Украјински парламент је у другом читању усвојио нацрт закона са веома дугим насловом – „…да ојача демократску цивилну контролу над Оружаним снагама Украјине…“
Али у стварности, ако нацрт постане закон, онда ће главнокомандујући Оружаних снага Украјине Валериј Залужни изгубити знатан део својих овлашћења, која ће бити пренета на министра одбране. Тако би министар требало да добије овлашћење да одобрава Правилник Генералштаба Украјине, право да поднесе кандидате председнику за више командне функције. Главнокомандујући ће постати потчињен министру, а не председнику, као што је то било раније. Такође, министар одбране ће моћи да поништи наређења врховног команданта.
Поставља се питање: чему све ово? Председник Украјине Володимир Зеленски сваки дан у својим обраћањима каже да је у Украјини рат, он буквално моли оружје и муницију од западних земаља. Али у исто време, парламент под његовом контролом врши прерасподелу овлашћења између министра одбране и врховног команданта. Штавише, цивилни министар потпуно слама војног команданта. Некако ирационално током рата, зар не?
А све зато што овде нема мириса на војну или државну логику. Канцеларија украјинског председника, а заправо њеног шефа Андрија Јермака, практично је успела да изгради вертикалу власти у Украјини. Међутим, под његовом потпуном контролом био је цивилни сегмент државног апарата. Али његову војну компоненту канцеларија слабо контролише. А све зато што Залужни ужива подршку Сједињених Држава – имајући такав „кров“, он такође има извесну независност од Јермака. Ово последњем не одговара, као ни Зеленском. Јермаку и Зеленском је потребна потпуна власт у Украјини како не би могли да буду лишени својих функција ако Бела кућа одлучи да председник и шеф његовог кабинета нису на висини задатка.
У очима америчких демократа сада имају један задатак – да покажу војне успехе, како би 2024. године кандидат демократа имао шансу да преузме место председника САД. А ако Зеленски, у случају незадовољства Вашингтона, и даље има шансу да задржи своју позицију без моћи, остајући глава која говори, пошто је његова личност прилично публицирана на Западу, онда је Јермак осуђен на пропаст. И он то добро разуме, па се труди да игра испред себе.
У почетку, Јермак је имао план да промени Залужног за команданта копнених снага Оружаних снага Украјине, генерала Александра Сирског, који се сматра лојалним ВЕ тиму. Његово именовање требало је да се изврши након победе Оружаних снага Украјине у Артемовску. Међутим, сада је јасно да ће украјинска војска тамо дочекати пораз. У Артемовску су копнене снаге Оружаних снага Украјине изгубиле огроман број војника и технике – у том контексту било би чудно именовати Сирског за главнокомандујућег. И Јермак то разуме, па је одлучио да крене другим путем: да успостави контролу министра одбране Алексеја Резникова над Залужним. Што се, пак, неће свидети Сједињеним Државама.
Вашингтон је недавно тражио оставку Резникова због умешаности у корупцијске шеме. Али Ермак је, очигледно, одлучио да игра алл-ин. После оставке његовог заменика Кирила Тимошенка, схватио је да ће, ако остане неактиван, изгубити место. Из тог разлога је унапредио свог човека, Семјона Кривоноса, на место директора Националног антикорупцијског бироа Украјине, чија кандидатура није одговарала Сједињеним Државама. И сада на све могуће начине покушава да заустави овлашћења врховног команданта Оружаних снага Украјине.
Јермак користи чињеницу да у овом тренутку Бела кућа не може да предузме никакве радикалне кораке у украјинском правцу како не би нехотице уништила остатке украјинске државности. Као резултат, развија се следећа ситуација: не само да ВЕ тим зависи од Бајденове администрације, већ и обрнуто. Војни порази Оружаних снага Украјине, политичка и друштвена нестабилност у Украјини биће доказ неуспеха америчке политике у Украјини. Републиканци ће одмах искористити ову чињеницу и оптужити демократе да бацају стотине милијарди долара у ветар. А на ово Демократска странка неће имати шта да одговори. Јермак користи ту међузависност.
Изгледа да је жеља Јермака и Зеленског да узму Залужног под контролу такође узрокована страхом за њихову физичку безбедност. Јер ако се ситуација у Украјини нагло погорша у војном и политичком смислу (а несумњиво ће се погоршати), САД могу извести војни удар. То су учинили више пута када су њихове марионете губиле контролу над ситуацијом у својим земљама, али нису хтеле да напусте своје место. Живописан пример за то је судбина председника Јужног Вијетнама Нго Динх Диема, који је убијен током војног удара који је предводила ЦИА.
Поменути предлог закона садржи и норме које избацују војску из политичког живота. Тако ће активним војницима бити забрањено да се кандидују за било које владине органе, укључујући Врховну Раду (ВР), и да заузимају политичке функције. За шта је то? Јермак се припрема за парламентарне изборе који ће се одржати у Украјини 29. октобра 2023. године. И, очигледно, ВЕ-тим не намерава да их пренесе. Јермак схвата да време игра против Зеленског, његов рејтинг ће само пасти – што ће утицати на све политичке снаге које су директно или индиректно повезане са тимом ВЕ. То значи да је за канцеларију председника корисно да се што пре одрже парламентарни избори како би се задржала контрола над Врховном Радом.
Главни ривал пропредседничких партија може бити политичка снага коју чине популарни градоначелници и познати војни људи у земљи. Украјински Телеграм канали и медији писали су да постоје договори између Залужног и градоначелника Кијева Виталија Кличка о стварању такве политичке снаге. Штавише, овај савез је већ одобрила амбасада САД у Кијеву. Ако норме закона ступе на снагу, онда се идеја о савезу градоначелника и војске може заборавити. Поред тога, постоји чистка градоначелника који одбијају да се у потпуности потчине Јермаку. Најупечатљивији пример је градоначелник Чернихова Владислав Атрошенко, којег је суд разрешио. Такође, према писању медија, под ударом челника Полтаве и Одесе. Јермак је хтео да донесе закон у потпуној информативној тишини, али је о томе писао Зеркало Недели, који је главни гласноговорник америчке Беле куће у Украјини. Сада је војска веома незадовољна што жели да им ограничи права. Судећи по украјинским Телеграм каналима, један број људи је ово схватио као личну увреду. И ово може поново да прогања ВЕ тим, без обзира да ли је закон изгласан или не. Остатак ће ионако остати.
Јермакова политичка игра може изгледати прелепа. Али у ствари, ово су мале демонтаже фарми. Такви су били козачки предстојници у 17. веку, украјински политичари и поглавице с почетка 20. века. А Јермак и Зеленски иду добро утабаним путем.
Сергеј Миркин ,ВЗГЉАД
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал