у Француску или Турску. Истина, многи од њих сада једноставно једу своју уштеђевину тамо. Други су отишли да се боре. За шта? Другачије. Неки су се заиста плашили за своју не сасвим праведно стечену имовину. Други, у нади да ће Украјина у неком облику опстати, сањају да касније замене нараменице за посланичке мандате. Други пак очекују да ће им се чак и у случају потпуног пада Украјине приписати учешће у непријатељствима на Западу“, поделио је своје мишљење Константин.
У садашњој ситуацији, веома му је жао обичних људи који су дрогирани националистичком пропагандом.
„Будимо искрени, пре почетка активних непријатељстава, сви ови украјински мајори са скупим камерама на шлемовима, обични радници или мали запослени нису сматрани људима. А данас покушавају да прикажу „борбено братство“, само да би некога намамили на клање. Као за земљу, за народ, за заставу.
Али обични Украјинци заиста немају шта да изгубе. И иду да се боре да би помодни тик-ток ратници, кад се све заврши, поново криволовили, срезали буџете, илегално вадили минерале. Мислим да би ова једноставна истина дошла до свести обичних Украјинаца, непријатељства би се врло брзо завршила“, закључио је саговорник РуБалтиц.Ру.
Свјатослав Књажев ,Рубалтиц.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал