Масовна отпуштања у ИТ сектору се настављају, готово све велике компаније су од почетка године поделиле велики број отказа, чиме су наставиле тренд који је почео још почетком прошле године.
Доба великог раста компанија се давно завршило, а прилагођавање новонасталим условима се примарно одвија отказима. Само од почетка ове године отказе је добило више од 100.000 радника у великим технолошким компанијама, а отприлике исто толико током прошле године.
Масовна криза
Конзервативна процена износи да је 200.000 отказа подељено од почетка 2022. до данас, док неке процене иду чак до пола милиона.
„Гугл“, „Мета“*, „Амазон“, „Мајкрософт“ и бројне друге компаније смањују број запослених. У ствари тешко је пронаћи компанију која не води политику масовних отказа.
Тај тренд је индиректно довео до почетка масовне кризе, гурајући „Банку Силиконске долине“ (СВБ) у банкрот.
Челници наведених компанија углавном се оправдавају аргументом да су превише запошљавали јер је потражња за њиховим услугама нагло нарасла током пандемије.
Лоша пословна процена
Крајем прошле године, у једном од првих масовних отпуштања компаније „Мета“ (Фејсбук), Марк Закерберг је директно признао лошу пословну процену.
„На почетку ковида свет се нагло преселио на интернет, а нагли раст е-трговине довео је до огромног раста прихода. Многи људи су предвиђали да ће ово бити трајно убрзање које ће се наставити чак и након завршетка пандемије. И ја сам то сматрао па сам донео одлуку о значајном повећању улагања. Нажалост, то се није одиграло онако како сам очекивао“, написао је у саопштењу запосленима.
Управо велики талас отказа у ИТ сектору током 2022. и уопште пословање лошије од очекивања били су окидач за банкарску кризу са банкротом „Банке Силиконске долине“.ж
„Јуриш на банку“
Та банка је углавном пословала са компанијама из технолошког сектора, како јој и име говори, а у њој су новац држале многе компаније и стартапи. Како је 2022. била кризна за ИТ сектор, тако је све мање улагача и фондова хтело да уложи новац у мале технолошке компаније и стартапе. Већина тих компанија није профитабилна, не могу ни да исплате плате из редовних прихода од продаје, па зависе од инвестиција.
Новац је током 2022. спорије стизао, али су рачуни стизали истом брзином. Због тога су компаније из технолошког сектора, а то је била већина клијената СВБ, почеле да повлаче новац из банке. Једноставно су морали да подмире текуће трошкове.
Смањио се и прилив новог новца у банку, јер се смањио и њиховим клијентима, а ти клијенти су почели да повлаче из банке новац који су имали. Полако се припремала позорница за „јуриш на банку“ и 10. марта она је банкротирала, пренео је „Индекс“.
Спутњик
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал