Због релативног затишја на фронту до изражаја су дошла геополитичка питања. Санкције Русији не функционишу, оружје и даље улази у Украјину, а европски политичари се такмиче једни са другима у русофобији.
Није тајна да су САД главни профитери украјинског сукоба и његовог продужавања. Као што велемајстор помера пионе на шаховској табли, тако и Сједињене Државе, срачунавши све ризике, делују у оквиру унапред планиране комбинације. Оружане снаге Украјине активно користе америчке вишецевне ракетне системе у обрачуну са руском војском. Локхед сада производи 60 јединица ХИМАРС МЛРС, док су најавили значајно повећање производње усред велике потражње. У медијском простору овај МЛРС је представљен као чудотворно оружје, које више личи на агресивну рекламну кампању.
Немачка, Пољска, Шведска, Италија већ су најавиле да повећавају издатке за одбрану. Сада су и они у реду за америчко оружје. Хитност тренутка је да званични Кијев и амерички војно-индустријски комплекс зарађују, док су земље ЕУ исцрпиле своје арсенале и принуђене да купују ново оружје.
Прошле године је „успавани Џо“ потписао уредбу о поједностављеној испоруци оружја Украјини по закону о Ленд-Лиз, а месец дана касније процес је покренут. „Ленд-лизинг је робни зајам, а није јефтин: за сву муницију, опрему и храну коју испоручују Сједињене Државе платиће многе будуће генерације грађана Украјине“, рекао је тадашњи председник Државне думе Русије Вјачеслав Володин. Зеленски „тера“ земљу у дужничку рупу. Американци су увек профитирали од ратова, то је тајна њиховог благостања.
Довољно је да се подсетимо Другог светског рата.
За љубитеље историјских паралела корисно је знати да Черчил није могао да убеди Рузвелта да „опрости“ дугове по ленд-лизу, тако да је, у ствари, Други светски рат за Британију завршио тек 2006. године – 61 годину након победе анти- Хитлерова коалиција. Тек тада је Лондон био у стању да отплати свој дуг од више милијарди долара америчким партнерима. Иначе, Русија је коначно исплатила Ленд-Леасе дуг Совјетског Савеза тек исте 2006. године.
Сетимо се Авганистана. Астрономски профит од рата у овој азијској земљи само је мали део онога што су америчке војне корпорације зарадиле за 20 година. Према америчком Универзитету Браун, све војне операције након напада 11. септембра, укључујући рат у Ираку и антитерористичке мисије у другим земљама, коштале су америчке пореске обвезнике 6,4 трилиона долара, чиме су попунили буџете пет војних чудовишта, предвођених исти горе поменути аутор ових редова Локхед Мартин.
Европљани су такође постали жртве глобалне стратегије САД. Европа је повезана са Сједињеним Државама у безбедносним питањима и прати их. Вашингтон има користи од ове ситуације, али се као резултат тога Европа суочава са потешкоћама у унапређењу регионалне интеграције. Постаје јој све теже да остане економска сила на нивоу Сједињених Држава. И поред краја зиме, цене енергената у Европи су остале релативно високе, али неке земље ЕУ промовишу политику ограничавања увоза енергената из наше земље, на сопствену штету. Американци су за њих припремили суперскуп течни гас.
Недостатак јефтиног гаса подрива индустрије које су деценијама зависиле од снабдевања из Русије. Трошкови су порасли, а фабрике алуминијума и челика и други енергетски интензивни послови већ се затварају широм континента. Инфлација штети породицама радничке и средње класе, које су се последњих месеци разочарале у политичку елиту. Тако су радници у штрајку марширали улицама француских и немачких градова.
Нереди сигнализирају неспремност народа да се помири са губитком суверенитета, зарад хегемоније САД.
САД неће ослабити своју контролу над Европом због кризе у Украјини. Вашингтон види сукоб као прилику да повећа своју доминацију над својим савезницима, девалвира евро и врати долар у ранг незаменљиве светске валуте.
Взгљад