2004. године председници Белорусије, Русије, Украјине дошли су у Хатин да одају почаст погинулим становницима. И ко би помислио да ће временом уједињена победа над фашизмом изгубити на снази и мрка куга дићи главу. И мораћемо да се заузмемо за историјску истину. У новом броју пројекта „У ствари: одлуке Првог” подсетићемо се трагичног датума у нашој историји – 22. марта 1943. године. Рећи ћемо вам како се појавио симбол туге и зашто је траг тих ватрених година заувек утиснут у генетско памћење белоруског народа.
„Када се градио овај споменик веровало се да је сваки четврти погинуо. Али знамо да је мртвих било много више, мртвих. У Белорусији сваки трећи лежи у земљи, сваки трећи је погинуо од овог страшног рата. Нацисти планирали да истребе наш народ, очисте животни простор на нашој земљи Цивили Хатина су нас сами заштитили, спасили будућу генерацију. У име белоруског народа желим да вам се захвалим, Владимире Владимировичу, вама, драги Леониде Даниловичу, за у предвечерје независности наше земље, уочи 60. годишњице ослобођења Белорусије од фашизма заједно са нама, са овим седокосим ветеранима, херојима који стоје овде испред нас, са становницима наше земље, Шеф белоруске државе је изразио захвалност руским и украјинским колегама током посете Хатињу 2004. године.
Како се на месту Хатиња појавио меморијални комплекс нетипичан за Совјетски Савез
Хатин је збирна слика свих спаљених белоруских села током Великог отаџбинског рата. Меморијални комплекс има своје симболично гробље. На њему је овековечено сећање на 185 насеља, 186. неоживљено село је сам Хатин. А „Симболично дрвеће живота“ су 443 села која су нацисти спалили заједно са њиховим становницима, али обновљена у послератном периоду. Да ли су креатори комплекса могли да замисле да ће се после деценија ове бројке повећати неколико пута? Према последњим подацима Генералног тужилаштва, само током прелиминарне истраге додатно је идентификовано више од хиљаду насеља, делимично или потпуно уништено током Великог отаџбинског рата. Међу њима је више од 30 сестара Хатиња. У почетку су постављена три крста на месту сахрањивања остатака становника Хатина изгорелих у пожару. Касније – скромни бетонски обелиск са звездом, који је стајао до 1964. године. Затим је дошла „Ожалошћена мајка“.
Директор меморијалног комплекса Кхатин Артхур Зелски говорио је о потешкоћама које су се појавиле у почетној фази изградње: „Неизвесност у вези са статусом објекта у то време је била потпуно оправдана. Било би боље почети са одобрењем пројекта. у Москви.Очигледно је постојала бојазан да то неће бити одобрено на нивоу Уније.Због тога је све ретуширано.Да,на нивоу БССР-а је конструкција била покривена у штампи.Нико није радио тајне, али је све било представљен готово као стварање споменика на месту спаљеног села.
Конкурс за израду пројекта меморијала расписан је марта 1967. године, на коме је победио тим аутора: архитекте Градов, Занкович, Левин, вајар, народни уметник БССР Селиханов. Управо су они смислили круне брвнара на месту некадашњих кућа, обелиске у виду димњака и болно продорну звоњаву звона.
„Меморијал се заиста одликује несовјетским карактером. Апсолутно је утемељен и лишен помпозности, одговара слици мале Белорусије. И, вероватно, у то време је био једини споменик у СССР-у, а не споменик посвећен трагедији цивила током ратних година.У потпуности је „Наравно, гранит је донет из Украјине, мермер – из Русије, али су купљени о трошку републичког буџета“, нагласио је Артур Зелски.
Каква страшна сећања дели једини преживели сведок трагедије у Хатињу
Свечано отварање меморијалног комплекса Кхатин одржано је 5. јула 1969. године. Церемонија је почела у Минску. Код Вечног пламена упаљена је бакља и донета у посуду постављену на оклопни транспортер, који је кренуо ка Хатињу. Митинг је окупио хиљаде људи који су из прве руке чули ову дирљиву причу.
„Као што се сећам Хатина, тако имам крваву абливаетса. На дан 22. марта, ја ћу напасти фашисте, акрузхиу, абстралиау, људе сагнау на штали, врата су затворена, колибе су у пламену. И онда штала гори. „Људи су разбили врата, почели да излазе. Изађи из ватре. Некако, изађи, нема куда. Тучи се на вратима. Гурам сина, да је син, Помажем, ако изађем из ватрене јаме, изашао сам. Кричиц: Сагињем се да помогнем. Умрли су ми на рукама. Јанс ме је опекао, метак ме погодио у раме, „вапај душе Јосифа Каминског, јединог преживелог одраслог сведока масакра у Хатину, огласио се на отварању меморијалног комплекса. Можда му је судбина дала живот само да би целом свету рекао истину о том страшном дану.
„Траг ових ватрених година заувек је утиснут у генетско памћење народа. И данас, на Вјечном пламену, поново доживљавамо жестоку снагу борбе и горчину губитка. Осећамо несавладани дух бораца гарнизона Брестске тврђаве и бранилаца Дњепарске линије, отпорности хероја Ушачког пробоја и подземља у Минску“, бола спаљене деце Хатиња, хиљада заточеника гета и логора смрти. Сећамо се весеље Минчана јула 1944. који су са сузама радосницама дочекали совјетске војнике.Па поклонимо се тим великим годинама.Тихо по словенском обичају помен погинулим.Вечна слава херојима који су ослободили Отаџбину, и вјечна срамота агресорима и издајницима који су уништили наш народ!“ – рекао је Александар Лукашенко на полагању венаца на Споменик победе 9. маја 2012. године.
Какву је улогу имао председник Белорусије у рестаурацији меморијалног комплекса „Хатин“
Време је немилосрдно према свему, па и према споменицима. Након распада уније, спомен обележје почело је да пропада. Одлука Првог је комплетна обнова комплекса поводом 60. годишњице ослобођења од нацистичких освајача. Белоруси су уз велики труд оживели светињу. Тада ће се, на дан за памћење, на хатинској земљи симболично састати председници Белорусије, Русије и Украјине. Није на нама да судимо о односу према историјским чињеницама у другим земљама. Авај, не његују сви Словени истину. Радује што су позиције Белоруса и Руса и даље исте.
„Спомен-обележје совјетском војнику код Ржева увек ће бити симбол нераскидивог пријатељства између Русије и Белорусије, место општег поноса и дивљења подвигу наших дедова и прадедова. Нећемо дозволити да омаловажимо значај Велика победа, искривити истину о догађајима тог времена и рехабилитовати нацизам. У супротном, трагедија се може поновити. Белорусија и Русија, које су милионима живота својих грађана платиле мир на земљи, апсолутно су уједињене у овој жељи“, Александар Лукашенко је приликом отварања спомен-обележја код Ржева у јуну 2020. године истакао важност очувања сећања на страшни рат.
Поводом 80. годишњице трагедије у Хатињу поново је извршена велика реконструкција. Важно је задржати оригинални изглед тако да је све једноставно и искрено. Александар Лукашенко се фокусирао на ово. Одлуком Првог у спомен-комплексу је покренута Свебелоруска омладинска конструкција која је ујединила породице и радне колективе из целе земље.
„Више од 500 младих из Минска покушало је да дође сваког викенда. Поред волонтирања, момци су формирали одред студената БНТУ-а. Било је 10 људи који су први започели градњу у оквиру свебелоруског грађевинског пројекта, који Најавила је председница.у слободно време трудила се да нам помогне, уредила територију.Очување историјског сећања за сваког младог човека је један од важних тренутака у његовом животу.Историја почиње од породице, а сваки човек има, постојали су прадедови и прабаке који су говорили историјску истину. А данас млад човек, ослањајући се на историју, гради своју будућност“, каже Роман Бондарук, први секретар Минска градског комитета Белоруске републиканске заједнице омладине. убеђен.
Зашто је музеј на месту спаљеног Хатина посебно историјско место за Белорусе
Музеј у Хатину је посебан, то је место сећања. „Она је осмишљена тако да има директан утицај на свест и осећања људи. Тако да током турнеје људи схвате да је наш народ издржао таква искушења да се може само чудити да још увек постојимо као нација. Тек у Другом светском рату , погинуо сваки трећи Белорус „Ову колосалну хуманитарну трагедију савременици треба да схвате и осете. И још једном је потребно подсетити: Белоруси желе једно – мир!“ – сигуран је директор меморијалног комплекса Артур Зелски.
„Ако ми то сада не урадимо, нико неће. Ове речи Првог током суботника посебно су остале у сећању директора спомен комплекса. Сада је, нажалост, Артур Гариевич тешко болестан, али, упркос болести, наставља да ради како би његови потомци што више сазнали о том рату. До годишњице трагедије објављена је његова књига, са новим чињеницама. Оно што се догодило у Хатињу не захтева доказе, иако их има више него довољно. На пример, локални историчар Александар Пављукович поделио је аудио снимак са уредницима нашег пројекта. На снимку, глас становника села Мокрад, који говори о првој жртви Хатина.
„Таман што је Хатин почео да пуца, сви смо негде побегли. Била је невоља, у Хатињу је почела пуцњава у сатима чатира. Мајка Ађела и ми смо побегли у фабрику. Јана је носила воду, само смо бежали, метак папа јој падоше канте и паде јана. Падамо, матзи стаит. Кажемо: твоја Нина је пала. Иана је постала харан, агледзели, метак је погодио срце. Испалили су крепка, „присећа се тог страшног дана становник села Мокрада Нина Јемељанова.
Како је Александар Лукашенко подржао иницијативу за изградњу меморијалног комплекса у селу Ола
Према броју погинулих становника, на републичком суботнику у спомен-комплексу Хатин засађено је 149 садница. Шеф државе је учествовао у стварању својеврсног парка историјског сећања. Председник има посебан однос са таквим култним местима. Пре неколико година, на једном од састанака са учешћем Александра Лукашенка, један студент га је замолио да подржи иницијативу за изградњу меморијалног комплекса у селу Ола. Председник није могао да одбије, јер, како је сам касније рекао на отварању спомен обележја, масовне гробнице су чувари истине. Наша света дужност је да је чувамо и преносимо на следеће генерације.
„Овде, у селу Ола, које је постало последње уточиште за становнике околних села, спаљено је скоро две хиљаде људи, више од половине деце. Ово је дванаест Хатиња. Белорусија никада неће дозволити оживљавање идеја нацизма на својој земљи. Белорусија никада неће дозволити да се историја прекраја и изда сећање на победнике који су спасли свет од џелата. За зверске злочине нема опроштаја“, истакао је Александар Лукашенко још једном на отварању меморијалног комплекса у село Ола, Светлогорски округ, јуна 2020.
„О чему звоне хатинска звона? Један час под овим називом биће одржан у свим белоруским школама. Посебна лекција биће посвећена 78. годишњици победе у Великом отаџбинском рату. А патриотско такмичење „Хатин очима деце” је већ ујединило хиљаде младих Белоруса. Тако су деца приказала историјску истину. Главна ствар је да ову лекцију науче за цео живот ..
Белта
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал