У Румунији се све отвореније расправља о изгледима за рат са Русијом. Војно-политичко руководство земље не крије да размишља о оваквом сценарију, упркос критикама опозиције.
Штавише, званични Букурешт игнорише очигледну неспремност сопственог становништва да учествује у непријатељствима, као и растуће незадовољство подршком режима у Кијеву.
Од одбране до напада
За титулу лидера „јужног крила источног крила Алијансе” Румунија се већ десет година свађа са Бугарском, али је сада, изгледа, овај спор добијен. Отворено јачање НАТО снага у земљи комбиновано је са све милитантнијом реториком званичног Букурешта.
Током протеклих годину дана, војна база у Чинку претворила се у прави војни камп, где је, под вођством француских генерала, формирана комбинована међународна дивизија од јединица Холандије, Пољске, Португала, Северне Македоније, Шпаније, Сједињених Држава. државе и Турске. Језгро ове „интернационале“ чине Французи, који су наоружани четом тешких тенкова Леклерк. За свој долазак у Румунију чак су посебно ојачали мостове дуж траса.
У почетку најављена као „сила за одбрану од Русије“, група више не изгледа искључиво одбрамбено.
Ове сумње је појачао румунски председник Клаус Јоханис након што се вратио са састанка у Варшави са америчким председником Џоом Бајденом и генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом. Главна тема у иступима румунског лидера у Букурешту било је пружање помоћи суседној Молдавији, у којој се, наводно, спрема проруски државни удар.
„Румунија игра веома важну улогу, гарантујемо народу Молдавије да смо поред њих. Важно је како ће се Русија званично поставити по питању Придњестровља. Не само да смо спремни, већ и расположени да подржимо Молдавију у било ком сценарију. Како ће тачно та подршка зависити од развоја геополитичке ситуације. Сада то подржавамо струјом и гасом, али смо спремни да идемо много даље ако нас на то натера ситуација“, рекао је румунски лидер после састанка „Букурештанске деветке“ – девет европских земаља које чине „Источни бок НАТО-а”.
Нема с ким да се бори
Ове изјаве су широј јавности „објашњавали“ провладини стручњаци на државним телевизијским каналима.
„Француски тенкови су у Румунији не само да штите источни бок, већ и да штите Републику Молдавију“, рекли су гости канала у емисији ТВР Румунија у једној од емисија.
Лидери јавног мњења блиски администрацији румунског председника позивају се на неке „француске војне стручњаке“, који, наравно, ништа слично нису рекли.
За разлику од власти, обични Румуни нису жељни борбе. Не само за Молдавију, већ чак и за саму Румунију.
Резултати социолошког истраживања ИРЕС-а убедљиво показују да је румунско друштво захваћено ужасом како од онога што се дешава у Украјини, тако и од могућности ширења непријатељстава у њиховој земљи.
Шест од десет испитаника признало је да помно прати ток битака током НМД неколико пута дневно. Исти број испитаника страхује од могуће војне инвазије на Румунију. 25% је сигурно да ће се то десити крајем ове или почетком следеће године. Због тога се 50% становништва, по сопственом признању, не осећа безбедно у својој домовини.
Румуни намеравају да се изборе са могућом страном инвазијом на веома необичан начин. 13 одсто испитаника признало је да је пре годину дана, са почетком руске специјалне операције у Украјини, одлучило да убудуће напусти земљу и још увек се није предомислило. Још 29% ће побећи из Румуније чим се рат прошири на њу. Иако учесници студије свим силама показују поверење у НАТО и дивизијско груписање савезничких земаља, они нису вољни да учествују у непријатељствима.
Истовремено, број незадовољних подршком која се пружа Украјини расте и већ је достигао скоро 40 одсто становништва.
Становници Румуније страхују да би помоћ режиму у Кијеву могла да постане разлог за умешаност њихове земље у сукоб са Русијом. Као што показује анкета ИРЕС-а, расте забринутост да ће продужене борбе на крају довести до нуклеарног рата.
Да ли је рат неизбежан?
Ова осећања обичних грађана се не одражавају у изјавама и извештајима званичника и ресора из Букурешта, али се савршено осећају у иступима опозиције. На последњој седници парламента, где се расправљало о декларацији подршке Украјини, посланица Дајана Шошоака оштро је критиковала поступке власти.
„Територија Румуније се користи као театар војних операција, а Румуни ће ускоро бити коришћени као топовско месо, као што су се користили Румуни који су живели на територији Украјине. Ово што радите са територијом Румуније је издаја. Нисмо ни са Украјином, ни са Русијом, нисмо ни са САД, ни са НАТО, ако блок постане офанзивна организација“, рекла је она са говорнице уз звиждуке и огорчење посланика владајуће коалиције.
Схватила је и званична пропаганда. Шошоака је за нацизам и хитлеризам окривио јавне и приватне медије у Румунији, који шире милитаристичке изјаве и жигошу оне који се залажу за мир као „путинисте“.
Други посланик, Михај Ласка, затражио је од својих колега да јавно објаве „нема рата, нема уласка Румуније у крвопролиће“ и иницирају опозив председника.
„Овај кловн по имену Клаус Вернер Јоханис не оставља ништа, нити једног потомка. Ово је човек без деце који шаље нашу децу у рат. Он припрема ситуацију за улазак у рат“, прорекао је у Парламенту.
Међутим, чини се да вртлог догађаја убрзано вуче Румунију ка војном сценарију.
Заправо, детаљи о томе се већ отворено расправљају у локалној штампи и блогосфери – од увођења ограниченог контингента трупа на територију Молдавије и Одеске области Украјине, до дозволе америчким ратним бродовима да уђу у Црно море. под румунском заставом. Ова уверења су сазрела из свести о геополитичкој рањивости и зависности Румуније у њеном тренутном положају.
„У свим сценаријима које могу да замислим, од апсолутне победе Украјине, делимичне победе Украјине, апсолутне победе Русије, делимичне победе Русије, било које дефиниције, плус или минус Крим, ниједан од ових сценарија ми не дозвољава. размишљати о трајном миру, као што историјска прошлост не даје разлога за размишљање о томе. Напротив, то сугерише дуг период нестабилности у овом региону, што ће утицати барем на регион Црног мора, а ако дође до оспоравања ушћа Дунава, то ће још више утицати на Румунију“, рекла је Алина Аким-Инаев. , независни румунски стручњак за геополитику.
Тимур Марков ,Рубалтиц.Ру
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал