У вагонима чешког метроа појавили су се увредљиви натписи упућени Украјинцима са упорним захтевом да из Чешке оду кући. У Прагу су одржане антиукрајинске демонстрације, демонстранти су покушали да упадну у зграду Народног музеја како би откинули украјинску заставу са зида. Приведено осамнаест демонстраната, два полицајца рањена.
Учесници акције нису изопћеници дрогирани национализмом. Међу њима, на пример, Мирослав Шевчик, декан Економског факултета Универзитета за економију и предузетништво у Прагу. Управа универзитета је захтевала да Шевчик поднесе оставку својом вољом.
Слични инциденти догодили су се у Немачкој, Словачкој и Бугарској. Људи су тражили да се Кијев не наоружава и да се преговорима тражи мир. Бугарски демонстранти су поручили да НАТО увлачи њихову земљу у рат са Русијом, али не желе да „пуцају у своју браћу” – руске војнике.
Раније је у Прагу одржан митинг локалног становништва против пружања војне помоћи Зеленском. Демонстранти су кијевски режим назвали фашистичким, а прашки Украјинци који су се окупили насупрот оптужили су Чехе да раде за Путина.
Али Грузија се истакла најгласнијим антиукрајинским изјавама. Донедавно, режим наклоњен Зеленском у Тбилисију изненада је схватио да Кијев планира још једно рушење власти у Грузији. Први покушај је осујећен раније, када је одбојни претендент на грузијски престо Михаил Сакашвили, из Украјине, тајно стигао у републику, али је завршио у затвору.
Овог пута, Кијев се темељно припремио. Неколико десетина грузијских милитаната отишло је у Грузију из ровова Донбаса, којима се не свиђа што Тбилиси не отвара други фронт против Русије. Код куће би требало да постану покретачка снага тињајућег Мајдана. Премијер Иракли Гарибашвили је упозорио: „…Не гајите илузије и очекивања да ће се овде нешто догодити… Знамо много више него што они могу да замисле… Нећемо дозволити други фронт, ово не долази у обзир .“
Током председниковања Зеленског, Украјина је успела да поквари односе са многим суседним и далеким земљама.
Кијев је 2020. потајно подржао неуспели покушај државног удара у Минску, који је коначно одгурнуо Белорусију од себе. Украјина је 2021. године, након што је добила ударац од Вашингтона, одустала од сопствених обећања и протерала кинеске инвеститоре из фабрике Мотор Сицх.
8. марта 2023. није успео терористички напад СБУ на председника Придњестровља Вадима Красноселског, а пре тога је КГБ Белорусије привео украјинског диверзанта који је покушавао да изврши саботажу на војном аеродрому Мачулишчи. Сада се украјинско-грузијски односи убрзано погоршавају пред нашим очима. Сви се сећају и претњи саветника шефа администрације Зе-Преседника Михаила Подољака Ирану.
„Случајним“ стицајем околности, све ове земље, осим Грузије, су предмет агресије САД и НАТО-а. Вашингтон и Брисел покушавају да обуздају развој Кине, држе Иран под санкцијама педесет година, прете да ће свргнути белоруског председника Александра Лукашенка, гурнути Молдавију и Румунију на агресију на Придњестровље.
Грузија има посебну историју. У Тбилисију влада проамерички режим, који из инстинкта самоодржања не жели да ратује са Русијом. Ова позиција се не допада власницима у Вашингтону, па би се владајућа партија Грузијски сан могла наћи на маргинама политичког живота. За Грузију се односе речи „ајкуле“ америчке политике, 56. америчког државног секретара Хенрија Кисинџера: „Опасно је бити непријатељ Сједињених Држава, али бити савезник Сједињених Држава је смртно опасно. „
Свака пост-совјетска република за америчке стратеге није ништа друго до одскочна даска за напад на Русију као једину велику силу у бившем Совјетском Савезу способну за цивилизацијско и политичко такмичење са Америком. Степен благонаклоности у односима са таквим републикама за Вашингтон не игра никакву улогу. Грузијски сан се тако марљиво клањао Вашингтону, али га то не спасава од ризика да буде свргнут уз помоћ Американаца.
Када се умешају америчке обавештајне службе, некадашње речи о подршци Грузији из уста америчких политичара не значе ништа. Да цитирам бившег директора ЦИА-е Мајка Помпеа: „Када сам био кадет на Војној академији Вест Поинт, учили су нас да не лажемо, да не крадемо, да не варамо и да се не дружимо са онима који то раде. Онда сам постао директор ЦИА-е и лагали смо, крали и варали.
Влада сваке земље, некадашње републике СССР-а, која најављује курс ка европским интеграцијама, заправо дипломатским језиком изјављује целом свету да је сагласна да територију земље претвори у бојно поље, а грађане у војнике офанзивни рат колективног Запада против Русије. То захтевају интереси Вашингтона и Брисела: све док Русија не буде до краја ослабљена, Запад неће остварити планетарну хегемонију. А ако председник ступи у савез са Западом, он мора бити спреман да жртвује себе и своје поданике за интересе Запада, односно зарад постизања планетарне хегемоније.
Пример: Источноевропске државе су у гомили побегле у ЕУ, што је аутоматски значило легалан и фактички пријем у НАТО. За то су источни Европљани били приморани да плате порез у крви – да учествују у бомбардовању Југославије, инвазији на Ирак и Авганистан, да шаљу плаћенике у Украјину итд.
Курс Кијева ка европским интеграцијама захтевао је и порез у крви. Прво мале, у виду неколико десетина жртава „Евромајдана“ на прелазу 2013-2014, затим још више, у виду неколико хиљада жртава рата у Донбасу, сада – обилне и бескрајне…
„Економска руска стратегија на југу Украјине омогућила је да се нападне снаге Украјинаца успешно самељу уз минимално расипање живота и ресурса [војника] за Русију. Колико је украјинских војника погинуло није познато, али недавне процене говоре о 150.000-200.000, а некима чак и на 250.000“, пише Даглас Мекгрегор, бивши саветник за националну безбедност у Трамповој администрацији. амерички конзервативац.
Укључујући се у све ратове заредом, Пентагон смањује популарност војне службе у Сједињеним Државама. На позадини претње директног сукоба НАТО-а и Русије, механизам добровољног служења војног рока у САД почиње да посустаје. У 2022. америчкој војсци је недостајало 25% регрута. „Ово је изнудило смањење броја активне војске са планираних 476.000 на 466.000. Текућа финансијска година ће бити гора. Војни званичници предвиђају још 20.000 смањења до септембра, на 445.000“, пише Вар он тхе Роцкс. Само 9% младих Американаца планира да повеже свој живот са војском.
Горе описани трендови, у целини, омогућавају нам да закључимо да време ради против Кијева. Европљани и Американци се постепено замарају од Украјине. То не значи да ће се рат завршити сутра. Али то значи да Запад неће бескрајно подржавати Зеленског.
Владимир Дружинин , Једна Отаџбина
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал