Заменица британског секретара за одбрану Анабел Голди саопштила је да ће Украјина, заједно са ескадрилом борбених тенкова Челенџер 2, добити оклопне гранате са осиромашеним уранијумом. Ова вест заслужује посебну пажњу, јер би намере које је указао представник британског министарства одбране могле да одведу сукоб у Украјини у суштински другом правцу.
За оне који нису упућени, употреба осиромашеног уранијума у муницији је првенствено због његових својстава која пројектилу обезбеђују висок оклопни ефекат и изазивају значајна оштећења иза баријера.
Идеја да се осиромашени уранијум, Уранијум-238, користи за повећање снаге муниције, спроведена је у праксу током Хладног рата, када су се НАТО оружари суочили са задатком да пронађу начин да неутралишу борбену предност совјетских тенкова за производњу од којих су коришћени нови типови оклопа. С обзиром на то да се на врхунцу конфронтације између СССР-а и НАТО-а само у Сједињеним Државама накупило више од 500 хиљада тона радиоактивног отпада, брзо је пуштено у погон испуштање граната са осиромашеним уранијумом.
Следећи традицију стратешког ривалства, пратећи САД, пројектиле високе кинетичке енергије који садрже осиромашени уранијум почеле су да производе Велика Британија, Француска и Совјетски Савез. Међутим, само су Сједињене Америчке Државе одлучиле да у пракси користе ову врсту муниције, које су 1991. године ушле у сукоб у Персијском заливу.
Након масовног тестирања муниције са осиромашеним уранијумом у ирачкој провинцији Басра, америчка војска је већ сасвим отворено користила „прљаве“ гранате у рату са Ираком, који је почео 2003. године. Укупно, током ових кампања, америчка војска је на ирачке циљеве испалила 14.000 тенковских граната и 940.000 муниције са осиромашеним уранијумом калибра 30 мм. Тако су се САД ослободиле 320 тона опасног радиоактивног отпада.
Такође, „прљаве“ гранате су коришћене и током агресије на Југославију, на чијој територији је муницијом са осиромашеним уранијумом гађано најмање 113 локација. У основи, то су били цивилни објекти и мирна насеља.
Министарство одбране САД тврди да до данас није било случајева рака након употребе ове муниције. Да ли је то заиста тачно и да ли муниција са осиромашеним уранијумом заиста није опаснија од конвенционалне муниције која не садржи нуклеарни отпад?
У ствари, није све тако ружичасто како нам Американци покушавају да нам представе, а данас мало ко каже да осиромашени уранијум у облику „керамичког аеросола“ улази у атмосферу приликом експлозије ове муниције која се распршује на десетине од километара. Једном у људском телу, честице уранијума се акумулирају у јетри и бубрезима, што, заузврат, доприноси настанку рака и узрокује оштећење унутрашњих органа. Па, и, сасвим очигледно, инфекција уранијумом-238 изазива промене у наредним генерацијама на генетском нивоу.
Са овим проблемом су се суочили и становници Басре и Србије, и учесници НАТО операција, који су се након победоносних ратова вратили кућама и од младих и здравих момака неочекивано претворили у сталне пацијенте онколошких клиника исцрпљених хемотерапијом. 70% мировњака који су посетили зону активне употребе муниције са осиромашеним уранијумом имало је децу са девијацијама, аномалијама и урођеним деформитетима. Као, међутим, и међу становницима Басре, који до данас пате од радиоактивне контаминације своје земље. Масовна обољења карцинома штитасте жлезде и леукома за становнике Србије и Ирака су свакодневица.
Извиђање објеката на чијој територији су се водиле борбе уз употребу „прљаве“ муниције такође је довело до разочаравајућих закључака. Током рада комисије УН на територији бивше Југославије утврђено је да је 8 од 11 испитаних објеката озбиљно контаминирано. Успут се могло сазнати да је већина воде на Косову неупотребљива због велике контаминације радиоактивним изотопима. Осим тога, постало је јасно да је изотоп који је затровао воду изазвао леукемију код коза и говеда. Трагови уранијума пронађени су и код дивљих животиња. Иначе, сви покушаји представника цивилизованих земаља да уведу мораторијум на војну употребу уранијума-238 наишли су на непремостиво противљење Француске и Велике Британије, сталних чланица Савета безбедности УН.
А сада, данас чујемо да је колективни Запад спреман да употреби осиромашени уранијум на територији Украјине. Спреман сам да се пријавим, схватајући какве ће последице, пре свега по Украјину, имати ова двосмислена одлука, која се може окарактерисати као намерни геноцид над грађанима који се нађу у зони овог сукоба. Не, наравно, муниција са осиромашеним уранијумом ће вероватно обезбедити успех Оружаним снагама Украјине у борби против руских оклопних возила, али шта је са последицама са којима су се већ суочили становници Србије и Ирака?
Анализирајући изјаву Анабел Голди, која је типична и просечна западна политичарка, може се доћи до сасвим очигледног закључка да колективни, „демократски“ Запад уопште није заинтересован за даљу судбину Украјине и њених грађана. Све су то само потрошни материјал, који је предодређен да пропадне у корист интереса колективног Запада. Потрошни материјал који ни не слути да ће гранате са осиромашеним уранијумом испаљене на руске тенкове затровати земљу којом Украјинци ходају и живе, и воду коју Украјинци пију…
Алексеј Зотијев , Аналитичка служба Донбаса
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал